ПИСМО КОЈЕ ЈЕ УЗДРМАЛО РЕГИОН: Вучић спојио емоцију, историјске чињенице и политику

ГЛАВНИ и одговорни уредник ТВ ПРВА Црна Гора и оснивач портала Борба Дражен Живковић написао је данас ауторски текст о отвореном писму председника Србије Александра Вучића јавности Црне Горе.

Фото: Новости

Његов текст преносимо у целости и без измена: 

Отворено писмо предскедника Србије Александра Вучића јавности Црне Горе није било тек још једно политичко саопштење у низу регионалних препуцавања. Оно је, много више од тога, представљало покушај да се први пут након дуго времена на једном мјесту саберу готово све кључне тачке спора између званичне Подгорице и Београда, али и да се из угла Србије пошаље порука која је истовремено политичка, државнички рационална и емотивно обојена.

И управо та комбинација чињеница, политичке аргументације и емоције чини ово писмо другачијим од већине регионалних политичких порука које посљедњих година слушамо.

Јер Балкан већ дуго не пати од мањка пропаганде. Пати и од мањка искрености.

А Вучићево обраћање, без обзира да ли се неко политички слагао са њим или не, отворило је питања која се у Црној Гори годинама покушавају гурати под тепих или представљати кроз поједностављене политичке наративе.

Прије свега, питање односа Србије према Црној Гори.

Мит о сталној угрожености Црне Горе од Србије

Готово двије деценије дио политичке сцене у Црној Гори опстајао је на тези да Србија представља кључну пријетњу црногорској независности, идентитету и суверенитету. Тај наратив постао је темељ читаве једне политичке идеологије у којој је сваки унутрашњи проблем могао бити објашњен „малигним утицајем Београда“.

Ипак, када се емоције склоне са стране и погледају чињенице, тешко је пронаћи озбиљан примјер у којем је званични Београд након 2006. године институционално угрозио територијални интегритет Црне Горе.

Напротив.

Србија је прихватила резултате референдума, није отворила ниједно територијално питање, није оспоравала чланство Црне Горе у НАТО-у, нити је званично покретала било какве процесе дестабилизације државе.

Са друге стране, управо је Црна Гора 2008. године признала независност Косова, директно задирући у једно од најосјетљивијих државних и националних питања Србије.

И ту долазимо до кључног парадокса односа двије државе.

Србија је прихватала готово сваку одлуку Подгорице, чак и онда када је била дубоко против интереса и осјећања већинског дијела српског народа, док је истовремено из Црне Горе према Србији годинама стизао политички и медијски наратив у којем је Београд представљан као готово трајна пријетња.

Управо зато Вучићево писмо има посебну тежину.

Јер оно први пут веома директно разбија тај политички стереотип.

Емоција која се не може сакрити

Посебно упечатљив дио писма јесте тон у којем Вучић говори о односу Србије према Црној Гори.

Ту више није ријеч само о геополитици.

Већ о емоцији.

О осјећају дијела српског народа да је током посљедњих деценија изгубио не само заједничку државу, већ и право да отворено говори о сопственим осјећањима према Црној Гори без оптужби за хегемонију или мијешање у унутрашње ствари.

Када Вучић каже: „Извините што смо вас вољели више него ви нас“, то није само политичка реченица.

То је порука која погађа суштину односа два народа који су деценијама живјели у истој држави, дијелили историју, ратове, породице и идентитет.

И управо због тога писмо није остало хладан политички документ.

Оно је добило емоционалну димензију која се на Балкану не може игнорисати.

Јер односи Србије и Црне Горе нијесу односи двије потпуно стране државе.

То су односи дубоко повезаних друштава која и даље носе заједничку историјску и породичну меморију.

Двоструки стандарди међународне политике

Један од најјачих ђелова Вучићевог обраћања јесте питање територијалног интегритета и односа према Косову и Украјини.

