У давна, прадавна времена, када нам није било тешко да сви скочимо на ноге лагане чим видимо да је некоме помоћ потребна, један младић, тада студент који је радио у ресторану, решио је да прода оно што највише воли да би помогао да се спасе живот девојчице коју не познаје. Његов потез је дигао Србију на ноге, а он... Па, Јован Симић је од тада учинио још много тога величанственог. Сада је постао - директор једног од београдских клубова са суперлигашким искуством. И, прича о томе, а заправо, прича о људскости, иде овако.
Ivan
14.09.2020. 12:11
Čak ni muvanje oko glasanja im nije bilo dovoljno da nategnu bar minimalnu većinu.
iz glave
14.09.2020. 13:17
ускоро ће се видети да од 200.000 мнегринских гласова једва да има 130.000 живих, правих гласача, остало су све удбини фантоми, клонови, мтрви, плахи и лакоми, а на то када се додају и плаћени апстиненти, избрисани по словеначком моделу и вечити странци питање је да ли ће прећи 100.000, односно може ли дпс преко цензуса