СРПСКИ НАРОД ЈЕ ЖРТВА ТУЂИНСКЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ: Надежда је у говорима Аустроугарску приказивала као злокобну империјалну силу

ВРХУНАЦ Надеждиног ангажовања био је велики митинг жена које је Коло српских сестара одржало 25. октобра 1908. код споменика кнезу Михаилу у Београду.

Фото: Википедија

На митингу је донета резолуција, жене су позване на бојкот аустроугарске робе, а затим је и упућен меморандум руским, америчким, енглеским, француским и италијанским жена. Надежда се својим говорима (прочитала је и резолуцију) посебно истакла на овим демонстрацијама. 

Говор Надежде Петровић представљао је снажан националистички позив на отпор анексији Босне и Херцеговине, у којој је српски народ приказиван као жртва туђинске експлоатације. Као основне вредности истицала је националну слободу, солидарност међу Србима, самопоуздање, патриотизам, економску независност и историјску правду. Посебно је наглашавала улогу жена у борби, како у економском смислу у бојкоту аустроугарске робе, тако и у идеолошком, па и војничком смислу кроз истицање да ће активно учествовати у рату.  

Приказивала је Аустроугарску као злокобну империјалну силу, која настоји да културно, економски и политички уништи Србе, који трпе страдања још од Берлинског конгреса 1878. Указивала је на закључке Светозара Милетића о положају Срба и империјализму великих сила. Позивала је на јединство свих Словена у отпору германизацији, али и на сарадњу међу балканским народима. Србију је видела као симбол отпора, уз уверење да је оружани сукоб једини начин за очување националних интереса.

Надежда је употребљавала речи „сестре и браћо“, „наша отаџбина“, „наш народ“, што је код присутних стварало осећај припадности заједници, али и колективне одговорности пред догађајима који треба да уследе. У свом говору конструисала је мноштво слика ропства српског народа у Босни и Херцеговини, економске експлоатације и културног уништења, што је код присутних требало да створи осећај угрожености уз изазивање гнева према непријатељу. Како према економској експлоатацији и германизацији, тако и према католичком клерикализму и прозелитизму, као првом кораку ка денационализацији, а затим германизацији. Као следећи корак Аустроугарске најављивала је поробљавање Србије. 

ГОВОР Надежде Петровић био је препун емотивног набоја, који је варирао од беса и очаја до поноса и наде, уз подстицање осветничког набоја према непријатељу. 

„Тридесет година; драге сестре, Босна и Херцеговина биле су поприште експлоатације Аустро–Угарске; народ је материјално потпуно исцеђен, понижен до животиње, остао је бесправно створење; на које се не примењују модерни човечни закони. Окупаторска влада одрицала му је способност за културност живота; не водећи бриге о његовом индивидуалном и интелектуалном развитку, ни као човека; ни као јединице. Оставила га је необавештена у духовном мраку; сматрајући да јој је најважнија дужност мисионарска — верска; трудећи се, да му вером католичком натури једног дана Немштину; да га одроди национално од нас, да му одузме на тај начин сем имања и душу. Тридесет година ми Српкиње слушамо јаук са оне стране Дрине; тридесет година се раздире наше срце од бола с патње и невоље, која је натоварена нашој браћи и сестрама неправедном радњом Берлинског конгреса. Аустроугарска покушава овога пута да се извргне из мучитељке и тиранке у разбојника најординарније врсте, она хоће Да нас пороби, хоће да и нас удави у овим нашим тесним границама.”  

Надеждина реторика била је доминантно српска, без помињања политичког концепта југословенства у било ком облику и са потпуним усмерењем на искључиво српске интересе. Посебно је истицала значај кнеза Михаила, испред чијег споменика је одржан женски митинг. Његов лик је приказала у форми заветне фигуре која својим делом и жртвом за ослобођење, указује на будући пут Србије:

„А овде, сестре, пред спомеником нашег славног неумрлог кнеза мученика, који је због Босне и Херцеговине и пао, који нам својом пруженом десницом први указује пут преко Дрине, заветујмо се да нећемо заборавити заветну мисао народну, да ћемо и ми свесно послужити интересима своје отаџбине, да ћемо се и ми кад и последњи брат падне ставити пред куршуме, да сачувамо што остане.”  

ИСТОГ дана Надежда Петровић је одржала још један патриотски говор, упућен црногорском бригадиру Јанку Вукотићу, заснован на елементима националне борбе, жртве и историјске правде. Није се усмерила само на актуелну анексију Босне и Херцеговине, већ је истакла и Косово под османском управом, као симбол незавршене историјске мисије:

„Бригадиру, дошле смо овде к теби да те умолимо да носиш поздраве нашим сестрама у Црну Гору, нека се и оне спремају; нека спремне чекају час када нас дужност позове; нека не забораве да кажу својој браћи, да их опомену, да Косово још није окајано, да се оно мора једном покајати [осветити]. Бригадиру, реци им да ће доћи у скоро дан, кад ћемо прегазити све бране, па ма какве нам Европа стављала, те да се можемо слободно састати преко слободне Босне и Херцеговине и пружити једне другима сестринске руке. Живела Црна Гора, Живела велика Србија! Живеле Црногорке! Живео витешки господар Црне Горе! Живео његов дом! Срећан ти пут, Бригадиру! ”

Надежда је своје ставове износила јасно и недвомислено... Србија и Црна Гора представљене су као ослободилачке државе које се боре за слободу српског народа, док је Европа приказана као препрека националном уједињењу. За Надежду је Косовски мит и даље био кључни фактор. Косово, Босна и Херцеговина приказани су као делови српског историјског континуума, а слободне државе Србија и Црна Гора као снаге које треба да сједине све Србе, док је кроз узвик „Живела велика Србија“ нагласила како се прошлост и будућност стапају у један ментални простор. Надежда је борбу Срба за слободу доживљавала као непрекидну националну тежњу, а жртвовање за ослобођење као неизбежну будућност.  

СУТРА: ДОБРОВОЉНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА ЗА ЖЕНЕ

Препоручујемо

Друштво

0 0

СТИЖЕ НАМ ОЗБИЉНО ЗАХЛАЂЕЊЕ: Температура за 10 степени мања са кишом и грмљавином, негде ће се и забелети - Ево и кад

12. 03. 2026. у 19:38

Друштво

0 0

СРБИЈА ВЕЧЕРАС НА УДАРУ ПЉУСКОВА Хитно се огласио РХМЗ: Ови делови земље најугроженији (ФОТО)

12. 03. 2026. у 17:21

Друштво

0 0

ПРОЈЕКТИ УЗ ПОДРШКУ ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ: Маја Гојковић и владика сремски Василије о обнови духовног наслеђа

12. 03. 2026. у 16:47

Друштво

0 1

ВАЖНА ОДЛУКА: Влада Србије усвојила нову уредбу

12. 03. 2026. у 16:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације