Срби официри чували народ од унијаћења: Политички положај у Аустријској монархији учвршћен и потврђен и преко неспорних војничких заслуга

САВА Продановић у свом спису о Србима у аустријској војсци даје описе пуковника, узимајући раздобље од 1744. до 1810. године.

Фото: "Википедија"

Ту су: Јосиф от Монастерли, Атанасије от Рашковић, Вук Исакович, Михајил Продановић от Ужичке Каменице, Н. Н. от Михаљевић, отец генерала Стефана и обристера Михајла Михаљевића, Јоан от Милетић (био је најпре свештеник, али је 1744. оставио ову службу и постао капетан. Сахрањен је ипак у свештеничкој одећи), Јоан от Велгради, Арсеније от Рашковић, Н. Н. от Калинић, Теодор от Станисављевић, Михајл от Михајљевић, Адам Маовац, Арон от Станисављевић, Н. Н. от Милутиновић, Н. Н. от Михајљевић, син пок. генерала Стефана Михајљевића, Н. Н. от Милетић.

У првој свесци Летописа Матице српске објављен је животопис генерал-фелдцајг-мајстера Петра Дуке, који је сачинио уредник Ђорђе Магарашевић. Ту је саопштено и да је Дука умро у Бечу 20. децембра 1822. године. Опис живота барона Арона Станисављевића дао је у Српском народном листу број VI, за годину 1837. Ђорђе Рајковић, а у истом броју налази се и лик Арона от Станисављевића.

Живото - писима српских официра у аустријској војсци бавио се и мајор Станислав от Шумарски, који је писао о барону Давидовићу, генералу Аксентију Милутиновићу, Теодору барону Милутиновићу, Арону, барону Станисављевићу, а сви ти написи верно се уклапају у напоре да се политички положај Срба у Аустријској монархији учврсти и потврди и преко неспорних војничких заслуга. Ова улога српских официра још увек није у довољној мери и на прави начин вреднована и проучена.

Првенство су, свакако на основу традиционалних заслуга, добили црквена хијерархија и грађанство. Изостављање војног племства, без обзира на то у којој су мери и колико дуго истрајавали у чувању своје националне привржености, ипак заслужује да се подробније изучи. Управо родољубива осећања Срба - аустроугарских официра сачувала су их од потпуног однарођавања. То доказује и случај генерал-интенданта Аврама Ђукића (10. фебруара 1844, Госпођинци - 17. марта 1906, Беч), који је, упркос одличној официрској каријери, остао веран свом роду, желећи да му се одужи и као војни писац. С правом је за њега речено да се историјом бавио из љубави, али веома савесно и са лепим успехом.

ПРОУЧАВАО је Аврам Ђукић историју Срба у Угарској, а много труда је уложио у истраживање живота Срба - аустријских официра. Његово најзначајније дело је, свакако, "Генерали и пуковници Срба у Аустро-Угарској од год. 1704. до данас", које је остало у рукопису, а налази се у рукописном одељењу Матице српске.

Као пример његовог савесног рада може да послужи животопис Арона Станисављевића, барона от Веленштрајфа, једног од репрезентативних српских официра маријатерезијанске епохе. Према Ђукићевом истраживању, Аронов отац, иначе мајор, добио је 1763. године мађарско племство. Арон Станисављевић као шеснаестогодишњак долази (1773) у Беч, где учи у тадашњој Царско-краљевској инжењерској војној академији.

Аврам Ђукић је проучавао и историју аустроугарске дунавске флотиле. Из те области његово најзначајније дело је студија Ein Rückblick auf die Geschichte der Österreichisch ungarischen Donau Flottille (1896), а пажње су вредни и његови радови посвећени тителско-крајишком шајкашком батаљону, тачније његовом учешћу у аустро-турском рату од 1788. до 1791. године. О устројству Ц. кр. тителско-крајишког шајкашког батаљона у доба народног покрета 1848-1849.писао је у више наставака у Летопису Матице српске. Скупљао је архивску грађу о устанку Пере Сегединца и о сеобама Срба у Русију. Овај угледни аустријски официр живео је у Бечу као пензионисани управник ратног архива, где је умро 17. марта 1906. године.

САСВИМ посебне студије захтева истраживање о српским ђацима у аустријским, односно аустроугарским војним школама, које су од средине XVIII века и даље ницале на многим местима ове велике државе. Разуме се да су све ове школе биле зависне од Беча као државног средишта и да су као такве утицале на даље процесе учвршћивања државног јединства.

У немогућности да се занимамо свим српским питомцима који су школовани у разним аустријским војним школама, усредсредићемо се на оне који су произведени за официре у чувеној терезијанској Војној академији у Винер-Нојштату. Спискове свих њених ђака савесно је обрадио мајор Јохан Свобода, групни предстојник у Министарству одбране, коме су били доступни сви они документи који су сведочили о њиховом каснијем службовању и напредовању.

Без обзира на чиновничку сувоћу, ови службени папири омогућавају да се препознају и следе намере виших државних власти око стварања добро обученог официрског кора. У тој школи, у свим њеним класама јављају се и српски младићи, а уочљиво је да је добар део потицао из Војне крајине, и да је било потомака породица које су већ од раније биле официрске. Ако је, дакле, веровати сачуваним архивским списима, један од првих питомаца терезијанске Војне академије у Винер-Нојштату - из 1770. године - јесте Фердинанд Кнежевић от Сент Желене.

Рођен је у Грачацу као син генерал-мајора и витеза ордена Марије Терезије 17. децембра 1758. а умро је још као академац 14. новембра 1770. године.Исте године се помиње и Јован Шљиварић от Хелденбурга, син једног капетана који је добио племство. Рођен је у Лужанима, у Славонији, 4. децембра 1749. а у Академију је ступио 1. маја 1770. Учествовао је у баварском наследном рату 1778, а исте године дошао је у Бродску регименту број 7.

СУТРА: СРБЕ ОФИЦИРЕ КРАСЕ ПЛЕМИЋКЕ ТИТУЛЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

Шеснаест генерала Срба у бечкој војсци у XVIII веку: Генерал Сава Продановић је вештине демонстрирао пред царицом Маријом Терезијом

01. 05. 2026. у 23:59

Фељтон

0 1

СИМБОЛ РАТНЕ ТРАГЕДИЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ ЕЛИТЕ: Надежду пред смрт војници плачући превртали у влажним чаршавима, да смање тифусну ватруштину

20. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

САВЕЗНИЦИ УМАЊУЈУ ЗНАЧАЈ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА: У једном моменту генералу Фтанше Д’Епереу је претила опасност и да буде смењен

21. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације