Фељтон
Сеоба на пештански Универзитет: Цар Леополд је 13. септембра 1795. године дао дозволу за продају Новаковићеве српске штампарије
УПРКОС несумњивој подршци коју је за свој рад око штампања књига имао у митрополиту Стефану Стратимировићу, Стефан Новаковић је и даље наилазио на разне тешкоће, па и интриге чије основе нису увек довољно јасне.
26. 04. 2026. у 23:59
Србин коначно постаје власник штампарије: После дугих векова, 18. априла 1793. у Бечу, први пут је штампарија дошла у српске руке
УПРКОС чињеници да се Јозеф Курцбек није посебно замерио српској читалачкој публици, тешко се ипак отети утиску да су га Срби сматрали странцем и човеком који искључиво мисли на своју личну корист, а не и на захтеве народа за чије је потребе штампао књиге.
25. 04. 2026. у 23:59
Смењивање цензора у српској штампарији: Око цркве у Бечу и богослужења избили српско- -грчки сукоби, са несумњивом политичком позадином
ПИТАЊЕ цензора у Курцбековој српској штампарији решавале су највише државне власти.
24. 04. 2026. у 20:33
Царица лично одобрава штампарију на ћирилици: Марија Терезија тражила да се смање интензивне руско-српске духовне и политичке везе
КАКО су пред аустријским државним властима лежале нерешене молбе српских црквених великодостојника да им се одобри отварање једне ћирилске и српске штампарије, велика потреба за књигама и школама упућивала је српске великодостојнике да се за помоћ обрате и царској Русији, чија се заштитничка политика већ испољила према свим православним хришћанима.
23. 04. 2026. у 23:45
Католичка црква надзире штампање српских књига: На молбе српских митрополита за оснивање штампарије, из Беча стизао негативан одговор
ПОСЛЕДЊА књига која је изашла из штампе на српском језику - изашла је у Венецији, из штампарије Бартоломеја Гинамија 1637. године.
22. 04. 2026. у 23:55
Самозвани деспот први Србин становник Беча: За време опсаде 1683. посебно се истакао Ђорђе Михајловић, који је показао велику храброст
О ДОЛАСКУ Срба у Беч и њиховом поновном насељавању током XVI и све до краја XVII века мало се зна. Из архивских докумената знају се имена српских трговаца, на челу са Јованом Деодатом, које је цар Леополд 14. јуна 1670. ослободио плаћања тридесетнице, царине и земаљског намета на новац који његови лиферанти носе у Беч.
21. 04. 2026. у 18:00
Слика старе отаџбине спас од асимилације: Средином 18. века масовна сеоба Срба у Русију - Царица Јелисавета I поверила им је чување границе
СЛОЖЕНЕ прилике у којима се обрео српски народ у аустријској империји током XVIII века недвосмислено упућују на више културних слојева, на њихово преплитање и понекад остварене симбиозе.
20. 04. 2026. у 23:50
Суочавање српског народа са новим противницима: Због војничких заслуга, Срби су постали прворазредан чинилац аустријске државне политике
У СВОМ знаменитом делу „Доситеј Обрадовићу историјској перспективи XVIII и XIX века” Мита Костић је с правом написао: „Терезијански Беч био је права етнографска минијатурна слика многонародне Хабзбуршке монархије”.
19. 04. 2026. у 23:59
Срби - Саставни део у стварању Загреба: Улазили су у све градске и културне структуре на толерантан и високоцивилизован начин
КЊИГОМ "Срби у Загребу" желео сам да, бар у основним цртама, истакнем улогу и значај Срба у овом граду, који је израстао у главно духовно и политичко средиште хрватског народа.
18. 04. 2026. у 23:59
Политичко лицeмерје епохе Јосипа Броза: Негација српског народа у Хрватској огледала се у бројним покушајима да се Срби прогласе Власима
СМЕЊИВАЊЕ бољих и горих периода српско-хрватских међусобних односа било је условљено већим бројем чинилаца.
17. 04. 2026. у 21:23
Одбрамбени механизам за опстанак у Загребу: У беспоштедној борби за права, Срби у Хрватској и Славонији се везивали за веру и традицију
ПОСТОЈЕ докази о раној жељи православне црквене општине у Загребу да се при њој отвори и школа. У исказима о црквеној општини, помиње се да су Срби у Загребу имали школу 1814. године, да је учитељ био најпре Георгије Томић, а нешто касније и Василије Степић.
16. 04. 2026. у 23:59
Црква нераскидиво везана за живот Срба: Питање сталне православне богомоље у Загребу решено 1794. године, куповином капеле Св. Маргарете
У ДОБА када се решавало питање православне цркве у њему, Загреб још није био прави европски град у духу постнаполеонске епохе.