Јер управо ту долази до изражаја оно што значајан дио јавности на Балкану види као највећи проблем савремене међународне политике – селективну примјену принципа.

Када је ријеч о Украјини, територијални интегритет представља апсолутни принцип међународног права.

Када је ријеч о Србији и Косову, онда се говори о „специфичним историјским околностима“.

И управо та разлика створила је дубоко неповјерење према дијелу западне политике у региону.

Вучић је у свом писму веома прецизно погодио управо ту тачку фрустрације великог дијела српског народа – осјећај да за Србе често не важе иста правила као за друге.

И то није емоција коју је створила пропаганда.

То је осјећај који се годинама таложио кроз политичке одлуке међународне заједнице на Балкану.

Црна Гора између идентитета и геополитике

Писмо је отворило још једно важно питање – положај Срба у Црној Гори.

Јер готово трећина грађана Црне Горе говори српским језиком и осјећа националну припадност српском народу, али се тај идентитет годинама често третирао као политички проблем, а не као легитимни дио црногорског друштва.

И управо зато Вучићев захтјев да се покаже више поштовања према српском језику и националним симболима није доживљен само као политичка порука из Београда, већ и као порука дијелу грађана Црне Горе који годинама сматрају да су институционално маргинализовани.

Ту се види и суштинска разлика између политичког и идентитетског питања.

Јер Србија и Црна Гора данас нијесу у сукобу због територије.

Оне су у латентном сукобу због интерпретације идентитета, историје и права српског народа у Црној Гори да буде равноправан без политичке стигматизације.

Државнички тон без пријетњи

Можда најважнија ствар у цијелом писму јесте чињеница да у њему није било пријетњи.

Није било територијалних претензија.

Није било позива на дестабилизацију Црне Горе.

Напротив.

Вучић је више пута поновио да Србија поштује независност Црне Горе и њене одлуке, чак и онда када се са њима дубоко не слаже.

И управо ту лежи државнички карактер овог обраћања.

Јер у времену регионалних тензија и агресивне политичке реторике, Вучић је покушао да споји национални став Србије са поруком да односи два народа не смију бити трајно затровани.

Наравно, политички противници ће рећи да је ријеч о пажљиво креираном политичком наступу.

Али чак и ако јесте, остаје чињеница да је отворио теме о којима се у региону годинама говори само шапатом.

Балкан још није завршио разговор сам са собом

Највећа вриједност Вучићевог писма није у томе што ће оно промијенити званичне политике Подгорице или Београда.

Неће.

Његова важност лежи у томе што је поново показало да Балкан ни послије три деценије распада Југославије није завршио разговор сам са собом.

Јер иза свих политичких сукоба и геополитичких порука и даље стоје неријешене емоције, историјске трауме и осјећај неправде који постоји на свим странама.

И зато ово писмо није било само обраћање предсједника Србије грађанима Црне Горе.

Било је то обраћање једног дијела српског народа народу са којим је некада живио у истој држави, са поруком да, упркос свим политичким пођелама, осјећај блискости није нестао.

А на Балкану је то често много важније од саме политике.

Препоручујемо

Политика

0 17

ВУЧИЋЕВА ОТВОРЕНА ПОРУКА: Шта смо ми то урадили против Црне Горе?

16. 05. 2026. у 07:00

Политика

0 2

ВУЧЕВИЋ ПОСЛАО ВАЖНУ ПОРУКУ: Ево шта је предуслов свих предуслова за привлачење инвестиција

15. 05. 2026. у 18:14

Политика

0 5

"СРПСКО-ФРАНЦУСКЕ ВЕЗЕ СЕЖУ У ПРОШЛОСТ" Гујон са делегацијом привредника из Француске

15. 05. 2026. у 17:03

Политика

0 0

ШЕШЕЉ О ГАЗИ: Сва дечица из редова за храну биће борци за слободу Палестине

16. 05. 2026. у 07:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације