ФЕЉТОН - ТРАЈНО ДОБРО ПЛЕМЕНИТИХ ЉУДИ: Узвишено је оно што су учинили за нашу земљу

СРБИЈА још од најранијих година постојања има тежак судбински запис.

Фото Архива

Томе је много допринео и њен положај, као да смо направили кућу на прометном путу, да свака војска мора туда да прође. Немогуће је побројати све војске које су прешле преко српских земаља, још од доба када су то били расцепкани властелински поседи, па преко српске државе која је у време пре доласка Турака била моћна и богата. Потпадање под отоманско ропство уводи Србију у мрак дуг готово пет векова, све док се нису створили услови да се, устанцима, бунама и, касније, дипломатијом, ослободи и постане независна држава.

Од Првог српског устанка, па све до данас, нема много година које је Србија провела у миру и спокоју. Нападале су је и пустошиле разне војске, невоље, болести, била је на мети великима који су јој, јавно и тајно, кројили судбину. За нашу земљу свако време било је бурно, није било предаха.

ЖИЛАВ је наш народ и у гену му је уписано да се не покорава, већ да се бори, да се не да освајачу. Умео је да преживи и када је доведен до ивице свог физичког постојања. Нема муке и невоље која није записана у историју Србије. Буне, устанци, ратови, болести, непријатељи, и унутрашњи и спољашњи, свима на путу, плен многима. Времена немирна, и често врло тешка, а тешка времена рађају велике људе. Народ смо који се може подичити људима који превазилазе оквире свог времена и уобичајену меру чојства и јунаштва.

У свему што смо као народ преживљавали кроз ту дугу борбену линију која води и до данашњих дана, светле својим примерима неки људи без којих нас, можда, не би ни било.

Неки мушкарци и жене који су уткали своје знање, труд, најбоље године свог живота, а, често, и сам живот.

Нека јуначка срца која су нам се несебично дала, а дошла су из разних делова света у Србију, за њих страну земљу.

Неки су долазили као добровољци војници, волели су нашу земљу па су прискочили да јој помогну.

ВЕЛИКИ број њих, међутим, сведочи историја, обрео се у Србији стицајем околности, али су заволели народ са којим су се саживели и дали му најбоље од себе. Неку су остали и постали Срби, примили веру и држављанство, и гајили потомке учећи их да се Србија воли као отаџбина.

Фељтон, који је пред вама, рађен по књизи "Странци који су задужили Србију", посвећена је тим људима, странцима, који су својим добром задужили Србију и без којих она не би била иста. Различитих су националности, различитих животних прича, различитог доприноса којим су се уткали у оно што данас чини наше национално биће и нашу историју. Оно што је заједничко, то је трајно добро које је њихово присуство оставило и које су својевољно дали Србији.

У НАШИМ невременима - ратовима, страдањима, великим националним искушењима и историјским прекретницама, увек је, и баш тада, било великих и племенитих људи и њихових несебичних и херојских дела.

А били су странци!

Руси, Американци, Шкоти, Енглези, Немци, Грци, Чеси, Французи, Холанђани, Румуни, Аустријанци, Јевреји, Албанци, Пољаци, Словенци, племенитошћу, дирљивим доброчинствима и херојским делима трајно су се уписали у наше трајање!

Ово штиво настало је из потребе да се, најистакнутији од њих, саберу на једном месту и да остане као сведочанство о великим делима и људима који су нас задужили. Она сведочи и о великим херојствима, за које и нема одговарајућих речи, јер ниједна није довољно велика да буде права мера жртве коју су ти људи поднели за наше добро. Многима су каријера и лични живот скренути у другом правцу, понекад и сасвим уништени. Били су свесни да је велика цена за оно што чине за српски народ, а ипак су је платили. Има их који плаћају и данас.

УЗВИШЕНА је величина онога што су учинили за земљу која није њихова, било да су сами одлучили да дођу, или их је служба довела у овај кутак света. Има их који су пошли са сасвим другачијом сликом од оне коју су затекли овде. Очекивали су наружени народ, а упознали гостољубив, отворен, издржљив у јаду и муци, народ спреман да пригрли и заволи.

Немерљиво је добро које су нам оставили ти људи рођени под другим небом, другог језика, често и друге вере. Њихов избор и одлука да дођу у најтеже време, да се жртвују, а многи и да остану ту да живе, или да им тела на нашој земљи нађу спокој, показује да људскост, морал, човечност, осећај за правду, доброта, немају нацију и религију.

Стасавале су и расту генерације које ништа, или тек успутно и понешто знају о величини онога што су учинили за нашу земљу и за народ. Има ли већег чина него помоћи, пружити спас онда када је изгледало да спаса нема? Када војник брани своју земљу, то је дужност, а како се зове то када брани туђу? И када је, после, пригрли и изабере за своју?

ДУЖНИ смо им много! Пре свега, да их отргнемо од заборава, да изађу на светлост дана и обасјају се као што су обасјали нас својим великим душама које су нам отворили и поклонили. Свиме што су учинили заслужују дивљење и нашу захвалност.

Има у овом тексту оних славних имена за које се зна, као што је Арчибалд Рајс, али има и оних за које је мало ко чуо, којима се нисмо одужили ни спомеником, ни улицом, ничим што би будуће нараштаје подсећало на њих, оне који су поставили високу меру части и човечности.

Свако од њих допринео је Србији на неки начин. Свако од њих оставио је свој животни простор и комфор, неки су због одлуке да кажу истину у времену када је истина забрањивана трпели последице које нису биле мале. Трпе и данас!

СВИ ЛИКОВИ су особе чија мера људскости и исправности прелази уобичајене мере којима смо навикли да премеравамо себе и друге. Њихов морал, осећај за правду, саосећајност, све што су дали за туђу земљу и туђи народ, мора да изазове поштовање и дивљење али, у неким случајевима, и стид. Нисмо се увек показали захвални за оно што смо добили, а добили смо много!

Зато је настала књига, из које најзанимљивије делове представљамо читаоцима "Новости". Да се највећи од њих негде помену, да се барем овом писаном речи ода признање и захвалност што су нам дали најбоље од себе, а нису морали.

Нажалост, неки немају ни спомен-плочу, бисту, улицу, не помињу се у уџбеницима. А и они о којима се зна, зна се недовољно.

Ово издање настоји да тај заборав одагна, да каже гласну реч захвалности и, колико је могуће, исправи ту неправду. Јер, знамо, није умро онај који живи у сећањима, мислима.

Њихова имена и дела може да избрише само заборав! Пред вама је текст да их отргне од заборава!

СУТРА: Цар Иван Васиљевич Грозни

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације