СРПСКА БАНКА У ЗАГРЕБУ ОСНОВАНА НА СВEТОГ САВУ: У кратком постојању је одиграла велику политичку улогу хомогенизујући српски народ

ЗАХВАЉУЈУЋИ свом пословном угледу, читав низ Срба и Грко-Цинцара стекао је значајне положаје у хрватском друштву. Можда најистакнутију улогу међу њима имао је Загрепчанин Анастас Поповић, који је од почетка био у управи Илирске читаонице и фонда „театралног подузећа”.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Пењући се на друштвеној лествици, постао је и члан Хрватско-словенског господарског друштва, а на седници од августа 1845. предложио је потребу оснивања пољоделске школе у Загребу. Као верни домородни грађанин, Поповић је 1846. постао председник тек основане „Прве хрватске штедионице”, у којој је био најјачи деоничар, као и један од двојице „централних пенезника” Народног дома у Загребу.

Успешна организација хрватског банкарства, у чијим су се основама налазили и чланови српске црквене општине у Загребу, утицала је и на оснивање српског банкарства. На Светог Саву 1895. године управљен је „Проглас на народ српски”, који је позван на оснивање Српске банке у Загребу са основним капиталом од 600.000 круна. 

Одушевљење којим су Срби у Хрватској пришли оснивању своје банке потврђује одзив на упис акција. На предвиђени број од 22.500 акција одазвало се 5.500 оснивача, који су уписали укупно 50.000 акција, па је банка своју делатност отпочела са 90.000.000 круна уплаћеног основног капитала. Оволиким капиталом у Хрватској располагала је једино Xрватско-славонска земаљска хипотекарна банка. 

Већ 22. марта (3. априла) конституисана је управа Српске банке, а за њеног почасног председника изабран је др Ливије Радивојевић, председник суда Стола седморице из Загреба. У Управни одбор изабрани су: за председника барон Јован Живковић Фрушкогорски, краљевски  одјелни предстојник у миру, велепоседник из Загреба; за потпредседника др Богдан Медаковић, адвокат и велепоседник из Загреба, а за чланове:

Александар Веселиновић, велепоседник и трговац, шеф фирме „А. Ј. Веселиновић” председник винковачке штедионице из Винковаца; Симо Гомирац, трговац и поседник, председник винковачке штедионице из Огулина; др Драган Грчић, краљевски јавни биљежник и посједник, председник шидске штедионице из Шида; Лазар Дунђерски, велепоседник и индустријалац, председник Прве штедионице у Сентомашу и индустријалац из Новог Сада; Јован Ђуричић-Биорац, трговац и поседник из Руме; Милош Зец, народни посланик из Загреба; Ђорђе Јагнић, трговац и поседник, шеф фирме „С. А. Драгићевић” из Пакраца; Стеван Калембер, трговац из Коренице...

СРПСКА банка је у српској јавности прихваћена са радошћу и великим поверењем. Био је то најупечатљивији одговор на оснивање Хрватско-славонске хипотекарне банке 1892. године, иза које је стајао мађарски и аустро-немачки капитал, под надзором банске владе грофа Куен-Хедерварија. Осећајући опасност од Српске банке, Хедервари је свим силама настојао да Хрватско-славонској хипотекарној банци осигура монопол на хипотекарне послове.

Банска власт је одредила да се фондови аутономних органа управе и земаљских поседа морају обавезно улагати у хипотекарну банку, што је овој доносило унапред осигуране приходе. Разграната делатност Српске банке на свим странама где су живели Срби није се косила са антагонизмима између села и градова, који су имали супротстављене политичке националне концепте. Избор чланова Управе Српске банке открива да је, без обзира на припадништво различитим политичким странкама, сачуван натпартијски консензус српских националних интереса.

Српска банка стекла је моћ да међу Србима у Аустрији шири осећање поверења и имовинске сигурности. Ову улогу одржала је и у периоду између два светска рата, када је издржала и светску банкарску кризу.Њено деловање престаје стварањем НДХ, када је њена имовина конфискована. У раздобљу постојања, од 1895. до 1941, Српска банка је одиграла, поред привредне, и велику политичку улогу, активно хомогенизујући српски народ.

ПРИВРЕДНО јачање Срба у Загребу одразило се и на оснивање прве српске земљорадничке задруге, у Сремској Каменици 1897. године. Јануара 1898. основан је и „Савез српских земљорадничких задруга у Аустроугарској”, у који је ушло 10 задруга са 152 задругара, са 7.265 круна удела и 340 круна резерве. Овакве организације су се радно допуњавале, био је то модел за чвршће повезивање српског народа, посебно исељеничких кругова, пре свега у циљу економског јачања. Такви напори испољавали су се и у политици, која више није могла да игнорише дуго стицану економску снагу и њен политички значај.

Савез српских земљорадничких задруга је на збору 29. децембра 1897. изабрао свој први управни и надзорни одбор. За почасног председника изабран је др Ливије Радивојевић, исти онај који је на такву дужност изабран у тек основаној Српској банци...И један и други одбор изабрали су представници једанаест задруга. Њихов број је нарастао на 35 пред крај 1898. Озбиљност ове организације потврђује и избор за почасног председника др Ливија Радивојевића, који се међу аустријским Србима на друштвеној лествици попео тако високо да је изабран за председника Стола седморице, највишег суда у Хрватској.

И присуство др Јована Пачуа и Владимира Матијевића потврђивало је озбиљност са којом је основан Савез. У календару "Србобран" за 1898. годину каже се да је 29. децембра 1897. одржана у Загребу „без шума и вике” једна од „најзначајнијих скупштина рода српског на овоме крају. На чело Задруге бирају се по честитости и угледу први људи, а на челу свију задруга у Савезу бирају се први људи у народу”. Уочљиво је да су Срби у Загребу готово истовремено основали две јаке привредне организације, које су, без сумње, учврстиле њихов положај у Хрватској. 

СУТРА: ХУМАНИTAРНА МИСИЈА СРПСКОГ "ПРИВРЕДНИКА"

Препоручујемо

Фељтон

0 2

СРПСКИ ТРГОВЦИ УРБАНИЗУЈУ ЗАГРЕБ: Српски живаљ је одиграо важну улогу у урбанизацији и претварању Загреба у главни град Хрватске

09. 04. 2026. у 19:42

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 19

ФЕЉТОН - БРОЗ ЛИЧНО БУЊЕВЦЕ ПРОГЛАСИ ХРВАТИМА: У разграничењу недоследно су примењивани етнички и историјски критеријуми

12. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације