Црква нераскидиво везана за живот Срба: Питање сталне православне богомоље у Загребу решено 1794. године, куповином капеле Св. Маргарете

У ДОБА када се решавало питање православне цркве у њему, Загреб још није био прави европски град у духу постнаполеонске епохе.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Први попис житеља Загреба обављен је 1819. године. По њему, на територији града „стекло се 9.136 становника, од којих је 2.348 житеља становало у опсегу велике жупе св. Марка.21 По вери, делили су се овако: римокатолика бејаше 8.777, гркокатолика 223, израелићана 97, православних 25 и евангелика 14”.

У целој краљевини Хрватској, па тако и у Загребу, обављен је године 1821. попис свих житеља који нису припадали племићком сталежу. (...) У попису се по вероисповести помињу само мушкарци: „Од 1538 мушкараца, 1425 су били римокатолици и гркокатолици, од тога 340 у унутарњем а 1085 у вањском граду, 75 православних, од тога 6 у унутарњем а 69 у вањском граду, те 38 израелићана, сви у вањском граду, јер им није било дозвољено становати у Горњем граду.(...)

Питање сталне православне богомоље у Загребу коначно је решено 1794, када је одлучено да се капела Св. Маргарете са припадајућим грунтом у Илици прода на јавној лицитацији. То је обављено 10. фебруара исте године. Капела је продата „опћини грчко-католичких грађана и то за 4.000 форинти”. Код овог уговарања, православну општину су пред градом заступали трговци Јован Штова, Андрија Рајковић и Ћирил Милошевић. Тако су православни житељи Загреба дошли до своје прве, већ готове цркве. Купљени храм је 14. фебруара променио име, посвећен је Св. Преображењу. Први председник црквене општине постао је епитроп Јован Штова.(...)

Живот Преображењске цркве у Загребу нераскидиво је везан за развој српског живља у Загребу, који је стицао све већи углед и све чвршћи друштвени положај. Такав положај потврђује и посета цара и краља Франца II и царице и краљице Каролине, 15/27. јуна 1818. године. Та посета описана је у бечким „Новинама сербским” које је издавао Димитрије Давидовић 1819. Материјални напредак црквене општине доказује и подизање једне веће куће на земљишту некадашњег гробља уз цркву Св. Маргарете, коју је сазидао познати загребачки архитекта Бартоломеј Фелбингер у Илици бр. 7.

ПОВЕЋАЊЕ броја православног становништва у Загребу имало је за последицу да је црквена општина новембра 1861. одлучила да започне предрадње за градњу нове цркве и подизање другог спрата на кући у Илици бр. 7. Поднет је нацрт нове цркве који је израдио градитељ Фрања Клајн. Већ 1. фебруара 1864. изабран је грађевински одбор од 24 члана, са задатком да припреми предлог за градњу цркве. У том је одбору после 1866. године био и српски књижевник и политичар др Јован Суботић. И др Ђура Даничић, који је у то време живео у Загребу, био је члан посебног грађевинског одбора за градњу новог храма. На седници општине од 14/26. децембра 1864. закључено је да се црква зида. У прогласу који је одбор упутио за давање прилога, каже се:

„Загреб је такво мјесто, у које и наше и друге вјероисповјести људи са свију страна доходе, пак морамо искрено исповједити да нам је како за нас, тако и за сву нашу сабраћу чисто зазорно, кад им нашу свету матер цркву у таквој прилици представити морамо. У оваквом стању ствари, принуђени смо све употребити, да нов, одговарајући храм сазидамо.” Поднесени план за нову цркву одобрен је од надлежног епископа у Пакрацу 1865, а  већ идуће године дошло се до „сокла”. У недељу 9/21. октобра 1866. нова Преображењска црква је освећена. Унутрашњост храма завршена је тек 1883/84. године. 

ЗАГРЕБ је 1880. године страдао од великог потреса, који је Преображењски храм добро издржао. Нужне промене у архитектури Загреба, посебно на тешко оштећеној катедрали, довеле су у Загреб бечког архитекту Хермана Болеа. У обнови оштећеног града завладале су његове идеје, па су поједини делови, на пример Каптол, доживели темељне промене. Боле је покушао да унутрашњост Преображењске цркве изведе у тзв. византијском стилу. За сликање икона примљена је понуда Епаминонде А. Бучевског, академског дијецезног сликара из Буковине. Бучевски је јануара 1884 стигао у Загреб ради склапања уговора у висини од 4.500 форинти.

Иконостас се састојао од три зоне. У првој зони су иконе: Св. Никола, Архиђакон Стефан, Богородица са Христом, Благовести, Христос Пантократор, Архангел Михајло и Св. Јован Крститељ. У међузони, изнад северних и јужних двери, налазе се композиције: Ваведење Богородице и Улазак Христа у Јерусалим. У другој зони налазе се иконе: Рођење Богородице, Поклоњење мудраца, Крштење, Тајна вечера, Васкрсење, Силазак Св. Духа и Смрт Богородице. У трећој зони смештене су иконе: Преображење, Свето Тројство и Вазнесење.... На архијерејском трону насликао је Св. Јована Златоустог а на Богородичином трону цара Душана, чији је лик преузео из Рајићеве Историје разних словенских народов.(...)

Православна црквена општина у Загребу оправдала је у пуној мери свој културни и политички значај. Њена велика тековина јесте уграђивање православног становништва у средину која је већ имала своје чврсто утврђене законе живљења. У одборима српске црквене општине у Загребу окупљали су се најугледнији представници економског, политичког и културног живота српског народа. Та је чињеница непосредно утицала на раст српских институција, посебно економских, које су од почетка биле стављене у службу.

СУТРА: ОДБРАМБЕНИ МЕХАНИЗАМ ЗА ОПСТАНАК У ЗАГРЕБУ

Препоручујемо

Друштво

0 0

Познати змијоловац Станковић упозорава! Ујед изгледа специфично, а једна кључна ствар може да вам спасе живот! (ВИДЕО)

15. 04. 2026. у 19:22

Друштво

0 0

Била је трудна када се укрцала са богатим мужем на Титаник: Након несреће постала је најбогатија удовица, па све одбацила због слободе

15. 04. 2026. у 19:00

Друштво

0 1

Србија добила највећи еколошки пројекат! Министарка Павков: Много је непроспаваних ноћи, али смо поносни

15. 04. 2026. у 17:00

Друштво

0 1

ПЕСАК ИЗ САХАРЕ СТИГАО У СРБИЈУ: Прљава киша забележена широм земље

15. 04. 2026. у 16:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације