НЕМЦИ И ЕНГЛЕЗИ ЛАЖИРАЛИ ИСТОРИЈУ И НА МЕТЕОРИМА: Сведочанство репортера "Новости" са "Стена које лебде у ваздуху", о Манастиру Преображења

САГА о Немањићима завршила се у Душановом царству, у данашњем грчком месту Стогови, у манастиру Преображења који је цар Јован Урош изградио на каменом стубу, на 300 метара изнад дна кањона на западним обронцима Велике Чиготе, наспрам планине Козјак са које тече река Лепеница.

фото: Борис Субашић

 Кренули смо ка овом судбинском месту древним путем из града Лерина по обронцима планине Вич, па преко превоја Стража на Сињавину, а затим ка Кожанима и низ Гребен. Тако стигосмо до града Стогови чије је словенско име средњовековни грчки изменио у Стагои. Име је добио по шуми оријашких камених стубова са врховима на око 500 метара надморске висине који као прсти упиру у небо.

Данашње име те колонаде - Метеори настаје тек у 14. веку, у доба када међу пустињаке Скита Стагои долази монах Атанасије Киновит, подвижник из шума Милеје, где се налазе скитови Хиландара. Он оснива на врху највишег стуба, Широке стене, до кога се могло доћи само алпинистичким пењањем, прву монашку заједницу посвећену Преображењу Господњем.

фото: Борис Субашић

Искушење и Преображење су заштитни знак исихаста који су контемплацијом и понављањем Исусове молитве на литицама са којих се пружао изузетан поглед желели да достигну стање у коме ће видети божанску светлост. Њихов избор је потпуно разумљив када у сутон посматрате са врхова Метеора како сунчеви зраци стварају од њих нестварне силуете наспрам зелене долине у златној маглици у којој заслепљујуће блиста трака реке.

фото: Борис Субашић

На тим величанственим местима где се срећу лепота и смртна опасност уместо аскета данас животе ризикују туристи из целог света балансирајући на ивицама понора, не због Бога, већ због селфија у натприродном пејзажу.

Занимљиво је посматрати како потомцима латинских крсташа који су у 13. веку окупирали Тесалију, данашњи потомци Ромеја, савремени Грци, узвраћају ударац меком силом, мамећи их у замку масовног туризма где освајачи необуздано остављају своје благо у преноћиштима, ресторанима и, наравно - манастирима. Као некада ратници у опсадама сада се колоне туриста тискају на стрмим улазним степеницама манастира и пре отварања двери, вичући да им неко отвори капију да би што пре оставили стандардних пет евра на билетарници, колико стандардно кошта улаз у сваки од преосталих шест активних манастира, а затим оставе много више у сувенирницама.

фото: Борис Субашић

Једини начин да се осети атмосфера древних Метеора је да се њихов посвећени простор обилази пешице, монашким стазама које су данас доста зарасле у бујну вегетацију коју више не одржавају ни козе које су се традиционално узгајале у овим брдовитим пределима Тесалије. Сви сељани су се претворили у туристичке раднике и угоститеље. Не може се више видети како се посетиоци и роба подижу у мрежама стотинама метара навише помоћу великих дизалица чија су витла од великих дебала на ивици понора окретали калуђери. То је некада био једини начин да се уђе и изађе из манастира Метеора.

фото: Борис Субашић

Малобројни монаси и монахиње у данашњих шест манастира се и не виде до краја времена за посете. Кажу да их има само десетак, а ми смо видели једног јединог који је брже-боље од "гунгуле" туристичке опсаде побегао у затворени део комплекса. Тек када се пешице дође на пусте стене и застане крај темеља угашених манастира могуће је разумети прави смисао речи Метеори, која се механички преводи као "стене које лебде у ваздуху". У време Светог Атанасија Метеорита и његових боготражитеља она је означавала монашку заједницу ни на небу ни на земљи. Ктитор њиховог манастира, Великих Метеора, био је Јован Урош, "цар Срба и Ромеја Тесалије и Епира", последњи Немањић, унук Стефана Дечанског, син Душановог полубрата Симеона Синише. Када је изградио манастир, придружио се његовој братији под именом Јоасаф.

фото: Борис Субашић

Српска историја Метеора је данас скривена незнањем и политичким инжењерингом, као што су грчким законом из 1926. о забрани и брисању словенских топонима скривени и они са почетка ове приче. Они постоје само на старим географским картама међу којима је и она коју је 1829. објавило еминентно лондонско друштво Society for the Diffusion of Useful Knowledge (SDUK). На њој су уписани, у околини Метеора: Клиново (данашњи Клинос), Ветерница (која је сада Нераидохори), Лепеница (која је сада Антуса), Грибово (које је постало Анилио), Тупишта (преименована у Лофос), Лозешти (деформисано у Лозести)...