15. 04. 2026. у 19:24
Црквена општина темељ духовног јединства: Загребачки трговци су на све могуће начине покушвали да спрече насељавање Срба и Цинцара
ИСТИНСКИ преокрет за живот Срба у Загребу представљао је патент о толеранцији Јосифа II од 29. октобра 1781, којим је овај просвећени владар преобразио целокупан верски живот у Аустрији.
14. 04. 2026. у 21:20
ХУМАНИTAРНА МИСИЈА СРПСКОГ "ПРИВРЕДНИКА": Са више од 40.000 школованих питомаца, Друштво се на најбољи начин одужило оснивачима
НА ницијативу једног од твораца Српске банке и „Савезa српских земљорадничких задруга у Аустроугарској, две значајне привредне организације, Владимира Матијевића, основано је у Загребу 23. септембра 1897. друштво „Привредник”.
13. 04. 2026. у 18:00
СРПСКА БАНКА У ЗАГРЕБУ ОСНОВАНА НА СВEТОГ САВУ: У кратком постојању је одиграла велику политичку улогу хомогенизујући српски народ
ЗАХВАЉУЈУЋИ свом пословном угледу, читав низ Срба и Грко-Цинцара стекао је значајне положаје у хрватском друштву. Можда најистакнутију улогу међу њима имао је Загрепчанин Анастас Поповић, који је од почетка био у управи Илирске читаонице и фонда „театралног подузећа”.
12. 04. 2026. у 23:59
СРПСКИ ТРГОВЦИ УРБАНИЗУЈУ ЗАГРЕБ: Српски живаљ је одиграо важну улогу у урбанизацији и претварању Загреба у главни град Хрватске
ИЗВОР за упознавање Срба трговаца и занатлија представљају и огласи у часописима и новинама, у којима они нуде своје производе. Овде су наведени само изабрани примери.
09. 04. 2026. у 19:42
СРПСКИ ТРГОВЦИ ОСВАЈАЈУ ЗАГРЕБ: Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић
КАО трговци и занатлије, у Загребу се истовремено јављају и Срби и Грци. Била је то посебна врста источњачких трговаца, окретних, вредних, штедљивих, који су се брзо приљубили уз већ постојећи слој Загрепчана, савлађујући притом све могуће отпоре староседелаца. Никаква настојања старих цехова у Загребу нису била у стању да их задрже.
08. 04. 2026. у 18:00
СПЕЦИФИЧАН ИЗРАЗ СРПСКИХ МАЈСТОРА: Неукротива машта Душана Џамоње изнедрила је бројне величанствене скулптуре и споменике
СЛИКАР и графичар Златко Прица рођен је у Печују 1916. године. Од 1937. до 1940. студирао је на Уметничкој академији у Загребу. Његово сликарство од почетка је обележено наглашеним димензионизмом, што га приближава експресионистима.
07. 04. 2026. у 23:58
ПЕЧАТ СРПСКИХ СЛИКАРА У ЛИКОВНОМ ЖИВОТУ ЗАГРЕБА: Особену сликарску судбину имао је Стојан Аралица, највећи српски сликар пореклом из Лике
НА ОСОБЕН начин, уметнички живот у Загребу обогатио је сликар и графичар Миленко Ђурић.
06. 04. 2026. у 23:59
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ЗАГРЕБАЧКИ СРБИ У МУЗИЦИ СЕ ОПРЕДЕЉУЈУ ЗА ХОРОВЕ: У музичком животу Срба у Загребу надмоћно је владало хорско певање
У КРУГУ српских музичара који су делом свога живота били везани за Загреб био је и др Јован Пачу, рођен 1847. године.
04. 04. 2026. у 18:00
МУЗИЧКУ КЛИМУ СТВАРАЈУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Петар Коњовић је после Великог рата био директор Опере и интендант Хрватског народног казалишта
У ЗАГРЕБУ су јавни наступи српских певача или беседе на прославама Св. Саве били прворазредни друштвени догађаји, па се вести о њима могу наћи и у новинским приказима.
03. 04. 2026. у 22:15
СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ ДОГАЂАЈ У ЗАГРЕБУ: Због неговања друштвености 1877. основано је Српско црквено певачко друштво
У ЗАГРЕБУ је 1827. године основано „Прво гласбено друштво” – Musik Verein, чији је оснивач био Србин, трговац Ђуро Поповић, а одборници, сем Александра пл. Мраовића, Хрвати.
02. 04. 2026. у 23:59
ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват
КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.
01. 04. 2026. у 23:50
