Београд

ЦЕРАК У ИЗЛОГУ, ЗАШТИТА У ФИОЦИ: Ни после две године откако је проглашено за културно добро, чукаричким насељем се нико не бави

М. СТАНОЈКОВИЋ

12. 04. 2021. у 10:53

ДА насеље Церак Виногради постоји негде на периферији града и да га је држава 2019. године прогласила културним добром, а потом заборавила, око 15.000 становника на челу са пројектантом насеља Миленијом Марушић већ две године упорно подсећа надлежне.

ЦЕРАК У ИЗЛОГУ, ЗАШТИТА У ФИОЦИ: Ни после две године откако је проглашено за културно добро, чукаричким насељем се нико не бави

Од стављања под заштиту на папиру, никакве благодети од тога у пракси нису осетили. Кровови и даље прокишњавају, фасаде се круне, а 92 хектара заштићене површине остављена су само на бризи станарима зграда и немилости зуба времена.

Пошто су многобројни апели да се, једном од свега три заштићена насеља у Европи неко позабави, остали без одговора, можда ће презентација - Визуелни подсетник у излогу Културног центра Београда опоменути градске и републичке службе. Како за "Новости" објашњава архитекта Миленија Марушић, која ни данас не одустаје од намере да насељу врати стари сјај у складу са статусом, нису се померили са места где су били пре две године.

- Овај приказ, коју сам у форми апела поставила, има сврху да укаже не на насеље само на национално већ и интернационално културно добро, које је део сталне поставке Музеја модерне уметност МОМА у Њујорку - каже архитекта Марушић. - Већ пре свега да подсети да пред првим еколошким насељем у Србији, како стоји у одлуци о проглашењу, сви надлежни затварају врата. Када је настајало, екологија је била "нова" реч, а сада је то најскупља реч. Заштитили су га, а нису по том питању ништа урадили.

И како у њој виде "управника насеља", зову је за помоћ. Често јој се и поједини од 172 управника стамбених заједница колико има Церак обраћају, уместо надлежнима.

- Волим да кажем да нама нису били потребни управитељи, већ поправитељи - објашањава наша саговорница. - Осим што кровови прокишњавју, олуци и фасаде пропадају, ни градске службе када изводе радове не маре за заштићено добро. Имам примедбе на рад "Београдских електрана", које су кад су мењале цеви, са четири различита материјала поплочали стазе. Негде их чак и оставе раскопане.

Апел за очување Церака, као и документ "Развојна стратегија ревитализације и реконструкције насеља и модела управљања" и даље стоји у фиокама надлежних.

- Последњи је моменат да се предузму хитне мере да се успостави обједињено старање и управљање свим активностима и животом насеља - наводи се и у посебном апелу који би требало да потпишу сви станари. - Да би се то остварило, предлаже се да се формира самостално оперативно тело, предузеће или дирекција насеља Церак Виногради. Као што ЈП "Београдска тврђава" брине о том делу града и Калемегдану, тако би неко тело требало да брине о овом насељу.

Марушићева, како каже, остаје на "церачким барикадама" а последње у низу је писмо Влади Србији, које је упутила пре неколико дана. Од њих је добила одговор да ће се надлежност спустити на Министарство културе и надлежне градске институције.

УСЕЉЕНО ПРЕ 40 ГОДИНА

СТАМБЕНО насеље Церак Виногради усељено је пре 40 година. Око 35 година носило је статус културног добра под претходном заштитом, да би се 2019. године стекли услови да се прогласи културним добром. Станари зграда у овом крају ипак су на крају ову заштиту дочекали само са обавезама које су станари зграда у овом крају добили, јер за сваку интервеницју морају да траже сагласност Завода за заштиту споменика културе.