Црна Гора

АМФИЛОХИЈЕ НАС ЈЕ ПОЗВАО, А МИ СМО СЕ РАСПЛАКАЛЕ: Исповест Миланке са Косова о митрополиту ће вам натерати сузе на очи (ФОТО)

Д. Зечевић

01. 11. 2020. у 09:53

КАДА смо са Космета из околине Истока и Пећи, јуна 1999 године избегли у Црну Гору, одмах смо се јавили његовом високопреосвештенству, митрополиту Амфилохију који је долазио у наше светиње на Космету и којег смо тако упознали. Недељу дана смо били на киши и ветру, без крова над главом, а он нам је доносио храну и ложио ватру у дворишту одмаралишта из којег су нас истерали.

АМФИЛОХИЈЕ НАС ЈЕ ПОЗВАО, А МИ СМО СЕ РАСПЛАКАЛЕ: Исповест Миланке са Косова о митрополиту ће вам натерати сузе на очи (ФОТО)

Овим речима Миланка Терзић, расељено лице са Космета која је дванаест година провела у Црној Гори присећа се упокојеног митрополита. Каже да се упорно и безгранично борио за расељене које су истеривали из једног по једног одмаралишта. Сећа се сцене када је са рођаком, којој је син убијен у Пећи, отишла до манастира Подмајине код Будве где је тога дана био и митрополит.

ПРОНАЛАЗИО УБИЈЕНЕ СРБЕ

Митрополит Амфилохије је био свестан величине и вредности наших светиња на Космету, поготову Дечана и Пећке патријаршије у којој је устоличино 46 српских патријараха. Он је пронашао масакрирану тридесет шестогодишњу Марицу Мирић коју су Албанци силовали а поред које је седела њена мајка са извађеним оком. Марицу је сахранио у Пећкој Патријаршији као што је то чинио са бројним убијеним Србима проналазећи их широм Космета-причају расељени Срби из метохијских средина подсећајући да је митрополит на коњу ишао по Космету са флашом вина у руци и тамјаном.

- Видео је да нас две нисмо упалиле свеће. Позвао ме је да то учинимо и да се помолимо Богу. Ја сам тада заплакала рекавши да немамо новца ни за свеће. Погледао ме је онако смирено и паметно ми рекао: идите запалите свеће. Црква није продавница, платио је данас неко за вас, а ви ћете следећи пут за неког - прича Миланка која је са породицом расељена из околине Истока на Космету провела дванаест година као расељено лице у Црној Гори. Кроз сузе говори да је митрополит пуно помагао расељеним лицима са Космета знајући њихове недаће и чињеницу да су избегли из својих домова без игде ичега. И сам је каже био везан за Космет који је познавао боље него они који су живели и који живе на њему.

- Он је сам по себи био Космет. Свака његова прича, његова песма била је смислена и пуна емоција.На сваком весељу или окупљањима волео је да отпева “јечам жела” и “Онамо , намо за брда она” - присећа се наша саговорница великог човека и духовника који јој је каже улио наду и дао снагу да издржи најтеже расељеничке дане.