ЧАК 20.000 ЉУДИ МОЖДА ИМА СКРИВЕНИ ПАРКИНСОН, А ДА ТО НИ НЕ ЗНА: Ово је апел стручњака, симптоми су "тихи"

НОВО истраживање показује да хиљаде људи годинама живи са Паркинсоновом болешћу без дијагнозе, док се симптоми лако мешају са стресом, умором или старењем.

Фото Shutterstock

Епидемија у сенци

Паркинсонова болест, прогресивно неуролошко обољење које уништава мождане ћелије задужене за покрете, погађа све већи број људи широм света.

Процене показују да се у Великој Британији сваких 20 минута дијагностикује нови случај, док глобално број оболелих расте и могао би достићи 25 милиона до 2050. године.

Ипак, најновије истраживање организације Паркинсон’с УК доноси узнемирујуће податке: више од 20.000 људи могло би да живи са болешћу, а да то уопште не зна.

Зашто дијагнозе опадају

Анализа више од 18 милиона медицинских картона показала је да је број дијагноза пао за 26% између 2019. и 2021. године, са 26.000 на 19.300 случајева годишње.

Иако су на резултате делимично утицали пандемијски услови, број дијагноза није се вратио на претходни ниво ни пет година касније. Према ауторима студије, највећи проблем нису сами симптоми, већ систем:

• дуге листе чекања у НХС-у,
• недостатак неуролога,
• кашњење у обради пацијената који већ имају изражене тегобе.

Керолајн Расел, извршна директорка "Паркинсон’с УК", каже да су последице озбиљне:

"Људи чекају и по пет година на преглед код неуролога. Док чекају, живе у неизвесности, уплашени, често без терапије. То је неприхватљиво."

Заборављени симптоми које већина игнорише

Паркинсон се не појављује нагло, често траје годинама пре него што се постави дијагноза. Препознати ране знаке може значити ранији почетак терапије и спорије напредовање болести.

Према саветима стручњака из "Паркинсон’с УК", ово су најчешћи тихи, лако занемарени симптоми:

1. Губитак чула мириса

Један од првих знакова који многи не повезују са Паркинсоном. Особе често примете да не осећају мирисе омиљене хране, парфема или кафе. Овај симптом може наступити годинама пре дрхтања или укочености.

2. Проблеми са спавањем

Фото Shutterstock

Ноћно буђење, немиран сан, болови у ногама или синдром немирних ногу, па чак и епизоде престанка дисања (апнеја), чести су рани показатељи болести. Због тога многи мисле да је узрок стрес, док заправо нервни систем већ показује прве знаке поремећаја.

3. Промене у рукопису

Како се финомоторне функције успоравају, рукопис постаје мањи, ситнији и "збијен". Овај симптом је толико специфичан да га лекари често користе као визуелни траг у раној дијагностици.

4. Проблеми са бешиком и цревима

Учестало мокрење, нарочито ноћу, као и затвор, могу бити знак да су аутономни нервни путеви погођени. Ове тегобе често се погрешно приписују исхрани, менопаузи или старењу.

5. Депресија

Готово половина оболелих доживи депресију пре појаве физичких симптома. Код неких се јавља као дуготрајна туга, а код других као хормонима изазвана исцрпљеност, промене апетита или концентрације. Психолошки симптоми су често неуролошког порекла, а не само емотивне природе.

6. Анксиозност

Код многих, Паркинсон почиње са сталним осећајем напетости, страха и убрзаног рада срца. Често се погрешно тумачи као стрес, али ако траје месецима и прате га телесни симптоми, вреди се обратити лекару.

7. Необјашњив умор

Фото Shutterstock

Хронични умор који не пролази ни након одмора јавља се код готово половине оболелих. Може варирати из дана у дан, што га чини подмуклим и тешким за препознавање.

"Знала сам да нешто није у реду"

Аманда Палмер (51) из Бристола препознала је симптоме 2020. године, током пандемије. Примила је само телефонски позив од лекара опште праксе без прегледа.

"Рекли су да не знају шта је, и то је било све", присећа се. Тек после годину и по дана, након што су се симптоми погоршали, добила је дијагнозу Паркинсонове болести.

"Тај период неизвесности био је најтежи. Знала сам да се нешто дешава, али нисам могла добити одговор."

Шта урадити ако препознајете симптоме

Обратите се лекару опште праксе и тражите упућивање код неуролога. Водите белешке о симптомима - када су почели, колико трају и шта их погоршава.

Не игноришите психолошке промене попут депресије или анксиозности. Ако имате породичну историју Паркинсона, редовне контроле су посебно важне.

Не одлажите дијагнозу, рана терапија може значајно успорити напредовање болести.

Како изгледа лечење данас

Иако лека за Паркинсонову болест још нема, рана дијагноза омогућава терапије које успоравају пропадање можданих ћелија и побољшавају квалитет живота.

НХС и друге здравствене институције користе комбинацију:

• медикамената (леводопа, допамински агонисти)
• физиотерапије и вежби за покретљивост
• психолошке подршке и саветовања

У новијим случајевима користи се и дубока мождана стимулација (ДБС), минимално инвазивна процедура којом се електрично стимулишу делови мозга одговорни за покрет.

Паркинсонова болест не почиње нагло, она се "шуња" кроз мале, лако занемариве промене. Управо зато су информисаност и брза реакција кључне. Ако имате и само један од ових симптома, не чекајте. Дијагноза не мења само ток болести, већ и квалитет живота.

(Даилyмаил)

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић | Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Др Новости

0 1

ЛЕКАР УПОЗОРАВА: Како јесењи симптоми могу изазвати гастритис и рак црева

08. 11. 2025. у 15:00

Друштво

0 0

УЖИЧКИ ЛЕКАРИ ОБОРИЛИ ЕВРОПСКИ РЕКОРД: Уклонили тумор тежак око пола килограма

07. 11. 2025. у 15:30

Др Новости

0 0

УКУСНО И КОРИСНО: Какао може помоћи да лакше поднесемо физички напор

02. 11. 2025. у 22:37

Др Новости

0 2

ЈЕДАН ЕЛЕМЕНТ ПРЕСУДАН: Ово су намирнице које би могле да заштите функцију крвних судова након дужег седења

01. 11. 2025. у 21:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације