Фељтон

НАЈАВA СВИХ СТРАДАЊА ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ: Борба на Мачковом камену за Надежду је добила трагичну димензију братоубилачког сукоба

18. 03. 2026. у 18:00

ИАКО је у Другом балканском рату озбиљно оболела, Надежда је и даље испољавала велику енергију у свим пословима које је обављала и није се превише освртала на отпоре њеним пројектима.

НАЈАВA СВИХ СТРАДАЊА ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ: Борба на Мачковом камену за Надежду је добила трагичну димензију братоубилачког сукоба

Учествовала је у илустровању публикација Српске краљевске академије са мотивима народних песама. Није занемаривала ни страст према путовањима. Већ у новембру 1913. кренула је са млађом сестром Анђом („својом љубимицом”) у Венецију. Пуно су шетале, одлазиле на концерте, разгледале град и његове споменике. Ипак, последице прележане болести из Другог балканског рата биле су озбиљне. Надежда се није осећала добро („цела лева страна плућа ми је болесна”), тако да је већ после двадесетак дана морала да прекине посету Италији.

Велики ударац за Надежду и целу породицу била је изненадна смрт сестре Анђе 25. јануара 1914. године, која се није опоравила од тешке прехладе и бронхитиса:„Била сам ван себе, мислила сам да ћу умрети и да више не могу преживети овај ужас и изненадну смрт њену. Три месеца бејах неспособна да радим, да општим с људима, да их примам у кућу, да идем колегама на састанке, да кореспондирам, бејах немогућна […] бејаше ми мезимица кућна, мој саветник, моја естетичка тачка у кући и породици […]”. Била је то најава великих страдања породице Петровић.

АУСТРОУГАРСКИ напад на Србију 28. јула 1914. године није био само војна операција, већ и казнена експедиција усмерена против „реметилачког народа”, што је довело до суровог поступања према цивилном становништву. Истовремено значајан део поданика Хабзбуршке монархије одушевљено је кренуо у рат, а међу мобилисаним војницима било је много босанских муслимана, Словенаца, Хрвата, али и Срба, као и осталих словенских народа Аустроугарске. Упркос недостатку оружја, муниције и опреме, морал српске војске био је изузетно висок, подстакнут свешћу о нужности очувања националне слободе и државне независности.

Надежда се по приспећу у Београд одмах јавила Врховној команди за војни распоред. Одбила је да као члан Црвеног крста оде у Швајцарску. У то време само је неколико жена добило је задужење војне службе у јединицама на фронту. Међу њима је била и Надежда, која је упућена у пољску болницу Дунавске дивизије. Најпре је радила у превијалишту на Ади Циганлији.

Атентат у Сарајеву

НАДЕЖДА је у Венецији дочекала 28. јун 1914. атентат на Франца Фердинанда у Сарајеву. Мештровић је са супругом и оцем отишао у Сплит, а затим се због страха да ће га аустроугарске власти ухапсити упутио у емиграцију. До краја рата боравио је у иностранству и учествовао пропагирању југословенске идеје. Надежда се са братом Растком брзо вратила кући у Београд.

Убрзо је пребачена на други део фронта, у најтеже борбе. После заустављања велике аустроугарске офанзиве на Церу, потом и окончања неуспешног српског продора у Срем, велике борбе почеле су на фронту на Дрини, са пуним замахом од 8. септембра 1914. године. Посебно крвави окршаји вођени су на Мачковом камену од 11. септембра до 22. септембра 1914. године. На овом релативно малом простору ангажоване су огромне снаге. Око 30.000 српских и око 25.000 аустроугарских војника.

Положај је више пута прелазио из руке у руке, да би се на крају српске снаге повукле. У овим борбама српска војска имала је 11.490 погинулих, рањених и несталих војника. Изузетно велике губитке имале су старешине Дунавске дивизије првог позива. Погинуло је 118 официра, међу којима пет команданата пукова и 17 команданата батаљона.

Надежда је у Великом рату неговала рањеног краљевића Ђорђа Карђорђевића

Сву драматичност ситуације и сву силину борбе описала је и Надежда Петровић у своме писму породици:[...] „Ми смо овде имали за првих шест дана надчовечанске маршеве из Срема чак на Јагодњу планину [...], а овде четири дана такав надолазак рањеника (око 4.000) да ми се крв у мозгу поче усиравати. Борбе су биле ужасне и очајне и с наше стране а очајни отпор Аустријанаца доводио је наше до беснила”.

ИAKO је имала богато искуство ратне болничарке у балканским ратовима, колосално страдање изазвало је дубоку кризу. Хиљаде рањених војника захтевало је не само изузетан физички напор, већ и велику психолошку стабилност и емоционалну чврстину. Истовремено, Надежда је доживела и разочарање, јер је борба на Мачковом камену и другим бојиштима за њу добила трагичну димензију братоубилачког сукоба, јер су у аустроугарској војсци против Србије били мобилисани и Срби (што је за њу имало и облик породичног раскола), као и други Јужни Словени. Из њених записа се јасно назире свест о парадоксалној стварности: народи са којима је замишљала заједничку државу, ратовали су огорчено једни против других.

Психичко напрезање повремено је било неподношљиво и због ужаса искасапљених тела рањеника који су у масама допремани у импровизовану болницу: „Имала сам кризу нервну тако да када су нам били донели 20 официра тешко рањених и ја их сместила у великом шатору, бејах скамењена. А када отпочех да их појим чајем, њихов јаук раздроби ми срце па падох крај једног од њих на колена са чашом чаја у чежњи да га појим, немогући да се савладам, отпочела сам очајно плакати, тако да су ме сиромаси они сами тешили, а један од њих милујући ме руком по рукаву, сам се гушио у сузама говорећи ми:

’Храбро, госпођице Надежда, даће Бог, истрајаћемо, победићемо, осветиће нас они који тамо остадоше’. Кроз сузе јаукнух: ’Господе, зар не видите, изгинусте сви. Боже, што казни овако нашу нацију’. Тренуци су били доиста страшни. Како смо стигли поподне под Мачков Камен, нисмо четири дана ни легали нити могли што јести. Донеше нам прво Краљевића Ђорђа тешко рањеног, па затим једног по једног официра. На стотине војника. Ни један рат наш прошли не пружаше нам оволико јада и страхота”.

СУТРА: ПЛАЧ ЗА ОКРВАВЉЕНИМ И НАМУЧЕНИМ ЈУНАЦИМА

03. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

17. 03. 2026. у 19:02

ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)

Економија

0 11

ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)

ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.

18. 03. 2026. у 09:30

Друштво

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10