Нису словенска имена Душанова заслуга, он их је тамо затекао, као и западни картографи од 17. до 19. века који су обилазили ове крајеве некадашњег Источног римског царства. Цар Константин Порфирогенит је писао о Србици (Сервији) из 7. века, а ромејски хроничари су забележили бројне "склавиније", словенска насеља по целој Тесалији, Епиру и Халкидикију. Њима је било нормално да у царству живе етнички Словени који су примањем хришћанства постали грађани Ромеје (Рима) и говорили службени заједнички грчки језик. Тада је термин Хелен означавао многобошца - варварина.

Међу тим Драгувитима, Језеритима, Велезгитима, Милинзима било је и борбено племе Срба који су још од краја 6. века били ангажовани да као стратиоти, војници - слободни сељаци, бране утврђени град Србицу - Сервију, на стратешком пролазу из Македоније у Тесалију.

Фото :Борис Субашић

Душан и Атанасије не би се снашли са данашњим називима у Егејској Македонији, Тесалији и Епиру, а савршено би разумели оне са пута до Метеора. Њима није било ни на крај памети да лажирају прошлост као они који су имена планина Вич, Сињавина и Гребен после више од 12 векова декретом променили у Вернон, Аскио и Гравена. Они би знали да тесалска Чигота није она златиборска, ни Лепеница шумадијска, већ да је реч о универзалним словенским топонимима. Оно што није сметало православним римским царевима, сметало је правим инспираторима етничког инжењеринга на Балкану, словенофобима Немцима, Французима и Енглезима који су истински цртачи карата са измишљеним називима. Кулминација етноцида се догодио током режима генерала Метаксаса (1936-1941) који је декретом забранио употребу словенског говора, чак и деци и у кућама, а казне су предиђале батине, присилно испијање рицинусовог уља, новчане казне и интернацију на острва. Средњовековни "варварин" Душан је после 1348. када је освојио Тесалију и Епир и проширио државу до Егејског мора, прогласио себе за "мултинационалног" цара Срба и Ромеја и донео законик који почиње захтевом судијама да суде по правди "а не у страху од царства ми".

фото: Борис Субашић

Само старе географске карте и понеки историчар који плива насупрот струји сачували су причу о његовом царству, последњој нади одбране православног света од Османлија. "Златно доба Метеора", када су изграђена 24 манастира, било је време власти Душана, а после његове смрти владавине (1366-1372) његовог полубрата Симеона Синише Немањића, млађег сина Стефана Дечанског, "цара Срба и Ромеја Тесалије и Епира и све Албаније", који је званично потврдио манастирске поседе бројним хрисовуљама. Наследио га је од 1372. до 1381. син Јован Урош Немањић, последњи српски цар, који је световну власт заменио монашким заветом и као монах Јоасаф је довршио Велики Метеор.

фото: Борис Субашић

фото: Борис Субашић

Тако се затворио двовековни круг који су започели велики жупан Стефан Немања, који је оставио трон и постао великосхимник Симеон, и син кнез Растко који је одбацио световну власт да би, као монах Сава, постао вечни духовни владар српског народа.

ВЕЛИКИ ВОЈСКОВОЂА ПРЕЉУБ

СЕРВИЈОМ - Србицом, првим српским градом који се помиње у писаној историји света, у Душаново време владао је племић Прељуб, војсковођа који је носио титулу цезара (кесара) и 1348-1354. управљао Тесалијом. Највећу похвалу му је у мемоарима изрекао ратни противник, ромејски цар Јован Кантакузин који је покушао да освоји Сервију, у чему су га спречили српски ратници и Прељуб лично у уличним борбама, одбранивши од јачих нападача Србицу крај реке Бистрице, која се од 1926. зове Алијакмон.

фото: Борис Субашић

Препоручујемо

Репортаже

0 0

"ЛОРИЈА" ЧУВА СРПСКИ ЈЕЗИК: Развијена дигитална платформа која стара, писана документа претвара у машински читљив текст (ФОТО)

14. 05. 2026. у 19:12

Репортаже

0 3

У АРГНТИНИ ГРАДЕ ХРАМ СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ: Српски исељеници у покрајини Кордоба подижу православну светињу

13. 05. 2026. у 16:00

Репортаже

0 1

"ЗЕДОВЦИ" НА БОГА НЕ МИСЛЕ, ВЕРУЈУ У ТАРОТ: Да ли су видовњаци, астролози, биоенергетичари постали нови ауторитети младима

12. 05. 2026. у 21:38

Репортаже

0 7

ДО ЗЕБРЊАКА НИ ПРАВОГ ПУТА, НИ ПУТОКАЗА: Посета споменику српским ратницима који су 1912. протерали Османлије са Балкана (ФОТО)

12. 05. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације