историја Срба
Српски рјечник најава нове ере у култури Срба: Штампарија Јерменског манастира одиграла је у XIX веку велику улогу за словенске народе
БИЛЕ су то бурне године XIX века у Европи, у којој је створена коалиција великих сила - Аустрије, Русије, Енглеске и Пруске - са искључивим циљем да удруженим снагама скрши Наполеонову моћ.
30. 04. 2026. у 23:59
Срби некад, као ни данас, нису марили за новине: "Новине Сербске" биле први лист који је међу Србима ширио вести о осталом словенству
О ВАЖНОСТИ Беча за развој српског штампарства свакако сведочи и то што су се из овог града огласиле и прве српске новине.
28. 04. 2026. у 23:59
Сеоба на пештански Универзитет: Цар Леополд је 13. септембра 1795. године дао дозволу за продају Новаковићеве српске штампарије
УПРКОС несумњивој подршци коју је за свој рад око штампања књига имао у митрополиту Стефану Стратимировићу, Стефан Новаковић је и даље наилазио на разне тешкоће, па и интриге чије основе нису увек довољно јасне.
26. 04. 2026. у 23:59
Србин коначно постаје власник штампарије: После дугих векова, 18. априла 1793. у Бечу, први пут је штампарија дошла у српске руке
УПРКОС чињеници да се Јозеф Курцбек није посебно замерио српској читалачкој публици, тешко се ипак отети утиску да су га Срби сматрали странцем и човеком који искључиво мисли на своју личну корист, а не и на захтеве народа за чије је потребе штампао књиге.
25. 04. 2026. у 23:59
Смењивање цензора у српској штампарији: Око цркве у Бечу и богослужења избили српско- -грчки сукоби, са несумњивом политичком позадином
ПИТАЊЕ цензора у Курцбековој српској штампарији решавале су највише државне власти.
24. 04. 2026. у 20:33
Царица лично одобрава штампарију на ћирилици: Марија Терезија тражила да се смање интензивне руско-српске духовне и политичке везе
КАКО су пред аустријским државним властима лежале нерешене молбе српских црквених великодостојника да им се одобри отварање једне ћирилске и српске штампарије, велика потреба за књигама и школама упућивала је српске великодостојнике да се за помоћ обрате и царској Русији, чија се заштитничка политика већ испољила према свим православним хришћанима.
23. 04. 2026. у 23:45
Католичка црква надзире штампање српских књига: На молбе српских митрополита за оснивање штампарије, из Беча стизао негативан одговор
ПОСЛЕДЊА књига која је изашла из штампе на српском језику - изашла је у Венецији, из штампарије Бартоломеја Гинамија 1637. године.
22. 04. 2026. у 23:55
Слика старе отаџбине спас од асимилације: Средином 18. века масовна сеоба Срба у Русију - Царица Јелисавета I поверила им је чување границе
СЛОЖЕНЕ прилике у којима се обрео српски народ у аустријској империји током XVIII века недвосмислено упућују на више културних слојева, на њихово преплитање и понекад остварене симбиозе.
20. 04. 2026. у 23:50
Суочавање српског народа са новим противницима: Због војничких заслуга, Срби су постали прворазредан чинилац аустријске државне политике
У СВОМ знаменитом делу „Доситеј Обрадовићу историјској перспективи XVIII и XIX века” Мита Костић је с правом написао: „Терезијански Беч био је права етнографска минијатурна слика многонародне Хабзбуршке монархије”.
19. 04. 2026. у 23:59
Политичко лицeмерје епохе Јосипа Броза: Негација српског народа у Хрватској огледала се у бројним покушајима да се Срби прогласе Власима
СМЕЊИВАЊЕ бољих и горих периода српско-хрватских међусобних односа било је условљено већим бројем чинилаца.
17. 04. 2026. у 21:23
Црква нераскидиво везана за живот Срба: Питање сталне православне богомоље у Загребу решено 1794. године, куповином капеле Св. Маргарете
У ДОБА када се решавало питање православне цркве у њему, Загреб још није био прави европски град у духу постнаполеонске епохе.
15. 04. 2026. у 19:24
ХУМАНИTAРНА МИСИЈА СРПСКОГ "ПРИВРЕДНИКА": Са више од 40.000 школованих питомаца, Друштво се на најбољи начин одужило оснивачима
НА ницијативу једног од твораца Српске банке и „Савезa српских земљорадничких задруга у Аустроугарској, две значајне привредне организације, Владимира Матијевића, основано је у Загребу 23. септембра 1897. друштво „Привредник”.
13. 04. 2026. у 18:00
СРПСКА БАНКА У ЗАГРЕБУ ОСНОВАНА НА СВEТОГ САВУ: У кратком постојању је одиграла велику политичку улогу хомогенизујући српски народ
ЗАХВАЉУЈУЋИ свом пословном угледу, читав низ Срба и Грко-Цинцара стекао је значајне положаје у хрватском друштву. Можда најистакнутију улогу међу њима имао је Загрепчанин Анастас Поповић, који је од почетка био у управи Илирске читаонице и фонда „театралног подузећа”.
12. 04. 2026. у 23:59
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват
КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.
01. 04. 2026. у 23:50
НЕЗАБОРАВ ЗА ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ НЕМАЊИЋА: У Српском културном центру "Спона" у Скопљу одржана предавања доцента др Јасмине Ћирић
ПЛОДНА сарадња Српског културно-информативног центра "Спона" у Скопљу и др Јасмине С. Ћирић, доцента Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, још једном је резултирала изузетно посећеним предавањима у Северној Македонији.
01. 04. 2026. у 06:30
МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу
ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.
30. 03. 2026. у 19:00
ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда
ПОЗОРИШНИ живот у Загребу добио је снажан подстрек када је Ватрослав Лисински довршио своју оперу "Љубав и злоба", која је изведена неколико пута током 1846. године.
29. 03. 2026. у 23:59
УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗАЛИШТЕ: Историја не може да порекне улогу новосадских глумаца на развој позоришне културе у Хрватској
У РАЗВОЈУ Загреба видно место је заузимало позориште, које се постепено уграђивало у темеље пробуђене националне свести Хрвата. Та свест се једва може замислити без учешћа православних становника града, који су позориште новчано помагали и били укључени у његов уметнички развој, као писци, глумци и интенанти.
28. 03. 2026. у 18:00
СРБИН ПОСТАЈЕ УПРАВИТЕЉ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА: Др Јован Суботић успешно је повезивао српске и хрватске културне и политичке центре
МЕЂУ српским друштвеним радницима у Хрватској једно од водећих места припадало је и лекару др Лази Поповићу, рођеном 1877. године.
27. 03. 2026. у 18:00
"БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ, БОЉЕ ГРОБ НЕГО РОБ": Побуна од 27. марта 1941, слика је српског менталитета, упркос накнадним тумачењима
СРПСКЕ демонстрације 27. марта 1941. против уласка Краљевине Југославије у Тројни пакт су слика српског менталитета, упркос накнадним тумачењима и мистификацијама.
27. 03. 2026. у 14:33
СРБИН НА ЧЕЛУ ХРВАТСКОГ САБОРА: Светозар Прибићевић је од почетка био значајан фактор политичког живота
СВЕТОЗАР Прибићевић, рођен 26. октобра 1875, један је од истакнутијих политичара које су Срби имали у Хрватској.
26. 03. 2026. у 18:00
ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ ПРОЦЕС УЗДРМАО БЕЧКО ПРАВОСУЂЕ: Оптужница против Срба 1908. године заснована је на фалсификованом тумачењу историје
НA СРПСКОЈ политичкој сцени веома угледно место припада и др Душану Поповићу, који је добар део живота провео у Загребу, радећи као адвокат.
25. 03. 2026. у 19:00
ЈАЧАЊЕ ЕКОНОМСКЕ МОЋИ СРБА ИЗ ЗАГРЕБА: Барон Јован Живковић, у време бана Ивана Мажуранића, био је предстојник унутрашњих послова
МЕЂУ Србима који су видно утицали на друштвени и политички живот Срба у Хрватској био је и Владимир Матијевић, оснивач „Привредника” 1897. године.
24. 03. 2026. у 18:00
