Историја Србије
ДВОРСКИ НАМЕШТАЈ ПЛАТИО ИЗ СВОГ ЏЕПА: Историчар Небојша Јовановић открива мало познате детаље из живота српског владара Михаила Обреновића
БИО је тих, образован и упоран. Кнез Михаило Обреновић (1823-1868) веровао је да се слобода не осваја само мачем, већ и преговорима, законима и културом.
20. 06. 2025. у 07:00
НА СТРАЖИ 95 ГОДИНА: Статуа српског војника код Церја знаменитост Ибарске клисуре (ФОТО)
Девет и по деценија на каменој литици четрдесет метара повише Ибра, у клисури ове реке кроз Долину јоргована, између места Церје и рударске варошице Ушће, педесетак километара од Краљева, уздиже се „Споменик ибарским јунацима палим за краља и отаџбину 1912-1918“.
18. 06. 2025. у 23:00
НА ПАШТРИКУ СЕ БРАНИЛА СРБИЈА: Како су за двадест дана српски јунаци сломили НАТО и терористичку ОВК
ОД исхода боја на Паштрику je зависило потписивање Војно-техничког споразума у Куманову, и прекид бомбардовања СР Jугославије.
11. 06. 2025. у 07:00
ДЕСАНТ НА ДРВАР И ПРВИ СУСРЕТ СА ДРУГОМ МАРКОМ: Небо над Дрваром било је застрашујуће прекривено авионима, једрилицама и падобранцима
ПРОЛЕЋЕ је 1944. године. Радујемо се што је земља озеленела, не само због лепоте предела кроз које пролазимо, већ и због заштите коју нам пружа бујна и лишћем заогрнута природа.
06. 06. 2025. у 18:00
СЕЋАТЕ ЛИ СЕ "ИГАРА БЕЗ ГРАНИЦА"? Одржале су се и у Врњачкој Бањи - Гледало их је више од милијарду људи (ФОТО)
Евровизијска манифестација „Игре без граница“, веома популарна средином и крајем осамдесетх година прошлог века не само у Југославији већ и у читавој Европи, одржана је у јуну 1990. у Врњачкој Бањи и тако значјно допринела афирмацији Бање као туристичке дестинације.
04. 06. 2025. у 07:00
И ЛЕПА БРЕНА ЈЕ КУПИЛА АУТО У КИКИНДИ: Необична изложба открива причу о чувеној "опел коцкици" и животу у 80. годинама прошлог века (ФОТО)
У ПЕРИОДУ социјализма Кикинда је била индустријски центар у великој Југославији и позната не само по чувеном брашну и црепу, већ и по аутомобилима марке "Опел". Овај модел производио се у погону Индустрије делова аутомобила (ИДА) чувене "Ливнице Кикинда", која је извозила алатне машине и делове за аутомобиле.
03. 06. 2025. у 07:26
АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА ОРУЖЈА: На Космету пронађено у добро очуваном и исправном стању око 26.000 комада разних врста оружја
ИЗМЕЂУ осталих питања која су после Брионског пленума тенденциозно покренута у нашој штампи, нашла је своје место и акција прикупљања оружја у Аутономној области Косово и Метохија.
31. 05. 2025. у 18:00
НЕОСНОВАНЕ ПРИЧЕ О „НАСЛЕДСТВУ“ ТИТА: Како су се монархистичке идеје о наследству престола населиле у главе комуниста
ГЛАСНО је изречена јавна оптужба пред озбиљним форумом о мојој „борби за наследство“.
30. 05. 2025. у 18:00
ВЛАСТ У АРМИЈИ ДРЖАЛА СУ ТРОЈИЦА ГЕНЕРАЛА: Ранковић је две године пратио акцију око повратка Црњанског коју је водило руководство Србије
ПОЧЕТКОМ септембра прошле године (1965), Иван Гошњак је добио писмо од генерала Милоја Милојевића у коме је било доста претеривања о стању у Армији, па и неприхватљивих и штетних политичких оцена.
27. 05. 2025. у 18:00
СРПСКИ ЈЕЗИК ДОМИНИРА НА СЕДНИЦАМА ЛЕВИЧАРА: Лист "Јавност" је почела излазити у Крагујевцу 1873. а уредник је био Светозар Марковић
ПОШТО су на седницама Циришке секције Прве интернационале били скоро сами између себе, Срби су, на челу са Пашићем, говорили углавном својим језиком.
16. 05. 2025. у 18:00
СРПСКИ ЛИБЕРАЛИ ЛИЧЕ НА МАТОРЕ КАЋИПЕРКЕ: У октобру 1872. године Михаил Бакуњина је коначно искључен из Прве интернационале
АКО и нису били чланови Руске секције, то никако не значи да ни Пашић а ни Марковић нису ипак припадали Интернационали.
15. 05. 2025. у 18:00
НЕПОМИРЉИВ РАЗЛАЗ МАРКСА И БАКУЊИНА: Швајцарска држава је обављала шпијунске задатке за рачун владе царске Русије
У ЦИРИХУ, главном средишту руске и словенске емиграције, Руска секција је успела, 1870, да за сарадњу задобије само две особе: једну Рускињу, студенткињу П. М. Јаковљеву, и једног Србина - Светозара Марковића.
14. 05. 2025. у 18:00
ДУХОВНИК И НАРОДНИ ПРОСВЕТИТЕЉ: Осамсто педесет година од рођења Светог Саве
НЕСУМЊИВО је да је наjважнија и најдубља спознаја у животу младог монаха Саве Немањића било то да свој нагон ка пустиножитељству замени са концептом општежитељства до чега је дошао када су он и његов отац, монах Симеон на Атосу кренули у акцију да ту подигну први српски манастир Хиландар.
14. 05. 2025. у 06:15
ЈУРИШ СРПСКИХ СТУДЕНАТА НА ЖАНДАРМЕРИЈУ У ЦИРИХУ: Човек који је ухапсио Нечајева, заправо је био Србин и презивао се Коњевић
У ТРЕНУТКУ хапшења, Нечајев је од исправа имао уза се српски пасош, издат од српског посланства у Букурешту на име Стефана Грозданова.
13. 05. 2025. у 18:00
УЗ ХИТЛЕРА БИЛЕ ГОТОВО СВЕ ДАНАШЊЕ ЧЛАНИЦЕ ЕУ: Негирањем улоге СССР у Другом светском рату Европа скрива болну истину и пориче своје злочине
ДАВНО смо научили да онај ко контролише прошлост - контролише и будућност.
04. 05. 2025. у 19:02
МИЉЕНИК ПОРОДИЦЕ СТИЖЕ У БЕОГРАД НА ВЕЛИКУ ШКОЛУ: Када је рођен Никола Пашић - не зна се - кад је о томе питан, избегавао је потпун и јасан
НЕКИХ дванаест година по припајању Тимочке крајине Србији, под Милошем Обреновићем, 1833, и само три године пре него пгго ће Европом прохујати фебруарска револуција 1848, у време владавине кнеза Александра Карађорђевића, родио се Никола Пашић.
04. 05. 2025. у 18:00
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДИРИГОВАО АКАДЕМСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ: Критичка реч Велибора Глигорића се нашла у судару са традицојом и признатим величинама...
ВОЂЕН фином логиком, Тимченко у новом раду (из 1997), посвећеном делу Слободана Јовановића, и тумачењу сарадње Богдана Поповића и С. Јовановића, у контексту нашег праћења и оцене критичарског рада Велибора Глигорића, долази, још једном, до закључка веома сличног и блиског закључку Петра Џаџића у његовој споменутој студији.
03. 05. 2025. у 18:00
АКАДЕМИК БЕЗ ЧУЛА ЗА НОВЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ: Тимоченко је уочио да је метод Глигорићевог "критичарског рада" проистекао из "Српских реалиста"
У ТЕКСТОВИМА Николаја Тимоченка приближавамо се тежишној теми Младеновићевих мемоара, о плагирању његовог рукописа, која наравно, као ни Џаџићу, у том тренутку није било познато ни њему, а тиче се интуитивног приближавања истини.
30. 04. 2025. у 18:00
КРИТИЧАР КОЈИ ДОВОДИ ЧИТАОЦЕ У НЕДОУМИЦУ: Глигорић је имао времена да мења нијансе из Младеновићевог рукописа да се плагијат не препозна
АНАЛИЗИРАЈУЋИ и врло афирмативно представљајући и остале две целине обимне монографије „Српски реалисти“ Живомира Младеновића, др Милорад Јеврић изналази низ сјајних увида, методолошки заснованих, као и нијанси које ће се тек трасирати у науци.
29. 04. 2025. у 18:00
ПРИЧА О РЕАЛИСТИМА ЗАКАСНИЛА ПОЛА ВЕКА: Живомира Младеновића успео је да разреши важна питања реалистичке поетике српских реалиста ...
ПИТАЈУЋИ се зашто код Глигорићевих Српских реалиста нема Светозара Марковића, др Милорад Јеврић закључује да се он (Глигорић) „није подробније бавио теоријским питањима реализма, није опширно разматрао програмске садржаје и оквире реализма као посебне епохе”.
28. 04. 2025. у 18:00
ФАВОРИТ ПАРТИЈЕ УЛАЗИ У АКАДЕМИЈУ НА МАЛА ВРАТА: Велибор Глигорић који је после 1948. "по кратком поступку" постао стручњак за реализам
СПАСОНОСНО решење из „пат-позиције” у ком су се нашли Извршно веће (влада) Србије и САНУ, око пријема Велибора Глигорића у Академију, стигло је од Удружења књижевника Србије, које је као свог кандидата за САНУ предложило свог председника, Милана Богдановића.
27. 04. 2025. у 18:00
НЕЗАУСТАВЉИВ УСПОН НА НАЈВИШЕ ПОЗИЦИЈЕ: Ђилас је писао да су реченице Велибора Глигорића биле слабо склопљене и једва писмене
СЛАВНИ академик Милутин Миланковић, тада секретара САНУ, питао је: Ко је тај Велибор Глигорић?
26. 04. 2025. у 18:00
АКАДЕМИКОВ ВЕЛИКИ ПОКОЉ НАЈЗНАЧАЈНИХ КЊИЖЕВНИКА:Иако правник Велибор Глигорић је постао професор Филозофског факултета и предавао књижевност
ПОПУТ узбудљивог романа, Петар Џаџић помера време и перспективу свог „главног јунака” Велибора Глигорића пола века унапред, сада на позицији Скерлића и Поповића, прецизно је дефинишући (реч је о шездесетим годинама ХХ века):
25. 04. 2025. у 18:00
ОБРАЧУН СА ОСНИВАЧИМА МОДЕРНЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Велобор Глигорић је острашћено и бахато оцењивао дела у послератној српској књижевности
АНАЛИТИЧКА студија Петра Џаџића под насловом „Велибор Глигорић или идентификација са агресором” , посвећена је у целини критичарском лику Велибора Глигорића.
24. 04. 2025. у 18:00
