НОВО ИСТРАЖИВАЊЕ: Грађани се више информишу преко породице и пријатеља него преко медија

ВИШЕ од 70 одсто грађана Србије је током пандемије дало примат личним контактима као каналима информисања, пре свега породици и пријатељима. На другом месту су друштвене мреже, а тек на трећем телевизија, резултати су ЦеСИД-овог истраживања у оквиру програма "Нова писменост” који спроводи организација Пропулсион у партнерству са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД).

Фото: Д. Балшић

У данима када се обележава глобална Недеља медијске и информационе писмености под покровитељством Унеска, подаци истраживања указују да се у протеклих годину дана бележи благи пад индекса медијске писмености са 3,91 на 3,88 (на скали до 6), што говори у прилог јачању личних односа науштрб поверења у медијске садржаје услед преплављености различитим, збуњујућим и контрадикторним информацијама о корона вирусу и ситуацији у земљи.

С друге стране, индекс дигиталне писмености расте, па је тако са 10,5 скочио на мало више од 11 (на скали до 15). То је и објашњење чињенице да су друштвене мреже на другом месту на листи канала информисања испитаника (67 одсто). Грађани су били принуђени да савладају коришћење различитих апликација и дигиталних алата током пандемије.

Када је реч о темама које грађане највише занимају, у самом врху су спорт и политика, док је и даље актуелна пандемија на петом месту. Чак 59 одсто испитаника наводи да жели да се информише све док им то не омета свакодневне обавезе, а популација млађа од 25 година наводи да их не интересују актуелна дешавања у земљи и свету.

Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић изјавио је да је процес медијског описмењавања комплексан, а да је за тумачење садржаја у медијском простору потребна развијена читалачка писменост и способност критичког мишљења.

 - Деца и млади су веома осетљив аудиторијум, а да би постали компетентни корисници медија, осим овладавања технологијом, потребно је да науче да изграде критички став. У томе је потребна подршка, искуство и мудрост одраслих, како родитеља тако и наставника. Кроз образовни систем ученици у Србији имају могућност да овладају основама медијске и дигиталне писмености. Кроз планове и програме наставе грађанског васпитања и матерњег језика у основним школама обрађују се теме које јачају капацитете ученика у сфери медијске писмености. Осим тога, кроз изборни предмет Језик, медији и култура у гимназијама се додатно потенцира образовање у овој области. Информатичку писменост ученици, такође, стичу у основној школи и то кроз предмете Дигитални свет у првом и другом разреду, а од петог до осмог разреда у оквиру предмета Информатика и рачунарство. Школа има јасно дефинисану образовну улогу и васпитну функцију. Потребно је да родитељи и школа, синергијски раде на сталном упознавању са актуелним променама у сфери дигиталне технологије - рекао је министар Ружић.

 - Медијско и дигитално окружење је комплексно и не постоји лако и брзо решење да га одмах боље разумемо и савладамо. Свима нама, било да смо родитељи, наставници, деца, државни службеници, инфлуенсери или новинари, треба у томе подршка, јер смо у сталном процесу учења. Кључ је у томе да разговарамо и подстичемо квалитетну размену знања међу генерацијама – између оних млађих који су дигитално спретни, али им недостаје животног искуства да препознају ваљане информације и оних старијих који лакше препознају истину, али немају довољно развијене дигиталне вештине - наводи Дарко Соковић, директор програма Нова писменост.

Подаци поменутог истраживања рефлектују медијске навике и понашање грађана, али и њихов однос према медијској и дигиталној писмености у протеклих годину дана. Налази откривају и успешно прилагођавање грађана Србије дигитализацији и новим условима живота изазваним пандемијом. Истраживање је спроведено на репрезентативном узорку од 1.188 грађана Србије, узраста од 12 до 60 година, наглашава Слађана Коматина, истраживачица ЦеСИД-а.

Програм "Нова писменост” ради с грађанима, медијима, компанијама, образовним системом, инфлуенсерима и државном управом како би се најбоље праксе медијске, информационе и дигиталне писмености нашле међу темељима савременог и конкурентног српског друштва.

Препоручујемо

Др Новости

0 2

РАД СРЦА: Доктор Синиша Павловић о синусној тахикардији

01. 11. 2021. у 12:01

Др Новости

0 2

МАЊАК СНА, ВИШАК КИЛОГРАМА: Недостатак физичке активности укључује и лош одабир хране

27. 10. 2021. у 15:34

Др Новости

0 0

ХОРОР ФИЛМОВИМА ПОБЕДИТЕ СТРАХ: Адекватан начин како да се суочите са оним чега се плашите

29. 10. 2021. у 16:14

Др Новости

0 0

МЛЕКО ПРИРОДАН ЛЕК ЗА СТРЕС: Мешавин петида која може да отклони све бриге у току дана

28. 10. 2021. у 15:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације