Фељтон

ФЕЉТОН - ОТАЏБИНА СЕ БРАНИЛА ХЕРОЈСТВОМ: Мирнодопске и ратне резерве биле су на располагању војсци

Момир Булатовић

11. 07. 2021. у 18:00

БИЛЕ су то године у којима су невоље сустизале једна другу. Једва да су били завршени ратови у нашем непосредном окружењу који су нам, поред свих других посљедица, донијели санкције тзв. међународне зајед нице, прихват избјеглих и унесрећених, помоћ сународницима који су се борили за слободу, равноправност, али, неријетко и за сам голи живот...

ФЕЉТОН - ОТАЏБИНА СЕ БРАНИЛА ХЕРОЈСТВОМ: Мирнодопске и ратне резерве биле су на располагању војсци

На крају је стигао страшни НАТО. Бомбардовали су нас и увукли у рат у незабиљеженом односу снага. Они најјачи у историји ратовања, а ми мали, малобројни, сиромашни и сами. Али, десило се чудо. Толико велико да они који су нас тада напали, а сада су нам велики пријатељи (што је јако добро и за нас много повољнија ситуација) не дају да се о њему прича. Барем не на начин који је у складу са истином.

Када данас чујемо како нам пријети банкрот уколико не добијемо милијарде долара кредита од ММФ-а, односно како брзо и не питајући за цијену морамо да странцима или домаћим тајкунима распродамо остатке националног богатства ствараног деценијама, ваља се запитати - да ли је то једна те иста земља? Под НАТО бомбама радници нису остајали без посла, а солидарност свих наших грађана имала је опипљиве резултате.

ДАНАС, када смо богатији за десетине милијарди евра "директних страних инвестиција" и тридесетак милијарди УС долара спољног дуга (јавног и приватног сектора) чини се да смо сиромашнији по многим ставкама. Онда су нам све земље у окружењу биле противничке и примјењивале су према нама ембарго у свим видовима трговине, али смо ипак функционисали и састављали крај с крајем. Данас нас сви тапшу по леђима, али наши новчаници су све празнији, а страхови и несигурност све већи.

Наравно, економија данас и онда не могу се упоређивати. Систем је скроз промијењен, обрачун је прилагођен глобализацији, чиме подаци постају међусобно неупоредиви. Срећом, више нас не бомбардују и не убијају. Зато, ове редове не треба схватити као тврдње неког залуђеника о томе како је "онда" било добро. Ради се о томе да се ваља подсјетити да је и под бомбама, било могуће организовати државни живот и економију.

Да би парадокс био потпун, сјетимо се да је главни економски архитекта Србије, господин М. Динкић у својству опозиционара-приправника тадашњу економску ситуацију у држави описао у свом чувеном дјелу "Економија деструкције". Када би данас (научно објективно како само он то умије) био опозиционар својим рјешењима, књига би морала да се зове - Деструкција економије. Али, вратимо се озбиљним темама. Не заборавимо...

РАДИ припреме земље за одбрану, Савезна влада је и прије отпочињања НАТО агресије предузимала све нужне и могуће мјере да одбрана земље буде успјешна и ефикасна.

Обезбјеђење материјално-техничких и финансијских услова одбране вршено је у складу са уставним и законским рјешењима и у сарадњи са Генералштабом Војске Југославије.

Укупни потенцијали СРЈ стављени су у функцију одбране. Сва предузећа, физичка и правна лица и сви наши грађани су несебично и безрезервно подржавали Војску Југославије.

ЗАБОРАВЉЕНИ ПАВЛЕ БУЛАТОВИЋ

ОД СВИХ чланова Савезне владе, у њеном колективном патриотском и стручном подухвату, највећи лични допринос је дао Павле Булатовић. Могло се очекивати да у ратном стању министар одбране буде најзначајнија личност једне владе, али није могло бити очекивано да један човјек може да уради толико много - све са једним циљем, да помогне одбрану и заустави агресију. Умјесто да понесе заслужена признања своје државе, Павле Булатовић, министар војни, убијен је 7. фебруара 2000. године. Убице нису откривене, а његово име се готово и не спомиње у јавности, посебно оној која ватрено и са правом тражи да се разријеше све сличне мистерије из недавне прошлости.

Испољени патриотизам, официрска и војничка сналажљивост, увјереност да је земља безразложно и противправно нападнута и јединство руководства, војске и народа учинили су СР Југославију моралним и политичким побједником над 19 војнички, технолошки, економски и финансијски најснажнијих држава свијета.

СР Југославија се бранила без материјалне помоћи било које земље и без иностраних кредита. Припадници Војске Југославије и МУП-а Србије борили су се против два непријатеља: НАТО агресора и албанских терористичких банди.

СВЕ мирнодопске и ратне резерве Савезне дирекције за робне резерве стављене су на располагање Војсци Југославије. За све вријеме извођења борбених дејстава, Војска Југославије није била лимитирана недостатком материјално-техничких средстава које је дужна да обезбиједи држава. Биле су обезбијеђене довољне количине погонских горива, техничко-материјалних средстава за борбене системе, као и довољне количине хране, лекова и других важних производа.

Савезна Република Југославија је због извршене агресије прогласила ратно стање и у таквом нормативно-правном оквиру су оствариване одбрамбене активности. Уставни положај и улога Савезне владе у ратном стању давао јој је велика овлаштења и захтијевао огромну одговорност. Неподијељена је оцјена највећег дијела домаће јавности да је она своје дужности испунила часно, ефикасно и са високом дозом патриотизма. Савезна влада је доносила ратне уредбе, али је водила одбрамбени рат без ратног буџета. Са поносом истичем да у тим приликама није дошло до ратне инфлације, није било црне берзе и није забиљежен ниједан случај ратног профитерства. Након укидања ратног стања, сходно уставним обавезама, Савезна влада је пред Савезном скупштином поднијела извјештај о својим активностима током ратног стања. Истовремено је представљен амбициозан и реалан план обнове земље, односно отклањања најтежих посљедица рушилачке НАТО агресије.

ПРЕКО надлежних савезних министарстава испуњене су све законске обавезе и остварена сва законска права која припадају браниоцима отаџбине и члановима њихових породица. Ова права су стекли и сви они који су се борили против албанског тероризма на Косову и Метохији извршавајући војне и безбједносне дужности у оружаним акцијама ради одбране суверености, територије, независности и уставног поретка СР Југославије. Све финансијске обавезе према припадницима активног и ратног састава Војске Југославије (у јавности познате под именом "ратне дневнице") измирене су у времену од шест мјесеци. Утврђен је и програм заштите и унапређења права војних и цивилних жртава овог рата, као и чланова њихових породица. Војска Југославије је имала апсолутни приоритет у кориштењу новчаних средстава савезног буџета. Након укидања ратног стања, ове су обавезе добиле законско покриће и утврђен је извор средстава за њихово измирење. Ниједно предузеће се није жалило да је било оштећено у овом виду пословања са Војском Југославије.

Током једанаест недјеља суровог бомбардовања по цијелој територији и по највиталнијим енергетским, саобраћајним и производним капацитетима - одвијала се привредна активност.

Сви наши грађани и сва предузећа су безрезервно подржавали Војску Југославије, материјално и морално, у духу најбољих слободарских традиција и из увјерења да је држава неправедно оптужена и злочиначки нападнута.

СУТРА: Долар непријатељ број један