Сеоба на пештански Универзитет: Цар Леополд је 13. септембра 1795. године дао дозволу за продају Новаковићеве српске штампарије

УПРКОС несумњивој подршци коју је за свој рад око штампања књига имао у митрополиту Стефану Стратимировићу, Стефан Новаковић је и даље наилазио на разне тешкоће, па и интриге чије основе нису увек довољно јасне.

Фото: Из књиге „Срби у Бечу“"

Тако 2. априла 1795. темишварски епископ Петар Петровић, ранији члан Илирске дворске канцеларије а затим референдар при Угарској дворској канцеларији, извештава из Беча митрополита Стефана Стратимировића о некаквом „интимату” који се односи на школске књиге. У том спису оптужује се Новаковић да штампа скупе књиге, а као тужитељи наводе се „братија Јанковића”, дакле људи из окружења овог новосадског књижара. У истом писму епископ Петар Петровић исказује и своју мисао да Новаковићеву штампарију преузму народни фондови...

Из једног другог писма које је епископ Петровић упутио митрополиту Стратимировићу из Беча 6. јуна 1795. произлази да је и Стефан Новаковић био упознат са идејом о потреби оснивања компаније која би преузела штампарију.

Штавише, кад говори о Новаковићу, Петровић каже да идеја о народном фундусу који би купио штампарију „јест одавна њему у глави“. Било је, међутим, очигледно да су новчани разлози били главни повод што је Стефан Новаковић одлучио да своју штампарију прода. Ово тим пре што су коначно пропали и сви покушаји да се ради њеног даљег одржавања и спасавања створи и некакво акционарско друштво. То га је и навело да се 8. августа 1795. обрати цару са молбом да му се одобри продаја штампарије пештанском Универзитету за 45.000 форинти.

Своју молбу Новаковић је поткрепио и тврђењем да ће то бити од велике користи за универзитетску штампарију, која би могла да штампа и све ћириличке књиге за Србе, Румуне и Русине у Монархији, пошто би дошла до ћириличких слова и до коректора и стекла поверење православног свештенства и народа. После уобичајених административних процедура, цар је 13. септембра 1795. дао дозволу за продају штампарије, о чему га је претходно обавестио Државни савет, саглашавајући се са таквим решењем.

Склапање купопродајног уговора између Стефана Новаковића и Угарског намесничког већа извршено је крајем септембра 1795. за коначну цену од 35.000 форинти. На тај начин окончано је још једно раздобље Курцбекове штампарије у Бечу, која је пресељена у Пешту и укључена у пословање универзитетске штампарије.

БЕЗ обзира на то што је митрополит Стефан Стратимировић оценио да је Новаковић своју штампарију технички унапредио, те да је многобројним издањима приуштио добар глас не само штампарији већ и православном народу уопште, не може се порећи ни чињеница да су преузимање ове српске штампарије у Бечу и њен прелазак у туђе руке представљали пораз свих напредних кругова нашега друштва.

Изгледа да величине и значења овог пораза није био свестан ни митрополит Стефан Стратимировић, као ни други епископи Карловачке митрополије. О том равнодушном ставу сведочи и писмо од 18. априла 1795. којим је пакрачки епископ Кирило Живковић одговорио митрополиту Стратимировићу на његово обавештење о продаји Новаковићеве штампарије. (...)  У истом писму епископ Кирило Живковић брани митрополита Стратимировића од неких жалби које су се због „недостатка разсужденија” чуле на његов рачун. Очигледно, били су то огорчени гласови који су кривицу за продају Новаковићеве штампарије пештанском Универзитету сваљивали на митрополита Стефана Стратимировића. 

За овакав исход не треба, међутим теретити искључиво црквену хијерархију. О томе најбоље сведочи оглас којим се сам Новаковић преко свог листа "Славено-сербскија вједомости" обратио васколиком српском, па чак и румунском друштву, позивајући их да се са њим уортаче како не би дозволили да штампарија пропадне или поново дође у туђинске руке.

Исто тако је неприлично упоређивање штампарских заслуга Јозефа Курцбека и Стефана Новаковића, поготово ако се за овога другога зна да „улога и значај далеко заостају иза заслуга његовог бечког претходника” . Јер, никако не треба губити из вида да постоје и велике разлике у издавачким остварењима једне и друге штампарије. Док је Курцбек претежно окренут неопходним црквеним књигама, Стефан Новаковић већ покушава да у рад своје штампарије унесе и што више чисто лаичких садржаја. (...)

АКО се, дакле, шире узевши, даје оцена свега онога што је Стефан Новаковић штампао у Бечу, и то за свега неколико година колико је руководио својом штампаријом, вреди истаћи и неке наслове који су обогатили српску књижевност XVIII века. Тако, 1792. године, Новаковић штампа Максимовићев "Мали буквар за велику децу", а исте године и два броја "Славено-сербскија вједомости".

Тада је штампана и Доситејева књига "Собранија разних наравоучителних вешчеј в ползу и увеселеније", а прави подухват представљало је објављивање (1794) четворотомне Рајићеве Историје, чија је последња књига изашла 1795. године. Године 1793. Новаковић штампа и знаменити спев Матије Антуна Рељковића "Сатир илити дивји човик", који по својој садржини већ спада у класичну књижевност просветитељског доба. Међу вредне књиге спада и Италијанска граматика, коју је 1794. објавио архимандрит Викентије Љуштина.

У редакцији пакрачког епископа Кирила Живковића изашло је Доментијаново "Житије св. Симеона и Саве", важно дело за ширење култа ових српских светитеља на подручју Карловачке митрополије. Најзад, стварању читалачке публике придонели су и обавезни календари, који ће се током следећих деценија, а нарочито у епохи романтизма, развити код Срба у посебну и веома занимљиву књижевну врсту. 

СУТРА: СРБИ НЕКАД, КАО И ДАНАС, НИСУ МАРИЛИ ЗА НОВИНЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

Католичка црква надзире штампање српских књига: На молбе српских митрополита за оснивање штампарије, из Беча стизао негативан одговор

22. 04. 2026. у 23:55

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - БЕЧКЕ СПЛЕТКЕ О ПОРЕКЛУ СРПСКИХ ДРЖАВОТВОРАЦА: О цару Јовану Ненаду Црном српски народ вековима стварао и одржавао митове

14. 08. 2024. у 18:00

Фељтон

0 12

ХРВАТИ ИЗ НУЖДЕ УЛАЗЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ ДРЖАВУ: Мишићеве суморне слутње о будућности Срба у Југославији нико није озбиљно схватио

18. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације