Фељтон

ФЕЉТОН - ЛАКИ НОВАЦ И РАТОВИ ВАЛУТА: Задуживање има цену, а она се зове - камата

Момир Булатовић

16. 07. 2021. у 18:00

СПРЕГА бесрамно богате мањине и несхватљиво корумпираних политичара довела је до финансијске кризе глобалних размјера.

ФЕЉТОН - ЛАКИ НОВАЦ И РАТОВИ ВАЛУТА: Задуживање има цену, а она се зове - камата

Трагедија бива потпунија јер тај исти круг моћника (успјешно) шири илузије како једино они могу да уклоне невољу коју су сами створили.

Односно, што многи вјерују да тако јесте, и стрпљиво подносе агресивне глупости дневно сервиране од ове дружине и њених плаћеника.

Један од досаднијих послова на свијету је праћење финансијских извјештаја. Чак и вриједни амерички студенти економије имају посебне курсеве "Како читати пословне вијести", али се редовно жале да ништа не успијевају да схвате. Иза бескрајног низа, на чудан начин поређаних бројева, колона и табела требало би сазнати шта се дешава у реалном свијету новца, робе, зарада, трговине.

ВЕЋИНА одустане на првим корацима и тиме прави очекивану грешку. Грешку на којој се заснива добар дио моћи структура које настоје да се богате управљајући сиромаштвом већине. Они малобројни, који читају и "копају" по бројевима, наћи ће златни рудник сазнања.

Наравно, главни медији неће показати ни трунку интересовања, ма како спектакуларни закључци им били нуђени.

Бројеви имају своје стварно значење. Они означавају реалне ствари, оно што постоји. Њима можете или не морате да поклоните пажњу, али ће они у сваком случају задржати свој значај.

Када ће то бити схваћено и од коликог броја људи, говори о перцепцији стварности, а не о њој самој.

КАДА се каже да амерички јавни дуг износи 16 трилиона (хиљада милијарди) долара, онда је то у домену апстракције. Ту је цифру веома тешко замислити, па је реално очекивати да никога посебно не узбуђује. С друге стране, ради се о дуговањима најмоћније и најагресивније силе на свијету, па се и амерички држављани (а како не би и ми из остатка свијета) препуштају увјерењу да ће ствар бити ријешена сама по себи.

Али, погледајмо бројеве. Jавни дуг САД 2012. био је 14,7 трилиона долара. Годину раније износио је 11,9, а 2005. године био је 7,9 трилиона долара. Дакле, за седам година, док је америчка привреда била у сталној стагнацији, њен државни дуг је удвостручен. А стање у свим секторима које контролише и за које гарантује држава постало је лошије. Агенције за осигурање хипотекарних кредита сваких неколико мјесеци траже мултимилијардерске позајмнице. Велики привредни системи као жељезница, развојне и експортне банке такође су на државним јаслама, јер њихов банкрот одлажу само државне гаранције. Пензиони фонд државних чиновника је већ 2011. исказао мањак од 2,5 трилиона долара.

АМЕРИКА УЗОР ЗА ПОСЛОВНИ СВЕТ

АМЕРИКА је узор за сав пословни, а посебно финансијски свијет. "Европска централна банка", рјешавајући кризу евра, примјењује идентична средства и то чини са још већим интензитетом. Идеја је једноставна колико и погрешна. Наиме, сматра се да ће новац који се јефтино позајмљује пословним банкама од стране централне, емисионе банке, бити пласиран као повољни кредити привреди и становништву. Тиме ће бити подстакнута тражња (потрошња), што ће довести до раста привредних активности и изласка из рецесије. Новац се, дакле, нуди по повољној цијени (фактички, џабе) и у неограниченим количинама. Али, гдје је ефекат? Зашто нема раста, него се умножавају све лошије прогнозе и резултати?

ЗАДУЖИВАЊЕ има своју цијену, а она се зове - камата. Америчка влада је 2012. на име камате платила 359 милијарди долара. Годину раније то је било 454 милијарди, још раније 413, и 383 милијарде прије тога. Свеукупно, плаћено је преко два трилиона камата Кини и осталим повјериоцима у посљедњих пет година. Кина је, што је одавно познато, највећи купац америчких обвезница путем којих Министарство финансија пуни амерички буџет и фондове.

У првом фискалном кварталу 2013, камате су износиле 133 милијарди. То je највеће плаћање камате у историји САД-а. Али, да би се схватио овај ред величина, требало би указати да цјелокупан порески приход од америчких корпорација у 2012. није био довољан да се покрије ни половина суме за плаћање камата. Стога, када државне обвезнице доспију за плаћање, влада издаје нове којима покрива доспјеле и проблем гурне под тепих. Тиме дуг и камату увећава до историјских размјера.

ЗАВИСНО од степена "зрелости", америчке државне обвезнице, у годинама које слиједе, представљају обавезу од око пет трилиона долара годишње. Ради се о износу који је скоро три и по пута већи од свих годишњих пореских прихода у Америци. Стога је потпуна неистина тврдња да држава троши новац пореских обвезника. Држава троши новац који нема, а који ствара продајом обвезница које купују банке и инвестициони фондови. Они, такође немају тај новац него га позајмљују од централних банака својих држава.

Читав овај (само наизглед) сулуди систем, духовито је описао амерички аналитичар Шах Гилани: "Конгрес троши новац, али нема новца којим би то платио. Стога он позајмљује... Позајмљује од Федералних резерви. Али, да нема ФЕД-а који штампа новац и даје га Конгресу, ове главоње се не би извукле са својим гарантованим правом да троше новац који немају и да нас плаћају како бисмо их задржали у њиховим кабинетима."

СТОГОДИШЊИ просјек камате на америчке државне обвезнице је 4,64 процента, па се то може узети као реална цијена америчког задуживања. Сада настаје проблем. Када би се подигла каматна стопа на 4,64 одсто, амерички јавни дуг би порастао за 148 одсто. Постао би, дакле, за један и по пут већи од садашњег.

Стога каматна стопа мора да остане непромијењена. Али и тако, пројекције су да ће обавезе плаћања камата (о главници нико и не размишља) у наредним годинама достићи износ од 1,3 трилиона долара годишње.

Бил Грос износи податке: "У 1980-им годинама, требало је четири долара кредита да би се генерисао раст БДП-а за један долар. У прошлој деценији требало је десет долара, а од 2006. било је потребно двадесет долара да би се остварио исти резултат." Сада је потребно много више, и не би требало очекивати привредни раст.

ПРЕМА посљедњим америчким банкарским извјештајима банке боље стоје него претходних година. Мада, основу њиховог пословног успјеха чине некаматни приходи, који су порасли за цијелих седам одсто. Приноси од камата, тј. од основне дјелатности банака, порасли су свега 0,7 одсто. Банке, дакле, основну зараду нису оствариле пласирајући кредите корпорацијама и потрошачима, него тргујући између себе мноштвом финансијских деривата у чијој подлози се налази иста она мина која је експлодирала средином 2008. Штавише, банке су повећале своју изложеност високозапаљивим финансијским инструментима (тако се стручно назива овај вид крађе) још више него прије избијања кризе.

Даље, зна се... Позиви за спријечавање банкрота и нове државне позајмнице на рачун увећаног јавног дуга.

СУТРА: Кина јача националну валуту

10. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту

Свет

0 24

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"

ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.

08. 11. 2024. у 09:02

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - Платићете високу цену!

Свет

2 121

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"

ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".

06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04