НИСУ СВЕ АНЕУРИЗМЕ НА МОЗГУ ЗА ОПЕРАЦИЈУ: Скенер а и магнетна резонанца могу да дају лажно негативан налаз

УВРЕЖЕНО је мишљење да је свака анеуризма на мозгу темпирана бомба, коју би што пре требало деактивирати операцијом. Међутим, истина је да многи људи са дегенеративним проширењима на крвним судовима главе доживе дубоку старост без икакве интервенције, поготово ако нису ни знали да имају овај здравствени проблем. Они који знају да га имају, а нису га хируршки решили, живе у неизвесности и страху.

Фото Н.Скендерија

Опасне су оне веће од пет милиметара у пречнику, као и оне које се налазе на рачвању великих крвних судова или имају "широки врат"

У интервјуу, за "Новости", професор др Горан Тасић, неурохирург Универзитетског клиничког центра Србије, који има више од 30 година стажа и више од 1.500 урађених операција анеуризми, каже да би пацијенте требало поштедети од олако постављене дијагнозе "бомбе у глави", јер то може да им претвори живот у агонију:

 - Дијагнозу анеуризме може да постави једино неурохирург на основу налаза скенера, магнетне резонанце или на основу снимања унутрашњости крвних судова главе (ангиографије). Прецизна дијагностика кључна је за одлуку да ли и када би требало да се оперише. Нису све анеуризме опасне и немају све велику вероватноћу за пуцање.

Које су опасне?

 - Опасне су оне веће од пет милиметара у пречнику, оне које се налазе на рачви великих крвних судова и оне које имају "широки врат". Дакле, постоји мноштво финеса које неурохирург посматра да би са великом прецизношћу поставио дијагнозу анеуризме, а затим увидом у опште здравствено стање пацијента, постојање или непостојање симптома до којих доводи, доноси одлуку да ли је оперисати или не.

Када се анеуризме не оперишу?

 - Онда када су до три милиметра у пречнику и када не дају симптоме. Наравно, овде је битно да се каже да је свако дегенеративно проширење крвног суда лоше. Другим речима, било би добро да не постоји, јер и мала анеуризма некада може да се расцепи и дође до крварења. Али, вреоватноћа је доста мања. У клиничкој пракси сретали смо пацијенте код којих су анеуризме откривене случајно, а који су били физички радници, жене које су се више пута порађале, менаџери. Дакле, све стресни услови живота и рада, па им анеуризме нису пукле.

Шта када анеуризма пукне и који су симптоми тог стања?

 - Пуцање ануризме је ургентно стање у медицини. Код око 30 одсто ових пацијената долази до фаталног исхода. Тај проценат се повећава уколико се пуцање ануризме не препозна на време, чак на 70 одсто. Типична слика пуцања анеуризме је нагло настала, јака потиљачна главобоља која се шири дуж кичменог стуба. Она може да буде праћена и епи-нападом и коматозним стањима. У ово доба године ови симптоми могу да се припишу сунчаници или стресу организма услед високе температуре, па зато не би требало занемаривати главобољу. Код три одсто људи који иначе болују од мигрене, пуцање анеуризме се не препозна јер знаке које им тело шаље приписују овој врсти главобоље.

Да ли анеуризма даје симптоме и пре него што пукне?

 - Већи број ануеризми остаје потпуно нем све до руптуре. Код пацијената код којих оне дају знаке пре пуцања, дешавају се специфичне неуролошке тегобе које често могу да се пренебрегну и припишу старости. Локализована слепочна главобоља је у 15 одсто случајева узрок анеуризме. Такође, условна трапавост, као што је теже савијање стопала или вучење једне ноге, код мање од два одсто људи може да буде симптом анеуризме. Анеуризма може да буде и гигантска, значи већа од два-три центиметра у пречнику. Такво проширење се ређе презентују крварењем, а чешће, услед стварања тромба у том гиганстком простору, имитира пролазне мождане ударе. Зато, знаке попут краткотрајног пада капка, привремене одузетости руке или ноге никако не би требало занемаривати.

Зашто уопште долази до појаве анеуризми?

 - Анеуризма настаје када ослаби мишићни слој у крвном суду. Тај слој обично слаби на местима где се крвни судови рачвају или где се завршавају. Услов за појаву анеуризми су некада и нека урођена стања, као што је Марфанов синдром, који је врло чест, затим полицистични бубрези и полицистична јетра. Анеуризме не могу да се окарактеришу као наследна болест, али су могући случајеви фамилијарне предиспозиције.

Колико је честа ова патологија?

 - Учесталост анеуризми је од 12 до 20 на 100.000 становника на годишњем нивоу. Међутим, овај број се односи само на оне које су се клинички огласиле крварењем, што је најчешће или неким неуролошким тегобама, које су доста ређе. Статистика показује и да су жене нешто мало више погођене овом болешћу.

У ком животном добу најчешће долази до пуцања анеуризми?

 - Оне се најчешће "оглашавају" у периоду од 30 до 40 година и после 50. У четвртој и петој деценији живота људи су углавном у пуној снази и не размишљају о болести. Међутим, већ тада долази до првих знакова хипертензије што се често занемарује, а постојеће главобоље се приписују стресу и превеликом броју обавеза. Тај нерегулисан шетајући, артеријски висок притисак утиче да крв удара у ослабљено место на зиду крвног суда и оно се испупчава и формира се у почетку пупољак, а касније анеуризма која због нереулисаног притиска често пуца.

Зашто се тај ризик повећава после 50. године?

 - Зато што је то период када настају и атеросклеротске промене, па уз већ ослабљено место на зиду крвног суда, оно додатно слаби због атеросклерозе и осцилација крвног притиска, што може да доведе до руптуре.

Препоручујемо

Др Новости

1 25

НОВО ИСТРАЖИВАЊЕ ИЗ ОБЛАСТИ ИСХРАНЕ: Чаша пива као свакодневница може да штити од кардиоваскуларних болести

29. 07. 2021. у 12:00

Др Новости

0 2

ОБОСТРАНА ГОНАРТРОЗА: Могу ли пацијенти са овим проблемом стећи услов за инвалидску пензију?

29. 07. 2021. у 10:16

Др Новости

0 4

ПРЕКИД ТЕРАПИЈЕ ПРЕД ОПЕРАЦИЈУ: Без конзумирања лекова против згрушавања крви пре хирушког захвата

28. 07. 2021. у 13:00

Др Новости

0 1

МЛАЂИ КАО РИЗИЧНА ГРУПА: Да ли је безбедно да се вакцинишу деца против корона вируса?

28. 07. 2021. у 12:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације