ПОРОДИЧНИ ДОМ ПЕТРОВИЋА ЧЕТНИЧКИ ПРИХВАТНИ ЦЕНТАР: Надежда Петровић је одржавала и везе са Аписовом организацијом "Црна рука"

ВРХУНАЦ патриотског ангажовања Надежде Петровић у 1908. одигао се током великих демонстрација у Београду поводом аустроугарске анексије Босне и Херцеговине.

Породични портрет

Такав поступак није био изоловани инцидент, нити кратка пауза у животу испуњеним сликарством, промовисањем модерне уметности и раду на зближавању јужнословенских народа у пољу културе. Надежда Петровић је са истом страшћу коју је уносила у ликовно стваралаштво, активно радила на остварењу српске националне идеје, у смислу националног ослобођења и уједињења. (...)

Било је то време када је престоничка штампа редовно преносила вести из Старе Србије и Македоније, посебно о насиљу Арбанаса, османских власти и бугарских комита, најразноврснијим прогонима Срба. Бројни и често крвави сукоби у неослобођеним српским крајевима имали су велики одјек у београдској јавности, која је једним делом, у интелектуалним круговима, показивала наклоност ка споразумевању с Бугарима и југословенском уједињењу, као путу за избегавање међусобних сучељавања.  

Надежда није била идеолог и политичар, већ национални активиста, тако да је, паралелно са радом на зближавању јужнословенских народа у пољу културе наставила да одржава редовне контакте са српском четничком организацијом у Македонији, а њена кућа у Београду била је својеврстан „прихватни центар” за људе из неослобођених крајева:„Често су код Петровићевих долазили бркати наоружани и чудно униформисани људи […] Реденици око појаса и о раменима, и бомбе за појасом”.  Било је то време када је много београдских интелектуалаца било укључено у конспиративне „националне послове” четничке организације, чак и они који су словили за „најпитомије”. 

Карактеристичан је долазак Косте Миловановића Пећанца и Аксентија Бацетића Бацете Рујанца 1905. године. Већ тада Надежда је имала статус особе која се „интересује за четничку акцију и у свакој прилици помаже четнике”. Када су је Пећанац и Рујанац посетили, дуго је са њима разговарала о српским четама, стању у неослобођеним крајевима, као и о свештеницима, манастирима, учитељима, просветним приликама. Тада је започела скицу Косте Пећанца, коју није завршила, али је зато прикупила „веш” за четнике и две одежде за свештенике. Потом је четнике испратила са Топчидерске железничке станице. То није био последњи сусрет Пећанца са Надеждом у њеном дому у Београду. 

ПОСВЕЋЕНОСТ сопственој нацији демонстрирана је на много начина. У дому Петровића у Београду приређивани су и несвакидашњи перформанси, попут понављања типског обрасца представе „Срби око гуслара” у склопу националних инсценација у патриотском простору сопствене породице.  

Четници нису били једина група активних српских националиста са којима је Надежда одржавала контакте. Њено познанство са завереницима из 1903, првенствено Драгутином Димитријевићем Аписом и Живаном Живановићем, што су била и дугогодишња породична пријатељства, додатно су Надежду повезивала са српском ослободилачком акцијом. Затим, била је велики пријатељ и са Љубом Јовановићем Чупом, чланом организације Уједињење или смрт, касније и уредником њиховог листа "Пијемонт", који је у „Црној руци” био задужен за рад са омладином и интелектуалцима.  Сачувана сећања говоре о њиховом познанству, али није сачувана грађа која би помогла у разјашњавању природе њихових контаката.

Фото: Википедија

Досадашња истраживања нису превише истицала лик Милорада Павловића Крпе (1865–1957), који је такође био породични пријатељ куће Петровића у Београду.  По налогу Министарства спољних послова и самог Николе Пашића, Крпа је већ од 1894. обављао поверљиве обавештајне мисије у Босни и Херцеговини, што је прикривано од јавности. Током Анексионе кризе 1908. и Фридјунговог процеса у Бечу 1909. („велеиздајнички” судски процес против хрватско–српске политичке коалиције), стекао је неформални статус „опуномоћеника Босне”. Поверљиве задатке за српску владу наставио је да извршава све до избијања Првог светског рата, када је постављен за секретара и дописника Прве армије под командом генерала Мишића.  Сведочанства савременика јасно говоре да је кућа Петровића у Београду била важан центар за састанке („седељке код Надежде Петровић […] имале су, и нехотично, нечег мистичног и узбудљивог, као и сви револуционарни састанци”), и да је она директно учествовала у организацији обавештајне делатности, као у случају земунске учитељице Маре Ковачевић Бешлић: „Треба ми поузданих људи из Земуна. Можеш ли ми их наћи? Тиче се писама које се никаквим другим начином не смеју пребацивати преко границе, само их може лично узети какав поуздан човек. Опасност, разуме се није мала, и такав човек би сав ризик узео на себе. Јер писма не би имала ни адресе ни потписа”. 

НЕДОСТАТАК историјских извора онемогућава реконструкцију и анализу обавештајног рада Надежде Петровић, као и многих других националних активиста. Међутим, оно што је сасвим јасно анексија Босне и Херцеговине 1908. представљала је прекретницу у националним покретима јужнословенских народа... Објављивање вести о анексији Босне и Херцеговине 5. октобра 1908. изазвало је талас негодовања и патриотског заноса у Србији. Истог дана око 10.000 Београђана окупило се на Позоришном тргу, где је Бранислав Нушић својим говором распламсао борбени дух масе и позвао на нови митинг. (...) Управо тог дана Надежда Петровић је на улице извела и своје ученице из Више женске школе у Београду, којима је предавала. Било је то време кад су се сва женска друштва у Србији ставила у службу отаџбини којој је претио рат. 

СУТРА: СРПСКИ НАРОД ЈЕ ЖРТВА ТУЂИНСКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПОСВЕЋЕНОСТ УМЕТНОСТИ, СВОЈОЈ НАЦИЈИ И ПОЛИТИЦИ: Надежда је била једна од најзначајнијих фигура уметничког живота у Србији

10. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

НЕУСПЕО ПОКУШАЈ УСТАША ДА УБИЈУ КРАЉА У ЗАГРЕБУ: Вмровци су од 1920. до 1934. извршити чак 460 упада на територију Краљевине Југославије

06. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ЈОСИП БРОЗ НИЈЕ СМЕО ДА РАНКОВИЋА ИЗВЕДЕ ПРЕД СУД: Стамболић, Кардељ, Бакарић, Крајачић су припремали брионску драму

18. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације