Београд

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Изглед престонице од кланице до уџерице

Зоран Николић

25. 07. 2020. у 16:00 >> 16:00

СТАРИ Београд био је необично поносан на прве димњаке који су обележавали његов индустријски напредак и модернизацију. Међу старим, сачуваним фотографијама пажњу привлаче димњаци које је имала зграда Кланице која се налазила на данањем централном делу Улице деспота Стефана, као и Бајлонијева пивара, на данашњем дну Скадарлије.

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Изглед престонице од кланице до уџерице

У то време када је прављена кланица, то је била периферија града, а намера градитеља била је да буде довољно близу вароши, а опет довољно далеко да не би узнемиравала јавност.

Давне 1895. године основало је Српско друштво за клање и прераду стоке, а са радом је почела четири године касније. Већ крајем тридесетих година кланица је морала да се повуче из срца града који је на том месту морао да постави широк булевар.

Тако су се у граду тога доба све више виђале књижаре, које су стицале све бројнију публику. Писмено и учено становништво било је све бројније, а књиге прво оличење образовања. Дабоме, биле су штампане и рекламиране на "српско-хрватском" језику, као оличењу ондашње Југославије.

Куће од набоја

Куће које је Београд дуго памтио, а њихов оријентални стил градње је препознатљив на старим фотографијама, прављене су од набоја. На дрвену консрукцију била би додата смеша блата и плеве, а таква здања нису тражила дубоке темеље, па је њихово подизање било релативно јефтино.

Са друге, дорћолске стране, повлачиле су се последње уџерице од којих су неке "памтиле" још турска времена. Старе, дрвене кућице брзо су рушене пред налетима вишеспратница или макар лепих приземних кућа.

Брашнара Тадије Перишића остала је као сећање на трговца који се бавио свим производима од пшеничног брашна. Било је ту и житарица сваке друге врсте.