ДОБРОВОЉНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА ЗА ЖЕНЕ: Надеждин породични дом постао је зборница свих пропагатора идеје народног уједињења

НЕПОСРЕДНО после првих демонстрација у Београду, на предлог Бранислава Нушића, створена је Народна одбрана, као друштво које ће пропагирати и штитити националне интересе Срба, посебно у аустроугарским покрајинама.

ДОБРОВОЉНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА ЗА ЖЕНЕ: Надеждин породични дом постао је зборница свих пропагатора идеје народног уједињења

Фото архива

Средишњи одбор Народне одбране конституисао се 21. октобра 1908. године, а за председника је изабран генерал Божидар Јанковић. Организација је брзо започела своје активности, као што су оснивање локалних одбора у Србији и упис добровољаца. Њени циљеви били су буђење националне свести, формирање добровољачких одреда и припремање друштва за могући оружани сукоб са Аустроугарском, што је, према сведочењу савременика, створило „делиријум читавог народа“.

Највећи број добровољаца пријављен је у Београду, где су одржавана редовна вежбања, а у Крагујевцу су и жене направиле своју јединицу. Народна одбрана, која је имала између 150.000 и 300.000 чланова свих образовних нивоа и занимања, постала је важан део припрема за будуће ратове. Међутим, Србија је у марту 1909. године морала да распусти добровољачке одреде услед притисака великих сила. Народна одбрана је званично престала да буде милитаристичка организација, а идеје стварања Велике Србије изгубиле су актуелност.  У измењеним околности Народна одбрана је појачала активност међу омладином и националним радницима који су били носиоци српске и југословенске пропаганде. 

Истовремено београдска јавност је у то време имала пуно југословенских обележја, која су постала и део свакодневице, чиме је идеја југословенства ширена из круга интелектуалаца и омладине.  Међутим, Анексиона криза из 1908. условила је и изоштравање пажње према шовинистичким претњама хрватских екстремиста, који су најављивали превентивно физичко уништавање Срба у Хрватској, јер би у том случају изостала мотивација Краљевини Србији за акције уједињења српства:„ […] да се уништи што пре све што носи српско обележје у Хрватској и Славонији. Онда Србијанци неће имати зашто да упадају у те земље и неће моћи да правдају пред Европом своју инвазију!”  

НАДЕЖДА је брзо постала члан Народне одбране, али њена конкретна активност унутар ове организације није позната. Савременици су запамтили да је, као и приликом оснивања организације Кола српских сестара, била веома активна:„Њен дом са огромном баштом постаје зборница свих пропагатора идеје народног уједињења. Из свију неослобођених крајева — из Хрватске и Босне, из Далмације и јужних предела свакога дана долазе људи и омладинци у данашњу ул. Краљице Марије [заправо Ратарску улицу, која тек између два светска рата добија име Краљице Марије] траже Надежду Петровић.

ВЕЗЕ СА ЖЕНАМА У ЦРНОЈ ГОРИ

ПОСЛЕ Анексионе кризе из 1908. Надежда је своју политичко-патриотску делатност усмерила у два правца. Најпре да оснажи везе жена у Србији и Црној Гори са онима које су живеле у крајевима под Аустроугарском и Турском, као и словенску солидарност, а затим да што већи део света упозна са империјалним тежњама Аустроугарске на Балкану.

Преко целога дана воде се разговори, расправља се о важним питањима националног карактера. Надежда одушевљено врши пропаганду: идеје Народне одбране преко ових емисара одлазе у народ. Мало то. Ено Надежде у Дубровнику, ено је у Загребу, у Мостару, у Сплиту, у Сарајеву, у Тузли, у Љубљани – њена кичица баца на платно изглед појединих предела; али њен дух много више ради; он убацује у душе свесних омладинаца идеје Народне одбране, које све више маха хватају. И на том послу она дела као перпетум мобиле: не зна шта је умор, не зна шта је одмор”. 

Сећање на њен конспиративни рад у оквиру организације Народна одбрана више пута је истицан:„Али је она, поред уметничког рада на сликарству, била развила своју живу акцију на пољу народног ослобођења и уједињења. Надежда Петровић која је покренула и остварила Коло српских сестара, била је поборник и апостол новога доба. Но тај је рад био заклоњен од профаних очију и само су посвећени знали за њ.

Фото: Википедија

Генерал Божидар Јанковић је изабран за председника Народне одбране

Надежда је често путовала у пограничне и неослобођене крајеве, данима и недељама проводила у планинама и клисурама снимајући горске пределе и дивљу природу, али је у исто време њен главни посао био је да као повереник Народне одбране врши пропаганду у народу за идеју ослобођења; она је спроводила поверљива писма и важне одлуке и саопштења Народне одбране разним револуционарним организацијама, састајала се са њиховим вођама, давала им поруке и примала извештаје — док није отпочела борба за ослобођење”.  

ИАКО нема сачуваних докумената који би непосредно сведочили о конкретним задацима Надежде Петровић унутар Народне одбране, јасно се назире да њено деловање није било само симболично или декоративно. Све што о њеној активности знамо потиче из фрагментарних, али ипак упечатљивих сећања њених савременика и сарадника. Из њих се недвосмислено може закључити да је Надежда Петровић обављала поверљиве задатке пропагандно-обавештајног карактера.

Њена стална кретања, непрекидни контакти са српским четницима који су деловали на простору Старе Србије и Македоније, умрежавање са омладинцима широм југословенских простора, као и интензивна комуникација са идеолошким саборцима, откривају једну мање познату димензију њене личности. Била је спремна да ризикује, по свему судећи уверена да је јавна културна мисија неодвојива од политичке борбе и тајног обавештајног рада. Управо та неформална, али суштински важна улога унутар четничке акције, Народне одбране (највероватније и у сарадњи са организацијом Драгутина Димитријевића Аписа) додатно осветљава Надеждину преданост националној идеји.

За разлику од многих непознатих, највероватније и тајних активности, постојало је и потпуно јавно деловање Надежде Петровић у пољу националне мобилизације. Већ у пролеће 1906. године Коло српских сестара организовало је „болнички курс” за тридесет својих чланица. Међу њима је била и Надежда Петровић.  
Управа Кола српских сестара је неколико месеци пре Анексије 1908. схватила да је потребно повећати санитетске капацитете обучавањем жена за службу ратних болничарки. После великих демонстрација у Београду ова иницијатива добила је на замаху. 

СУТРА: "РАСНА" ИДЕОЛОГИЈА НА ПОЧЕТКУ ПРОШЛОГ ВЕКА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Вучић о Ратку Младићу: Донели су га у лежећем положају, не разумем зашто не допусте да последње дане проведе ван затвора

Вучић о Ратку Младићу: Донели су га у лежећем положају, не разумем зашто не допусте да последње дане проведе ван затвора

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић присуствује церемонији отварања видиковца на 41. спрату Куле Београд, те се том приликом осврнуо и на актуелно питање генерала Ратка Младића.

23. 04. 2026. у 14:21

Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: Закон је јасан, то је обавеза

Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"

БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.

20. 04. 2026. у 20:04

Милановић изненадио све: Хрватска нема непријатеља - осим Србије! ЕУ се претвара у ратни пројекат

Милановић изненадио све: "Хрватска нема непријатеља - осим Србије! ЕУ се претвара у ратни пројекат"

ХРВАТСКИ председник Зоран Милановић поручио је да његова земља нема непријатеља осим Србије, и упозорио да се Европска унија све више удаљава од мировног пројекта и јача процесе наоружавања, уз ограничен утицај мањих држава.

24. 04. 2026. у 11:29

Коментари (0)

Петер Сијарто тешко болестан, имао три операције: За то нико не би желео да чује