СРПСКИ ТРГОВЦИ ОСВАЈАЈУ ЗАГРЕБ: Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић

КАО трговци и занатлије, у Загребу се истовремено јављају и Срби и Грци. Била је то посебна врста источњачких трговаца, окретних, вредних, штедљивих, који су се брзо приљубили уз већ постојећи слој Загрепчана, савлађујући притом све могуће отпоре староседелаца. Никаква настојања старих цехова у Загребу нису била у стању да их задрже.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Били су то искусни трговци и занатлије, формирани према обичајима и навикама источњачких тржишта, која су била отворенија него она у Западној Европи. О томе сведоче многи прекаљени левантински трговци, који су трговали чак у Венецији и Ђенови. Тек је цар Карло VI, проглашењем Трста за слободну луку 1716. и отварањем слободне пловидбе на Јадрану, успео да придобије те левантинске трговце за своју државу.

У Бечу је ради успешније трговине истока и запада основана Источна компанија. У распростирању балканских трговаца, Загреб је представљао средиште које је дуго задржало своју средњовековну, конзервативну, цеховску организацију. Тек су реформе цара Јосифа II успеле да отворе капије тог ушанченог конзервативизма. За развој трговине и занатства Загреба треба проучити и улогу српско-грчко-цинцарске као и јеврејске заједнице, која се такође афирмисала током претварања Загреба у политичко и духовно средиште Хрватске. Уништење православног и јеврејског културног слоја, геноцидом 1941. године у НДХ, темељно је изменило социјалну структуру Загреба. Нови прилив Хрвата из Херцеговине, Далмације и Лике изменио је лик града, заувек је нестао његов стари, мултиетнички шарм.

ПАТЕНТОМ цара и краља Фрање Јосифа од 7. августа 1850. године, Загреб је добио нови Општински ред од 132 параграфа. Њиме је било прописано да се до сада одељене вароши, са различитом јурисдикцијом, здружују у један краљевски град Загреб, на чијем ће челу стајати градски начелник, кога бирају градски заступници на три године. Изабраног начелника потврђује круна, а овај пред градским одборницима полаже заклетву у руке бана. Стари цехови, са дугом традицијом и пореклом из XIV века, када су прве братовштине осниване по етничкој или струковној припадности, укинути су 1872. године.

У то време, на подручју Загреба евидентирано их је двадесет осам. Нема података да су се и Срби и Грко-Цинцари удружили у неке своје посебне цехове. Такво стање у Загребу није било изузетак, српске и грчко-цинцарске занатлије рашириле су се по свим већим градовима Аустрије, увећавајући тај тако недостајући, трећи сталеж у тадашњем друштву. Тако су на разним странама Двојне монархије стваране микроурбане целине, које су тим градовима давале скоро униформни карактер. 

ПОЧЕТАК насељавања и деловања трговаца српске и грчко-цинцарске православне вероисповести у Загребу, у каптолском делу града и у Горњем граду, Гричу, није забележен. Они су могли да се настане само у трећем делу Загреба, тзв. Хармици. У том „предградију” становао је и Доситеј Обрадовић, од јесени 1760. до марта 1761. године. У горњоградском подграђу Срби се постепено шире у Дугој улици. Године 1806. грађани Грича се туже на „грчке трговце” (graeci questores), јер они кваре посао.

Реч је о мењачима новца, тзв. сарафима, који су на територију Аустрије стизали из Турске са готовим капиталом и брзо улазили у грађанске кругове, заједно са онима који су се укључили у трговину са Истоком. У списку домова „православного греко-неунијатского вјероисповједанија, обшчества загребачког који садржи 59 бројева, истиче се да их је највише трговаца, 1 доктор, 10 обртника и разних удовица”. У сачуваној архиви од 1831. године помињу се трговци Анастас Поповић и Јован Малин као црквени тутори. Године 1837. помиње се као црквени тутор трговац Јован Штова. Уз Анастаса Поповића, тутори су од 1838. до 1840. године Симеон Радуловић и Арсо Савић, а у годинама 1841-1844. ту дужност врше Петар Арешић и Василије Мраовић. Трговац Ђура Поповић један је од оснивача првог Глазбеног друштва у Загребу.

Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић. Велики одјек имао је његов говор, изговорен народним језиком на скупштини акционара прве хрватске штедионице, 14. фебруара 1848, у којем је „не само вештину у вођењу послова него и приређено себи знање народнога језика показао”. Њему је припала част да је у њу увео народни говор као пословни, укидајући тако немачки, који је до тада био службени језик.

ЗНАЧАЈНУ улогу имао је и Христофор Станковић, трговац и кућевласник. Свој углед потврдио је својим поклоном граду, саградио је прву сталну позоришну зграду у Горњем граду, као и учешћем у раду позоришта у Загребу. У Хармици је поседовао велику кућу, у коју је преселио и своју трговину. Углед који је уживао донео му је признање црквене општине, која га је изабрала за свог председника. Ову дужност вршио је од 1847. до 1850. године.

Својом руком је писао скупштинске записнике у које је уносио и своје говоре.

Како се он због старости захвалио на избору, на његово место изабран је трговац Петар Арешић, а за потпредседника Наум Малин. 

СУТРА: СРПСКИ ТРГОВЦИ УРБАНИЗУЈУ ЗАГРЕБ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

СПЕЦИФИЧАН ИЗРАЗ СРПСКИХ МАЈСТОРА: Неукротива машта Душана Џамоње изнедрила је бројне величанствене скулптуре и споменике

07. 04. 2026. у 23:58

Фељтон

0 0

БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности

05. 04. 2026. у 18:36

Фељтон

0 1

МУЗИЧКУ КЛИМУ СТВАРАЈУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Петар Коњовић је после Великог рата био директор Опере и интендант Хрватског народног казалишта

03. 04. 2026. у 22:15

Фељтон

0 1

МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу

30. 03. 2026. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације