Фељтон
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ЗАГРЕБАЧКИ СРБИ У МУЗИЦИ СЕ ОПРЕДЕЉУЈУ ЗА ХОРОВЕ: У музичком животу Срба у Загребу надмоћно је владало хорско певање
У КРУГУ српских музичара који су делом свога живота били везани за Загреб био је и др Јован Пачу, рођен 1847. године.
04. 04. 2026. у 18:00
МУЗИЧКУ КЛИМУ СТВАРАЈУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Петар Коњовић је после Великог рата био директор Опере и интендант Хрватског народног казалишта
У ЗАГРЕБУ су јавни наступи српских певача или беседе на прославама Св. Саве били прворазредни друштвени догађаји, па се вести о њима могу наћи и у новинским приказима.
03. 04. 2026. у 22:15
СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ ДОГАЂАЈ У ЗАГРЕБУ: Због неговања друштвености 1877. основано је Српско црквено певачко друштво
У ЗАГРЕБУ је 1827. године основано „Прво гласбено друштво” – Musik Verein, чији је оснивач био Србин, трговац Ђуро Поповић, а одборници, сем Александра пл. Мраовића, Хрвати.
02. 04. 2026. у 23:59
ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват
КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.
01. 04. 2026. у 23:50
"СРБОБРАН" - УТИЦАЈНЕ НОВИНЕ ИЗ ЗАГРЕБА: У неколико масовних антисрпских демонстрација у Загребу страдала је имовина српске цркве и грађана
ШТАМПАРСТВО код Срба у Загребу обнавља се оснивањем прве српске штампарије коју је отворио Павле Паја Јовановић, и која је почела да ради 25. маја 1892. године.
31. 03. 2026. у 23:59
МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу
ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.
30. 03. 2026. у 19:00
ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда
ПОЗОРИШНИ живот у Загребу добио је снажан подстрек када је Ватрослав Лисински довршио своју оперу "Љубав и злоба", која је изведена неколико пута током 1846. године.
29. 03. 2026. у 23:59
УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗАЛИШТЕ: Историја не може да порекне улогу новосадских глумаца на развој позоришне културе у Хрватској
У РАЗВОЈУ Загреба видно место је заузимало позориште, које се постепено уграђивало у темеље пробуђене националне свести Хрвата. Та свест се једва може замислити без учешћа православних становника града, који су позориште новчано помагали и били укључени у његов уметнички развој, као писци, глумци и интенанти.
28. 03. 2026. у 18:00
СРБИН ПОСТАЈЕ УПРАВИТЕЉ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА: Др Јован Суботић успешно је повезивао српске и хрватске културне и политичке центре
МЕЂУ српским друштвеним радницима у Хрватској једно од водећих места припадало је и лекару др Лази Поповићу, рођеном 1877. године.
27. 03. 2026. у 18:00
СРБИН НА ЧЕЛУ ХРВАТСКОГ САБОРА: Светозар Прибићевић је од почетка био значајан фактор политичког живота
СВЕТОЗАР Прибићевић, рођен 26. октобра 1875, један је од истакнутијих политичара које су Срби имали у Хрватској.
26. 03. 2026. у 18:00
ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ ПРОЦЕС УЗДРМАО БЕЧКО ПРАВОСУЂЕ: Оптужница против Срба 1908. године заснована је на фалсификованом тумачењу историје
НA СРПСКОЈ политичкој сцени веома угледно место припада и др Душану Поповићу, који је добар део живота провео у Загребу, радећи као адвокат.
25. 03. 2026. у 19:00
ЈАЧАЊЕ ЕКОНОМСКЕ МОЋИ СРБА ИЗ ЗАГРЕБА: Барон Јован Живковић, у време бана Ивана Мажуранића, био је предстојник унутрашњих послова
МЕЂУ Србима који су видно утицали на друштвени и политички живот Срба у Хрватској био је и Владимир Матијевић, оснивач „Привредника” 1897. године.
24. 03. 2026. у 18:00
СРБИН ПРВИ УПРАВНИК ХРВАТСКЕ: Огњеслав Утјешеновић Острожински бавио се изградњом пруге преко Хрватске и Славоније
ЈЕДНА од значајних српских личности које су деловале у Хрватској у XIX веку био је Огњеслав Утјешеновић Острожински, рођен 21. августа 1817. године у Острожину, а умро је у Загребу 8. јуна 1890. године.
23. 03. 2026. у 20:00
СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ НА ХРВАТСКОМ НЕБУ: Видан је допринос Срба у развоју Загреба и стварању грађанског поретка средњоевропског типа
ЖИВЕЋИ и радећи у хрватској метрополи, Срби су своје вредно место заузели у првом реду као трговци и банкари, а присутни су и у самим врховима државне администрације, просветног и културног живота.
22. 03. 2026. у 23:59
УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене
ИАКО је Надеждина улога српске националне хероине добро позната, многи детаљи овог ангажовања никада нису дубље анализирани, а поједини су потпуно игнорисани.
21. 03. 2026. у 18:00
СИМБОЛ РАТНЕ ТРАГЕДИЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ ЕЛИТЕ: Надежду пред смрт војници плачући превртали у влажним чаршавима, да смање тифусну ватруштину
НАДЕЖДА Петровић је фебруара 1915. поново одлучила да се пријави за рад у војну болницу, упркос противљењу породице.
20. 03. 2026. у 18:00
ПЛАЧ ЗА ОКРВАВЉЕНИМ И НАМУЧЕНИМ ЈУНАЦИМА: Надежда се са војском повлачила у нагорелом, блатњавом шињелу уз болничке арњеве и рањенике
СРБИЈА се 1914. сукобила са технолошки и организационо супериорнијом армијом, која је за циљ имала кажњавање народа који је подстицао југословенско уједињење.
19. 03. 2026. у 18:00
НАЈАВA СВИХ СТРАДАЊА ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ: Борба на Мачковом камену за Надежду је добила трагичну димензију братоубилачког сукоба
ИАКО је у Другом балканском рату озбиљно оболела, Надежда је и даље испољавала велику енергију у свим пословима које је обављала и није се превише освртала на отпоре њеним пројектима.
18. 03. 2026. у 18:00
БЕОГРАД ПРЕСТОНИЦА БАЛКАНСКЕ КУЛТУРЕ: Надежда Петровић је године пред Први светски рат посветила повезивању југословенских уметника
РАД на повезивању југословенских уметника Надежда Петровић је наставила у јесен 1913, што је био наставак активности из претходне године, када је покренула идеју да са члановима Југословенске колоније слика на отвореном простору у Србији.
17. 03. 2026. у 18:00
НАДЕЖДА И ЗВАНИЧНО ПОСТАЈЕ РАТНИ СЛИКАР: Улазак српске војске у Стару Србију и Македонију видела је као остварење вековне националне визије
НАДЕЖДА је током јуна 1913. боравила у Скопљу, где је срела француског новинара Жана Пелисјеа који је у свом запису оставио сведочанство о Надежди и њеном националном заносу:„По доласку у Скопље, изненадио сам се када сам у Гранд хотелу поново срео госпођицу Надежду Петровић, сликарку великог талента, познату по свом ватреном патриотизму, у шта сам се уверио неколико пута у словенским политичким круговима у Паризу.”
16. 03. 2026. у 18:00
ПРАВЕДАН И ПОТРЕБАН ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ: У паузама између битака Надежда је цртала скице пејзажа, ликова официра и војника
СРПСКИ војни врх опрезно је планирао ратна дејства пред Први балкански рат, док су интелектуална елита и народ другачије реаговали.
15. 03. 2026. у 18:00
"РАСНА" ИДЕОЛОГИЈА НА ПОЧЕТКУ ПРОШЛОГ ВЕКА: Жири за Међународну изложбу у Риму Надеждине поједине радове означио као "порнографске"
НОВИ велики изазов за Надежду Петровић било је спремање радова за Међународну изложбу у Риму, отворену 23. марта 1911. поводом педесетогодишњице уједињења Италије.
14. 03. 2026. у 18:00
СРПСКИ НАРОД ЈЕ ЖРТВА ТУЂИНСКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ: Надежда је у говорима Аустроугарску приказивала као злокобну империјалну силу
ВРХУНАЦ Надеждиног ангажовања био је велики митинг жена које је Коло српских сестара одржало 25. октобра 1908. код споменика кнезу Михаилу у Београду.
12. 03. 2026. у 18:00
