"ДАНАС НАМ ЈЕ ДУВАН ДАН": Србија уводи скрининг на рано откривање рака плућа

СРБИЈА ће у најскорије време увести организовани скрининг на рано откривање рака плућа, најавио је државни секретар Министарства здравља, др Мирсад Ђерлек на конференцији за новинаре поводом светског дана без дуванског дима у организацији Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима“.

Foto: Bosko Karanović

Више од трећине одраслог становништва (37,9 одсто) повремено или свакодневно пуши цигарете, а у највећем проценту дуван конзумирају особе старости између 35 и 44 година, показују најновији подаци истраживања Института за јавно здравље „Батут“ о употреби дуванских и сродних производа спроведеног у Србији током децембра 2023. године.

Епидемија дувана је једна од највећих претњи по јавно здравље са којом се свет икада суочио, од које умире преко 8 милиона људи широм света. Од овог броја, више од 7 милиона смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смртних случајева резултат изложености непушача дуванском диму. У Србији најмање 15.000 људи годишње умире као последица употребе дувана, наводе у Институту за јавно здравље „Батут“. Поводом светског дана без дуванског дима, Удружење за борбу против рака плућа „Пуним Плућима” организовало је едукативно дружење под слоганом “Данас нам је ДУВАН дан” уз покровитељство Министарства здравља. Тим поводом организована је симболична “прослава рођендана”, заједничким прављењем здраве торте и дувањем

- Превасходни циљ Удружења „Пуним плућима“ је да смањимо конзумацију цигарета код деце и младих и да пошаљемо јасну поруку јавности о штетности дуванског дима. Међутим, дувански дим је и даље део нашег окружења и присутан је на прославама и већим окупљањима. Била сам пушач двадесетак година, и оставила сам дуван током трудноће и дојења. Седам година нисам запалила цигарету, али уз мужа који је био страствен пушач поново сам почела. Две године касније, сазнали смо да супруг има карцином плућа. Одмах је оставио цигарете. Тада сам и ја престала, како бих му била подршка. Нажалост, супруг ми је преминуо у 56. години. Што се тиче рака плућа, држава је доста тога урадила за пацијенте набавком додатних скенера, бронхоскопа, али и на проширењу индикација за добијање савремених терапија. Ипак, радујемо се најави да ће и у нашој земљи заживети скрининг на рано откривање рака плућа. Потребе за тим су огромне - рекла је Оља Ћоровић из Удружења “Пуним плућима”.

Одавно је познато да је пушење директно повезано са настанком рака плућа, од којег у нашој земљи свакодневно умре 13 особа. По томе је Србија међу водећим земљама у Европи. Међутим, упркос чињеници да су више од 90 одсто оболелих од рака плућа пушачи, забрињавајуће је да број оних који конзумирају дуван у нашој земљи стално расте, а поготову међу млађим генерацијама.

- Пушење јесте водећи узрок морбидитета и морталитета у свим земљама у свету и он је највећи фактор ризика за свеопште оптерећење болестима. Престанак пушења довео би до смањења фактора ризика за различита обољења. Најпре би то требало да буде циљ на коме се треба радити. Ризици од пушења су практично везани за настанак карцинома, кардиоваскуларне и респираторне болести и низа других здравствених проблема који су доминантно изражени код пушача, управо као последица дуванског дима. Такође, увек постоји већа вероватноћа да ће код пушача наступити превремена смрт у односу на непушаче. У дуванском диму има више од 7.000 различитих хемијских супстанци. Од тога најмање је 250 штетних, а 70 је чак канцерогених. Директно имамо пушење као последицу појаве рака плућа, али и хроничне опструктивне болести плућа – упозорила је др Сања Димић Јањић, помоћница директора Клинике за пулмологију УКЦ Србије.

Од карцинома плућа у Србији годишње оболи готово 7.000, а на жалост умре више од 5.000 особа. Један од најважнијих предуслова успешног лечења, је рано откривање рака плућа, што у Србији није случај, јер се код више од 70 одсто пацијената открије у последњем стадијуму, када су шансе за успешно излечење готово исцрпљене.

- Током протеклог викенда, када су били организовани бесплатни превентивни прегледи, 429 пацијената је прегледано у нашој пулмолошкој амбуланти. Од тог броја 42 пацијената упућено је на додатна пулмолошка испитивања, док је код шесторо постављена сумња на туморе плућа и они су упућени на додатну дијагностику, која углавном подразумева бронхоскопију. Међу свим тим пацијентима, највећи број њих су пушачи. Забрињавајући број пушача је међу оболелима од рака плућа. То смо утврдили и истраживањем, које је урадила наше клиника и Удружење „Пуним плућима“, по којем је готово 90 одсто
анкетираних пацијената раније била пушач, а једна трећина њих и даље пуши, иако је започела терапију. Са друге стране, данас је пут пацијента од момента постављања дијагнозе до започињања терапије много краћи, али смо још увек негде на половини пута где се свет тренутно налази. Са друге стране, Србија сигурно има могућност да започне скрининг плућа код ризичне популације људи, а то су пушачи старији од 50 година. На тај начин можемо да очекујемо да ћемо значајно допринети раној дијагностици
рака плућа. Скринингом ћемо покушати да спречимо да нам се пацијенти јављају у 4 стадијуму болести, када је хируршко лечење немогуће. То је и смисао скрининга, за који се надам да ће почети што пре да се споводи код нас и за који смо ми технички, логистички и стручно потпуно спремни – поручује др Спасоје Попевић, заменик директора Клинике за пулмологију УКЦ Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације