РАМОНДА НИЈЕ САМО ЈАК СИМБОЛ: Биљка феникс - Нада за Паркинсонову и Алцхајмерову болест

Novosti online

04. 04. 2024. у 15:00

РАМОНДА (Ramonda Serbica), биљка позната и као српска и наталијина рамонда, заправо је зимзелени жбун.

РАМОНДА НИЈЕ САМО ЈАК СИМБОЛ: Биљка феникс - Нада за Паркинсонову и Алцхајмерову болест

Фото: Ботаничка башта

Рамонда се користи као украсна биљка, али постоје записи и о коришћењу у народној медицини. Њеним потенцијалним здравственим користима баве се и истраживања новијег датума, од којих би један пројекат српских научника могао у будућности да оправда епитет револуционарног.

Рамонда има краћу, дрвенасту смеђу стабљику са листовима при тлу и љубичастим цветом у чијем „срцу“ је жута круница. Станиште су јој брдовити, односно стеновити предели, жбуње и шикаре. Изузетно је атрактивна због нежне, али уједно експресивне боје, па је радо коришћена као украсна биљка у парковима, баштама и балконима. Користи се као украсна биљка у баштама и парковима. Постоје записи, али и клиничка истраживања која су проучавала потенцијалне медицинске ефекте на људско здравље.

Позната је и као „биљка феникс“, која због ретке способности рехидратације може дословно да се „врати у живот“. Расте у Србији, Грчкој и Македонији, угрожена је и спада у заштићене биљне врсте. У народу је још позната и као „васкршњи цвет“ из два разлога: цвета у време Васкрса, а оживљава након дугог периода суше.

Једно од имена добила је по краљици Наталији, а у ботанику и литературу први ју је уврстио Јосиф Панчић.

проф.др Маја Лазаревић

Рамонда и истраживања: Од древне ендемске биљке до лека

Рамонда се према ранијим записима травара и народних лекара користила као помоћ код грознице, главобоље и кожних болести. Медицина је, међутим, данас отишла неупоредиво даље у испитивању потенцијалних здравствених користи рамонде, у чему предано учествују и српски научници. Наиме, стручни истраживачки тим наших научника окупљених у пројекту LEAPSyn-SCI, има за циљ да помоћу ЛЕА протеина акумулираних у листовима рамонде у периоду суше смањи агрегацију синуклеина.

Овај процес се сматра једним од почетних корака развоја појединих озбиљних неуродегенеративних обољења. Практично, у истраживању у оквиру програма „Промис“, финансираном од стране Фонда за науку, први пут су управо из српске рамонде произведени ЛЕА протеини.

Фото Shutterstock

Рамонда и нада за оболеле од Алцхајмерове и Паркинсонове болести

У основи Алцхајмерове и Паркинсонове болеи, најзаступљенијих тешких неуродегенеративних обољења, јесте механизам агрегације алфа-синуклеина у облик нерастворљивих, амилодних влакана. Иако постоје бројна истраживања са циљем индентификацију малих молекула који би спречили агрегацију алфа-синуклеина процес имунотерапије амилоидних влакана, адекватан медикамент још увек није пронађен. Откривање ефикасне терапије која би утицала на овај механизам, сагласни су научници, јесте боље разумевање агрегационих путева алфа-синуклеина, његове основне и измењене биолошке функције.

У ранијим изјавама за медије, др Марија Видовић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду и вођа пројектне студије, рекла је да је пројекат и заснован на феномену биљака „васкрсница“, које имају способност да преживе у дугим периодима без воде, које се након рехидратације поново враћају у живот.

Научница је појаснила да управо недостатак воде, односно дехидратација нарушава структуру протеина и липида, а то доводи до губитка интегритета и ћелијске функције. Према њеним речима, такозвани ЛЕА протеини се појачано производе управо у листовима биљака васкрсница, каква је и српска рамонда. Тако се спречава агрегирање важних протеина и губитак њихове функције.

Наталијина рамонда, Фото З. Јовановић

У чему је могућа револуционарност овог пројекта

Како и поред непрекидних напора научне стручне заједнице тачан узрок а ни лек за Паркинсонову и Алцхајмерову болест нису дефинисани, актуелне терапијске опције служе ублажавању последица, умањењу симптома, као и продужавању функционалности оболелих.

– Приступ коришћен у LEAPSyn-SCI пројекту је иновативан и представља могућност отварања нове димензије развијања терапеутских приступа за терапије против Паркинсонове болести. Потенцијал ЛЕА протеина да спречи агрегацију алфа синуклеина је потпуно неистражен и први пут предложен овим пројектом српских научника. Најпре ће се под задатим експерименталним условима испитати интеракција ова два протеина, а након тога ће се отворити могућност за тестирање на вештачким системима и културама ћелија – изјавила је др Видовић.

(еКлиника)

БОНУС ВИУДЕО - СОЛАРНА ВОДА ЗА ПРОЧИШЋАВАЊЕ ОРГАНИЗМА: Ево како се прави

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (0)

НАЈАТРАКТИВНИЈА ХРВАТИЦА БЕСНА: Е, баш идем!