КРЕДИТИ У ШВАЈЦАРЦИМА: Српски и хрватски судови стали на страну грађана, у ЦГ на страну банке

СРБИЈА и Хрватска се позивају на међународне судове пред којим су банке које су нудиле кредите у „швајцарцима“ изгубиле све спорове. У Црној Гори исти проблем али други сценарио. Веровали или не, судови су одлучили да стану на страну банке и све свале на „грбачу“ грађана.

дилема Да ли за кредите бирати фиксну или променљиву каматну стопу, Фото shutterstock

„Пресуда из Стразбура закључно је поглавље колективног случаја франак и банке сада више немају баш никаквих могућности жалити се на било којој инстанци у Европској унији. Тиме је и на европском нивоу потврђено да 125.000 потрошача из Хрватске има право тужити банке и захтевати обештећење. Свакако је велика победа не само хрватских потрошача, него комплетног хрватског правосуђа“, саопштили су пре недељу дана из хрватске Удруге Франак (удружење преварених клијената банака). 

Ускоро се очекује и пресуда Врховног суда Хрватске којом, не само да се жели потврдити одлука Европског суда за људска права, већ се иде и корак даље у жељи да се превареним клијентима исплати обештећење, на које имају право.

На челу Врховног суда Хрватске налази се Радосав Добронић, који је 2013. године, као тадашњи судија Трговачког суда, донео историјску пресуду у корист клијената везано за кредите у „швајцарцима“, против девет банака у Хрватској.

У Србији је, пресудом Врховног касационог суда, омогућено грађанима који су остајали без некретнина због ових кредита да траже обештећење.

Са друге стране, Црна Гора још није решила овај проблем, због којег је неколико преварених клијената себи одузело животе. Напротив, иако је од доношења Закона о конверзији прошло више од шест година, те и поред чињенице да је само једна банка (Хyпо Алпе Адриа банка – садашња Аддико банка) нудила ове кредите, грађани се и даље терете за енормне износе главница, али и камата.

СПОРНЕ ПРЕСУДЕ И ФАЛСИФИКАТИ

Примера ради један случај до којег је дошао портал АДРИА показује невероватну ситуацију. За кредит од 550.000 евра и враћене половине кредита, банка тренутно од тог корисника дужи за 1.450.000 евра. Да ствар буде још занимљивија, корисник на суђењу предлаже да суд обавеже банку да достави образложење како је дошла до овог износа, односно како су му увећане главница и рата за три пута, али судија одбија тај предлог и доноси пресуду да је корисник крив, а банка у праву.

И не само то. У другим случајевима, у које је портал АДРИА такође имао увид, донесене су одређене сумњиве пресуде.

Као прво кориснику је фалсификована меница са којом се кренуло у извршење. На меници пише да је издата 6. 6. 2007. године, а за коју се утврдило да потиче из тотално другог правног посла, односно да је везана за краткорочни кредит који је такође имао у истој банци.

Друго, постоји званично решење Централне банке од 24. 8. 2017. године, да је меницу ЦБЦГ продала Хипо банци 9. 2. 2011. године, док на меници пише да је издата 6. 6. 2007. године.

Треће, на меници је број личне карте издате 30. 5. 2008. године, а на меници пише издата 6. 6. 2007. године.

Уз ове три има и низ других фалсификата, за које надлежне судије нису нашле за сходно да их треба испитати. Напротив, пресуђено је да је и поред свега овога кривац корисник, а не банка.

ГДЕ ЈЕ ЗАВРШИО НОВАЦ?

Занимљива је и следећа ситуација. На једном од суђења, заступници банке су донели жуту уплатницу на износ од 42.597.152 евра, о наводној извршеној уплати на дан 30. 6. 2011. године. Уплата је, како су тврдили, извршена са рачуна некадашње Хипо Алпе Адриа банке на рачун нове, Адико банке.

Међутим, Централна банка званичним дописом, обавештава да 30. 6. 2011. године на рачуну Адико банке није извршена уплата, односно да није било прилива на рачуну у износу од 42.597.152 евра.

Иста ситуација поновила се и када је ЦБЦГ саопштила и доставила суду да није било преноса ни 11.532.135 евра.

До данас званично се нико од надлежних није огласио и саопштио где је поменути новац, али и новац из других спорних трансакција завршио.

ИГНОРИШЕ СЕ СТАВ ВЕШТАКА

Вештак финасијске струке извршио је увид у целокупну документацију клијената. Занимљиво, он је пронашао да је банка оштетила клијенте за више стотина хиљада евра. Ипак, званични став судског вештака још увек није узет у обзир.

КРЕДИТ У ЦХФ У АУСТРИЈИ ЗАБРАЊЕН, У ЦРНОЈ ГОРИ ПОЖЕЉАН

У документу Националне банке Аустрије из 2006. године је наведено да је кредит у швајцарцима високоризичан и шпекулативан производ који је забрањен у Аустрији. Са друге стране челници Централне банке Црне Горе су у истом периоду говорили да је ово добар кредит. Превара звана кредити индексирани у швајцарским францима осмишљена је у Аустралији 1980-их година, када су фармерима понуђени као кредити повољнији у односу на доларске кредите. Занимљиво, баш овај случај, који је 2007. године пресликан у Црној Гори, од 2000. године проучава се као пример лоше банкарске праксе на Универзитету у Сиднеју.

ВЕРУЈУ У ПРАВДУ

Удружење преварених црногорских грађана верује да ће се овим питањем лично бавити и Главни специјални тужилац Владимир Нововић, јер, како кажу, имају доказе да је Црна Гора оштећена за више од 240 милиона евра обавезних резервација, што је срозало кредитни рејтинг наше државе. Претходно руководство Специјалног државног тужилаштва није налазило за сходно да је Црна Гора оштећена у овом поступку.

Препоручујемо

Економија

0 0

ДУГ ВЕЋИ ОД 28 МИЛИЈАРДИ ЕВРА: Међу онима који отплаћују кредите мање грађана, а више предузећа

14. 12. 2022. у 19:20

Економија

0 5

МАЊЕ РАТЕ ВИШЕ ПЛАТЕ: Следеће недеље очекују се прва одобрења банкарских олакшица за грађане

14. 12. 2022. у 07:00

Црна Гора

0 0

ФИКСНА КАМАТА - ЛАКША ОТПЛАТА: Банкари у Црној Гори нуде два модела за измиривање кредита, клијентима ипак савет- опрез

05. 12. 2022. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације