АБАЗОВИЋ КОД ПАПЕ ФРАЊЕ: Поглавар Римокатоличке цркве позвао црногорског премијера

Prilikom posjete papi biće utanačeno prelazak Srbske braće u Crnoj Gori pod papinu jurisdikciju. Prvo će kazati da se usklade godišnji odmori pa će pronaći nekog novog Miraža Dedajića,izdajnika i antihrista. Nazdravlje milogorci kukala vam majka koja vas rodi..

Sta ima da mu kaze o Zmajevicu(Petrovic) jedini od Zmajevica koji je bio protivnik Srbima I pravoslavlju a I sam je bio Srbin.Posle skolovanja u Vatikanu vraca se u Sibenik I Zadar gde je bio njihov providur.Sve je radio dase zabrane skole za Srpsku djecu I radio je mnogo protiv Srpske Crkve.A njegovi potomci ostase I dalje kao Srbi u Dalmaciji pod prezimenom Petrovici,kojih mazda I danas ima.Bilo ih je u Sibeniku I Skradinu,verujem da ih ima i danas.

dosadna dosada, iskače iz paštete i troši naše pare

Недостојна акција Римске цркве и враћање старих смутњи у историју Црне Горе. Абазовићу ће у Риму бити показано лажно писмо папе Гргура VII, које је први објавио Ф. Рачки ("Borba južnih Slavena za državnu neodvisnost u XI. vieku", 1875), за политичке потребе разбијања свесрпског државног и етничког простора на предстојећем Берлинском конгресу, 1878. Открио је то К. Јиречек (Историја Срба I, 122, нап. 4). У тексту "писма", кога иначе нема у папским биографијама, „Liber pontificalis“ (ред. 1724-55), Михајло Војислављевић назива се "Rex Slavorum", а не "дукљански краљ", како се прећутно усталило у уџбеничкој литератури, до данас, или пре Рачког "хрватски краљ" (P.R. Vitezović, "Croatia rediviva (oživljena"). У писму се уопште и не говори о захтеву Михајла за папском круном. Критичка наука зна за Михајла Серб(и)оса ("од Сербије", Војислављевића), "српског принца" (Комнина, Скилица) са највишим дворским звањима и функцијама средњевизантијског периода у царској источноромејској администрацији (8-12.в) - протоспатар Хрисотриклиниса и судија (критес) Солуна, Болерона и Стримона (о чему се детаљно чита у сачуваним актима једног светогорског манастира и на сачуваним печатима). У то време, Далматинском Србијом влада отац Михајлов, Стефан, „Архонт Срба“, "Србин, Травуњанин, Дукљанин", "владар градова Задар и Сплит", протоспатар и комеркариос (порезник) Лангобардије и мистографос. Историја каже да Михајло Војислављевић са византијским титулама које су носили високи генерали, гувернери провинција и страни принчеви није био дукљански краљ, између осталог и због тога што је у лажном писму Гргура VII назван – Rex Slavorum, народа који у 11. веку Грци називају Србима, Далматима или Србима-Далматима. Михајло је дукљански краљ само за Рачког, фрањевца Милобара и Дукљанску академију наука… Лажно писмо папе Гргура VII, знаковито је то, датирано је на Св. Стефана (патрон Србије), 1078. године, (тачно 800 година пре Берлинског конгреса)…

Kad nece (ne umeju, ili ne zele) Rusi, onda ce Latini!