ХЕРЦЕГ НОВИ НЕ ЗАБОРАВЉА ДЕСАНКУ МАКСИМОВИЋ: Део Октобарских дана Херцег Новог посвећен великој песникињи
У СУСРЕТ обележавању 125 година од рођења Десанке Максимовић, а као први у низу садржаја Октобарских Дана Херцег Новог и прославе ослобођења града у Другом светском рату приређен је дводневни програм у част песникиње која је деценијама била једна од најчитанијих на нашим просторима, најпревођенија, она уз чије су стихове стасавале генерације учећи о љубави, толеранцији и родољубљу.
У Институту „Др Симо Милошевић“ отворена је изложба фотографија и докумената из фундуса Задужбине Десанке Максимовић коју је приредила Мирјана Станишић, а потом је приређена свечана академија. Председница херцегновске „Просвете“ Оливера Доклестић нагласила је да програм организован у њену част треба да оживи њен дух, нарочито време њеног стварања и боравка у Игалу, али и да обележи датум рођења нашег књижевног великана нобеловца Ива Андрића, и прослави његове књижевне пријатеље, који су живљењем или делом, као и он, били везани за Херцег Нови. Међу Андрићевим пријатељима је и Десанка Максимовић.
Према њеним речима Игало и Институт су за изложбу и академију одабрани јер је то било „опоравилиште“ Десанке Максимовић у позним годинама, али су то били и људи са којима је овде друговала посебно Велизар Бошковић професор и књижевник.
На академији је беседила проф. др Светлана Шеатовић, управница песникињине задужбине у Београду. Она је подсетила да је Десанка Максимовић у Игало и Херцег Нови долазила 14 пута, па „нема бољег места на којем треба поново говорити о њој.“ Премда је истински феномен наше културе и књижевности, стваралаштво Десанке Максимовић још је недовољно проучено, сматра Шеатовић и апострофира да њеном стваралаштву „време није ништа одузело. Напротив, она је жива у научним и најширим читалачким круговима као нека врста тихог и ненаметивог песничког облика.“
Потврдили су то, свако на свој начин и учесници научног скупа „Десанка Максимовић, завештање срца, између земље, неба и мора“ који је одржан у Кући нобеловца Ива Андрића.
Прво предавање одржао је др Бошко Сувајџић и говорио о родољубивој поезији Десанке Максимовић, истакавши да је најфреквентнија реч у њеној поезији „завичај“. Ту реч међутим, она не везује само за Бранковину већ је „упркос родљубивом тону, она универзална.“ О „лиском гласу“ песникиње говорио је др Ђорђе Деспић а о „Културном памћењу као патриотизму“ др Јован Делић. Поезија је као и језик „велика ризница памћења и сећања“ рекао је Делић и додао да је цела поезија Десанке Максимовић прграмски таква јер песникиња жели „да памти и да се сећа“.
Др Александар Милановић за тему је одабрао „Одраз језичке прошлости у поезији Десанке Максимовић“ и покушао да нађе одговор на питање због чега, упркос изузетној популарности и заступљености, нема више књижевних синтеза о њеном делу. Оцене попут оних да је њено дело ослоњено на традицију, једноставност, сентименталност, статичност, можда су демотивисале ауторе да снажније истражују и дубље анализирају стваралаштво Десанке Максимовић, рекао је Милановић, али и устврдио да је рецимо поезија коју је она стварала, посебно у периоду од 1920. до 1935. имала један од најхрабријих редоследа речи у поезији тог времена.
Учесници научног скупа говорили су потом о јадранским инспирацијама Десанке Максимовић (др Светлана Шеатовић) мору у поезији и путописној прози (Др Зоран Опачић), пролазности и смрти у њеним касним песмама (Др Бојан Ђорђевић). На научном скупу занимљиве теме имали су др Синиша Јелушић, др Сања Мацура, др Александар Јерков, др Славко Петаковић, мр Марија Терзић, др Милош Ковачевић, др јелена Панић Мараш, Маре Вујиновић, Слободан Чуровић, Здравка Бабић, Тамара Комар и Слађан Горчин Богојевић.
Приређена је и промоција часописа за књижевност и уметност Зора. Зборник радова са овог научног скупа биће објављен наредне године најавила је Оивера Доклестић
Програме су организовали херцегновски огранак Српског културно просветног друшта Просвета и београдска Задужбина Десанке Максим Министарств спољних послова Србије, Управа за дијаспору и Србе у региону, као и пријатељи манифестације.
БОНУС ВИДЕО - ТЕСЛИ ПРЕПОРУЧИО СВОЈУ ЉУБАВ: На данашњи дан пре 111 година преминуо је Лаза Костић
Препоручујемо
"ЈА САМ ВАМ ОПЉАЧКАО СТАН" Миленин сусрет са лоповом - све је признао, а њен потез сведочи о томе колика је величина била
14. 10. 2022. у 20:24 >> 20:55
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)