РУСИ И СРБИ СРУШИЛИ ОСМАНСКО ЦАРСТВО: Дипломате и историчари, на 150. годишњицу почетка Првог српско-турског рата

НАУЧНА конференција "Русија и српски ратови за ослобођење 1876-1878. године", у организацији Руског историјског друштва у Србији, окупила је данас врхунске руске и српске стручњаке и дипломате у свечаној сали седишта Црвеног крста Србије у Београду.

Фото З. Јовановић

Циљ одржавања скупа, на 150. годишњицу почетка Првог српско-турског рата, нагласили су организатори, био је да се са различитих историјских и научних тачака гледишта осветли кључна улога Русије и руског народа у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе против Oсманског царства.

Поздрављајући учеснике конференције Александар Вулин, председник Руског историјског друштва у Србији, као задатак ове организација навео је научни рад који ће спречити да значајни догађаји падну под вео заборава, али и доношење закључака који ће одређивати будућност.

Фото З. Јовановић

- Наша историја је довољно богата, довољно је дуго трајала и довољно се пута поновила, да можемо да учимо из ње и предвиђамо будућност. Историја српског народа је историја ратова, али не историја освајачких ратова Запада, већ упорног, тврдоглавог и жилавог трагања за слободом, за правом да трајемо. Ни данас ствари нису ништа другачије. Питања која су се поставила 1876. и данас се постављају српском народу и траже одговор и од српског и од руског народа. Ни једно једино важно и велико питање српског народа није у протеклим вековима прошло без отворене и снажне, често самопожртвоване политике Русије - рекао је Вулин.

Он је подсетио да су Срби били народ који није дозвољавао да му други одређују судбину.

- Морамо да се запитамо јесмо ли вредни оних који су 1876. изашли пред велику светску силу, Османску империју. То није била успутна државица с којом је било лако изаћи на крај већ царство, које је владало вековима Србијом - простором који је назван, за разлику од других земаља, по свом народу, по Србима. И тада и данас, покушаји других великих сила нису били само да у том вечитом и непрекидном сукобу са Русијом прегазе Србију, већ и да од ње начине савезника у походу на Исток. Никада то нису успели, али не значи да ће престати то да покушавају. На овој конференцији сећаћемо се великих и важних догађаја из историје, али не смемо себи да допустимо да односе између српског и руског народа претворимо у неважни скуп љубитеља Достојевског и људи који покушавају да науче наизуст датуме из историје. Ово је скуп људи који познају прошлост, али промишљају заједничку будућност - нагласио је Вулин.

Фото З. Јовановић

После српског устанка у Херцеговини 1875. и пред почетак Српско-турског рата 1876, који су Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора водиле против Османлија, хиљаде руских добровољаца на челу са генералом Черњајевом пристигли су као подршка Србији, подсетио је историчар, проф. др Александар Раковић.

- И пре српско-турских ратова, од почетка 19. века до данас, Срби и Руси су једни друге сматрали браћом. Подсетићу на важне српско-руске интеракције у претходне три деценије. Не треба заборавити да су Срби били први народ на свету који се борио против новог западног империјализма после пада Берлинског зида. Срби и Југославија били су прве мете Запада у њиховом новом продору на Исток, а истовремено са бомбардовањем Србије, НАТО је започео ширење према границама Русије, Белорусије и Украјине. Било је јасно да ће руски свет бити следећа жртва, али српска борба против западних империјалиста током деведесетих дала је Руској Федерацији времена да консолидује и преобликује своје ставове о западној политици. Тих 10 година српског отпора било је веома драгоцено за Русију. Српска јавност је пажљиво пратила руско буђење под вођством Владимира Путина. Са руским политичким и економским растом, као и видљивом војном снагом, расло је и српско самопоуздање - нагласио је проф. др Раковић.

Фото З. Јовановић

У раду конференције учествовали су и академик Славенко Терзић, др Јарослав Валеријанович Вишњаков, проф. др Драга Мастиловић, др Радован Пилиповић, проф. др Александар Растовић, мр Кристина Николајевна Коршунова, др Сергеј Анатолијевич Кочуков, проф. Ненад Савић. Зборник радова биће објављен у штампаном и дигиталном издању.

Препоручујемо

Репортаже

0 11

НЕМЦИ И ЕНГЛЕЗИ ЛАЖИРАЛИ ИСТОРИЈУ И НА МЕТЕОРИМА: Сведочанство репортера "Новости" са "Стена које лебде у ваздуху", о Манастиру Преображења

15. 05. 2026. у 10:00

Репортаже

0 14

ЗАБРАНА СНИМАЊА У ГРАДУ НЕМАЊИЋА И МРЊАВЧЕВИЋА: "Вечерње новости" у Прилепу, где задужбине српских владара тону у присилни заборав (ФОТО)

10. 05. 2026. у 14:14

Београд

0 1

КОЛИКО ЛАЈКОВА ИМАЈУ НЕМАЊИЋИ? Наставница историје, Јелица Пендић, открива како су владари преживели до 21. века

12. 05. 2026. у 07:00

Репортаже

0 51

У грчком месту Сервији, првом српском граду којег је у историју уписао ромејски цар Порфирогенит: Име и Душанова кула надживели империје

04. 05. 2026. у 13:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације