Фељтон

ФЕЉТОН - САЈБЕР - РАТОВАЊЕ У ИТАЛИЈИ: Слабе тачке друштвених мрежа утичу на јавно мњење

Виола Бакини и Маурицио Тескони

19. 09. 2021. у 18:00

ДЕЛИРИЈУМ - овом речју новинари су описали шта се дешавало у италијанској твитерашкој заједници у мају 2018. године.

ФЕЉТОН - САЈБЕР - РАТОВАЊЕ У ИТАЛИЈИ: Слабе тачке друштвених мрежа утичу на јавно мњење

То пролеће свакако није било срећно раздобље италијанске политике. Након избора 4. марта, када ниједна странка није освојила довољно гласова да би могла самостално да образује владу, земља је тонула у све дубљу кризу. Председник републике, Серђо Матарела, узалуд је покушавао да отпочне консултације за образовање владе с трима највећим странкама, и претио да ће се оформити техничка влада ако убрзо не дође до неког споразума. Тако су тек крајем маја 2018. Салвини и Ди Мајо склопили споразум и њихове странке, Лига за север и Покрет пет звездица, оформиле су нову владу, која је тек предузимала прве потезе. У таквој, нимало опуштеној атмосфери, Матарела је, страхујући од реакције тржишта, одбио предлог да министар за привреду буде Паоло Савона, који није крио да је против евра као заједничке валуте Европске уније.

У том тренутку на друштвеним мрежама настао је пакао. Вређање шефа државе, захтеви да д оставку, претње смрћу. На "Твитеру" је хаштаг #MattarellaDimettiti за кратко време избио на чело по броју твитова. Увреде нису заобишле ни председниковог брата, који је био регионални председник Сицилије 1980. године, а мафија га је убила свега неколико месеци пре истека мандата. Било је и оних који су Матарели пожелели да и сам тако заврши.

КОНСТРУКЦИЈА МАШИНА СА ИНТУИЦИЈОМ

JЕДАН од најзанимљивијих научних и технолошких изазова је како научити машине да буду интуитивне, да размишљају по систему, који је донедавно била искључива привилегија људских бића. Да би смислили како да конструишу машине вредне овог атрибута, инжењери су били принуђени да проучавају психологију и механизме на којима се заснива интуиција. Интуиција нам омогућава да ранија искуства применимо у новим поступцима. Када је капетан Чезли Саленбергер након отказа оба мотора за свега неколико секунди одлучио да са висине од 975 м на реку Хадсон принудно спусти авион са 154 путника, ослонио се на сопствену интуицију. Протагониста једног од најмаестралнијих спасавања авиона и путника у историји цивилног ваздухопловства је изјавио: "Догађај би се могао посматрати на следећи начин - претпоставимо да сам за 42 године рада редовно депоновао мале износе у банку искуства, образовања и обучености; 15. јануара 2009, на мом рачуну се накупило довољно средстава да сам могао да подигнем тако велики износ са њега." Интуиција великана Саленбергера је одиграла главну улогу у историји, поред изузетне среће коју је имао.

ЗА СВЕГА два дана објављено је више хиљада твитова. Није се дуго чекало на одговор поборника супротног становишта, појавили су се и хаштагови као што је #iostoconmattarella. Почетно истраживање показало је да је тај кибернетички рат покренуло четристо профила, отворених непосредно пре тога, и да сви потичу из истог домена. Тако су настале и прве претпоставке да је реч о завери, оркестрираној у Русији. Заправо, било је извесних сличности с руском умешаношћу у америчке председничке изборе 2016. године, али је полиција за високотехнолошки криминал одмах позвала на опрез.

Јавно тужилаштво у Риму покренуло је истрагу на темељу претпоставке о веома тешким кривичним делима, од "напада на слободу председника републике" до "повреде части и угледа шефа државе". Истражни органи напослетку су закључили да је тачно да се иза поменутих дешавања крије само један покретач, нека специјализована агенција вероватно је направила те ad hoc профиле, али да се све то дешавало претежно у Италији.

У ИЗВЕШТАЈУ који су саставила двојица италијанских истраживача објашњава се да је та мрежа профила послужила као мегафон за разглашавање идеја суверениста. Нису сви профили били лажни или програмирани (напротив, неки су били аутентични), али су сви стремили ка заједничком циљу - да преносе објаве са ставовима који су им блиски, како би повећали њихову видљивост.

Разговарали смо с Матеом Бонфантијем, истраживачем у Центру за студије безбедности на Политехникуму у Цириху, који је пратио цео догађај. "Овај пример јасно показује да постоје нови актери (олигархијске групе, политичке странке, економски естаблишмент, итд.) који покрећу акције како би утицали на јавно мњење и стога могу да представљају опасност." Како тврди овај научник, одувек је било покушаја да се утиче на јавно мњење, али се сада појављују покушаји да се у ту сврху искористе друштвене мреже и њихове слабе тачке. "У просторима на које се не долази да би се кршила јасна правила, вршиш незаконите радње и представљаш притајену, али константну претњу."

У СЛУЧАЈУ Матарелиних тролова постојала је сасвим јасно дефинисана претпоставка о кривичном делу. То деловање, наиме, било је уперено против високог државног функционера и представљало је напад на слободу и углед институције система. "Стратегија такве акције увек је намењена средњорочном деловању, како у онлајн, тако и у офлајн простору. Када је реч о онлајн деловању, настојиш да се осталим корисницима представиш као поуздан извор, градиш мрежу пратилаца који читају оно што пишеш. Трудиш се да будеш уверљив и припремаш терен. У офлајн простору настојиш да оствариш контакте и повежеш се с локалним политичарима, представницима јавног мњења или цивилног друштва. Или дејствујеш кроз финансирање или поткупљивање одабраних група. Напослетку, у одређеном тренутку, покрећеш целокупни механизам."

По питању ефикасности Бонфанти је опрезан: "Тешко је измерити утицај, јер не постоје инструменти за прецизно вредновање свих последица таквог деловања. Сигурно је, међутим, да се у многим случајевима стварају хаос и поделе, што би већ могли да буду остварени циљеви." А публика на то наседа.

"НАЈСЛАБИЈУ карику у целокупном ланцу представљају корисници који примају информације.

Они би требало да знају да се поузданост извора и веродостојност информације увек морају проверити. Уколико то није могуће, информацију би требало узимати уз извесну резерву. Извесну одговорност за проверу, као и за едукацију корисника, сносе и сами медији, који је постепено и преузимају."

Због чињенице да иза претњи Матарели не стоји руски домен, не би требало потценити цео овај догађај, баш као ни повремену бескрупулозну употребу политичких ботова у земљи.

Италија спада међу седамдесет светских држава у којима је откривено деловање информатичке пропаганде. Ту се стратегија темељи пре свега на употреби ботова, чиме руководе политичке странке, активисти и инфлуенсери, који настоје да одврате пажњу грађана од стварних проблема или да повећају поделе у оквиру расправе. То постижу помоћу дезинформисања и ширењем одређених садржаја, науштрб неких других.
Али, за разлику од других држава, италијанске сајбер-трупе су скромних размера и привременог карактера (тј. везане су за појединачне кампање), и дејствују у оквиру националних граница. У средишту тих акција су платформе "Фејсбук" и "Твитер".

СУТРА: Дигитални лажови у дубини душе

Препоручујемо

СТРАТЕГИЈА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ: Лажне вести постају моћно политичко оружје

Фељтон

1 1

СТРАТЕГИЈА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ: Лажне вести постају моћно политичко оружје

18. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИЗБОРИ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Све више се говори о феномену "ехо-комора" - људи ће махом читати ставове истомиљеника

17. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МАНИПУЛИСАЊЕ ЈАВНИМ РАСПРАВАМА: У лову на лажне ботове најпоузданији је програм "Ботометер"

15. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТРИКОВИ ЗА НАВЛАЧЕЊЕ КУПАЦА: У тренутку продаје бот с пуно пратилаца више вреди

14. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАЈЕЗДА КИБЕРНЕТИЧКИХ ТРУПА: Појединац управља стотинама налога

13. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛОВ НА ПОЛИТИЧКЕ БОТОВЕ: Поједини политички лидери су перфидно осмислили својеврсне наградне игре преко друштвених мрежа

12. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 7

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 10

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

Тенис

0 0

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00