МИ СРБИ СЛОЖНО ЖИВИМО САМО КАД СМО НА КРСТУ: Oтац Миајло Бацковић, о мало познатом са устоличења митрополита Јоаникија, Сретењу, поверењу..

БОЉЕ да убију мене него да падне једна кап нечије крви!

Поглавара СПЦ и митрополита црногорско-приморског хеликоптер довезао на Цетиње, Фото Д. Миловановић

Изговорио је ово митрополит црногорско-приморски Јоаникије током драматичних сати који су претходили његовом устоличењу у цетињском манастиру тог 5. септембра 2021. Ова владикина порука, о којој се у најширој јавности мало зна, можда најбоље одсликава и све оно што нам се данас догађа каже, у разговору за "Новости" тиватски парох, отац Миајло Бацковић.

Овај свештеник, који је заједно са свештенством, члановима братства Православне омладине и верним народом, животима чувао светињу, не крије да се у сваком догађају који се годинама одвијао на Цетињу, од доласка блаженопочившег митрополита Амфилохија, обнављања Богословије, до доласка поглавара СПЦ патријарха Порфирија на устоличење митрополита Јоаникија, град претварао у полигон за потпиривање подела:

- Нека би Господ дао да се празником Сретења сви у Црној Гори и шире сретнемо у љубави један са другим и љубављу која побеђује, победимо све поделе међу нама.

Говори нам отац Миајло срцем. Ономе ко га слуша одмах постаје јасно зашто је међу омиљеним свештеницима Српске православне цркве у Црној Гори. Каже да су сви одреда тог септембра током устоличења били забринути јер, како подсећа, "знамо шта значи братоубилаштво".

- Осетили смо тада близину такве атмосфере на Цетињу. Та трагична мисао подељене Црне Горе ме је и повела до Светог Петра Цетињског да њега замолим да сачува мир и манастир... Када сам чуо да се пуца око манастира, у диму од сузавца, у хаосу, у коме су ружне речи упућиване и свецу и светињи, помислио сам на онај братоубилачки нагон, јер су и напољу били људи који су наша браћа, са којима живимо, делимо исти ваздух, град, друштво... Они су желели да се сукобе са нама да би спречили, како су веровали "агресију" на манастир цетињски, а у ствари сва агресија је била са њихове стране. Е, у том тренутку сам отишао до моштију Петра Цетињског, поклонио се свецу и замолио да преузме одбрану Цетињског манастира, да смири браћу. Такав мирис моштију сам осетио да је то било невероватно. Мошти немају константан миомирис као што су те ноћи имале. То ми је дало наду да ће све бити добро. Тога дана на Цетињу победила је вечност.

Исто се, сећа се наш саговорник, осећало и током величанствених литија у Црној Гори, та рука Божја и то је, казује нам, била димензија вечности коју су многи тек касније и схватили, хтели то да признају или не.

- Ми Срби као народ изгледа најбоље и сложно живимо кад смо на крсту и са крстом, чим стекнемо одређену слободу ми се поделимо - искрен је отац Миајло.

Патријарх Порфирије и митрополит Јоаникије, Фото Д. Миловановић

Оно што се збивало иза зидина манастира, збори Бацковић, није у целости познато.

- Када је завршено устоличење, а хеликоптер, исти онај који је нашег патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија довезао из Подгорице чекао да се одмах крене са Цетиња због безбедности, митрополит је рекао: "Е, нећемо вала док не попијемо бар ракију у Митрополији!" Отишли смо да наздравимо како је то традиција у Црној Гори. Тензија је напољу још трајала и можда у том тренутку била и опаснија. Ипак, осећали смо да су истина, континуитет и Свети Петар Цетињски победили...

Када је патријарх излазио, говори парох тиватски, више није било ни оног фамозног панцир ћебета јер, како каже "није било битно да ли ће сада неко нешто урадити јер смо ми урадили оно што је најбитније".

Духовник и војник

ТИВАТСКИ парох, дуго година и горњогрбаљски, рођен је у Јоханесбургу. Одрастао је уз Његошеве стихове и гусле. Духовник и војник, с обзиром на то да је био припадник елитне 63. падобранске бригаде ВЈ, увек је, говори, на бранику отаџбине. Миајло је ђак друге генерације обновљене цетињске Богословије од 1991/1992. У Цетињу, граду кога познаје у душу, провео је пет година.

Речи хвале за пилота Јована

УЗ осмех отац Миајло коментарише и како су се митрополит и патријарх спустили с неба, па и то има неку симболику доласка у овај свет и вазнесења и васкрсења. Речи хвале оца Миајла, с много разумевања јер је и сам падобранац, заслужио је пилот хеликоптера Јован Радета, за кога каже да је патриота, побожан, велики професионалац:

- Он је после овог чина остао без посла, који воли и мора да се бави другим стварима. Али, све је то световно, њега очекује награда која није од овога света.

Препоручујемо

Црна Гора

0 10

"ДА СЕ САБЕРЕМО У ЉУБАВИ КОЈА ПОБЕЂУЈЕ": Отац Миајло Бацковић о литијама и устоличењу митрополита Јоаникија

15. 02. 2025. у 06:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације