"СЛЕПИ ГУСЛАР" КАО НЕКАД НА КАЛЕМЕГДАНУ: Скулптура коју су Аустроугари склонили 1916. године, враћа се на Београдску тврђаву
СКУЛПТУРА "Слепи гуслар", дело вајара Пашка Вучетића, после 104 године биће враћена на Калемегдан. Поводом Дана примирја, који означава победу савезника у Првом светском рату, овај споменик у среду у 9 часова биће откривен у близини Споменика захвалности Француској на Београдској тврђави.
Изглед старог споменика
Ово, за "Новости", каже заменик градоначелника Горан Весић и подсећа да су аустроугарски окупатори 1916. године однели овај монумент, који је део композиције споменика Карађорђу.
- Срећан сам јер је моја иницијатива, да се на Калемегдан врати скулптура "Слепи гуслар", коначно реализована - истиче Весић. - Скулптура је део композиције споменика Карађорђу који се налазио на Калемегдану између 1913. и 1916. и једини је сачувани део споменика који су уништили аустроугарски окупатори Београда 1916. године. Споменик Карађорђу разбијен је у парампарчад, а неким чудом сачувана је само ова скулптура која је била део споменичке композиције. Био је то обрачун окупатора са Србијом и део њихове политике уништавања српског националног идентитета.
Новости
Заменик градоначелника каже да је скулптура "Слепи гуслар" чувана у Барутани, те да је власништво Музеја града Београда. Налазиће се близу Споменика захвалности Француској да подсећа на стари Карађорђев споменик, који се управо ту налазио.
Идеја о враћању скулптуре "Слепи гуслар", пре више од двадесет година, потекла је од недавно преминулог археолога др Марка Поповића који је заједно са ЈП "Београдска тврђава" и Музејом града Београда скулптуру пронашао. Споменик је висок око два метра и налазиће се на каменом постаменту од 40 центиметара.
Из Завода за заштиту споменика Града Београда кажу да је скулптуру у оригинално стање вратио вајар Зоран Кузмановић, а изливени су делови који су недостајали - део малог прста, гусала и штап.
Вучетићев споменик Карађорђу откривен је 13. августа 1913. године, поводом тријумфалног повратка српске војске из балканских ратова. Монумент је чинила композиција у којој вожд Карађорђе стоји на стени испод које се налази неколико устаника, жена са дететом у рукама и стари гуслар са гуслама у торби. После друге окупације Београда, аустрогарске и немачке снаге унишитиле су споменик Карађорђу, али је скулптура гуслара остала сачувана.
Окупатори су намеравали да на истом месту подигну споменик аустријском цару Фрањи Јосифу, ког су излили и допремили у Београд 1918. године. Међутим, та скулптура никада није постављена јер је српска војска ослободила своју престоницу.
Новости
КИП ПРЕТОПЉЕН У ЗВОНА
СПОМЕНИК Фрањи Јосифу, који никад није постављен, ослободиоци Београда су претопили и од њега су изливена звона која се и данас налазе у Цркви Ружици на Калемегдану. После Првог светског рата, споменик Карађорђу није обновљен, а 11. новембра 1931. године на истом месту подигнут је Споменик захвалности Француској.
Препоручујемо
ВИШЕ ОД 40 ГОДИНА СПОРТА, ПРЕКО 30 ДИСЦИПЛИНА: "Трофеј Београда" као симбол престонице
09. 01. 2026. у 17:48
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)