KOШТУНИЦА СЕ ОДВАЈА ИЗ ДОС: Настојања председника СРЈ да сачува национално достојанство довела су до сукоба унутар владајуће коалиције

РАНИЈЕ разлике између "суверениста" и "легалиста", с једне стране, и "космополитског" и "волунтаристичког" дела ДОС, с друге стране, сада су поларизовале нову владајућу коалицију и тако ублажиле поделу на демократски блок и странке старог режима.

Заборављена петооктобарска обећања / Фото Архива "Новости"

Бранислав Ивковић нам је рекао да је ДОС направио од "демократије диктатуру. Е сад, када су се посвађали између себе, онда је било лакше". Председник Коштуница је назвао изручење "озбиљним угрожавањем уставног поретка", имајући у виду чињеницу да је републичка влада игнорисала привремену меру савезног уставног суда. "Ми прво прихватамо Хашки суд и сарадњу с њим уз све мане тог суда. Онда хоћемо да то уредимо законом, тешка срца пристајемо да као замену за закон користимо уредбу, и после тога улећемо у безакоње у правом смислу речи". Део демократске јавности и политичких странака у Србији као да опонаша начин на који је Милошевић владао Србијом". Најавио је и повлачење посланика ДСС из посланичке групе ДОС и оснивање нове посланичке групе у обе скупштине, као и реконструкцију владе, чиме је и формално начета владајућа коалиција. Премијер Ђинђић је одбацио те критике, као и оне да је реч о "продаји" бившег председника: "Није то била никаква трговина, Милошевић за паре, него Милошевић за кредибилитет", пошто нисмо на време "решили законом проблем сарадње с Трибуналом" и покренули нека суђења за ратне злочине у земљи.

СУКОБ у ДОС је изгледао још озбиљнији у другим тумачењима. Жарко Кораћ, потпредседник републичке владе, нагласио је да се ДСС издвајањем из ДОС помера ка странкама старог режима. НВО посвећене максималистичком облику транзиционе правде сматрале су поларизацију у ДОС последицом битно различитог "односа према прошлости". Слично томе, поједини представници странака старог режима наглашено су хвалили "толеранцију" председника Коштунице и његове покушаје "одбране националног достојанства". Бранислав Ивковић нам је рекао да је Коштуница "износио ставове које је нама било драго да чујемо". Насупрот томе, министар Свилановић је објаснио да, иако су Коштуница и Ђинђић имали различите политичке ставове и темпераменте, увек би се сложили око кључних политичких питања. Проблем је што се "иза њихових леђа формирају и постројавају структуре моћи" које се сукобљавају и припремају за неке наредне изборе. Коначно, сукоб унутар ДОС око транзиционе правде, под притиском међународне политике условљавања, изменио је политичке приоритете владајуће коалиције и скренуо пажњу са институционалних промена које је требало да дугорочно обезбеде демократски развој.

ПОСЛЕ победе на септембарским савезним, председничким и скупштинским изборима, ДОС је преузео контролу над кључним полугама моћи, мада је формално делио власт са странкама старог режима. На републичком нивоу, формирана је прелазна влада у којој је ДОС играо кључну улогу иако су контролисали кључна министарства заједно са представницима СПС и СПО. Милан Милутиновић је остао на месту председника, али се "није мешао у свој посао", делом услед оптужнице Хашког суда. На савезном нивоу, Коштуница је преузео председнички положај. Мада је освојио већину посланичких мандата на истовремено одржаним савезним парламентарним изборима, ДОС није могао да формира савезну владу без подршке странака из Црне Горе. Владајућа коалиција на челу са Милом Ђукановићем и ДПС, главним савезницима ДОС у Црној Гори, није учествовала на тим изборима. Поред протеста што је Милошевић променио савезни устав без консултација са том коалицијом, Ђукановић је желео да искористи промену режима у Србији да би промовисао независност у дубоко поларизованој Црној Гори. Тако је ДОС био принуђен да формира коалицију са СНП, Милошевићевим истомишљеницима и савезницима. Освајањем две трећине гласова на децембарским скупштинским републичким изборима ДОС је и формално преузео сву власт у Србији, а коалиција са СНП у савезним органима је опстала све до уставног преуређења заједничке државе.

ОВДЕ није реч само о политици коалиција уобичајеној у већини европских демократија, која подразумева образовање посланичке већине и на њој засноване владе. Наиме, савезни органи практично нису вршили власт на територији целе заједничке државе већ само на територији Србије. Владајућа коалиција у мањој републици није признавала легитимност савезних органа и њихове одлуке. СНП, који je у Црној Гори имао тек мањинску подршку, тако је практично стекао моћ вета на доношење кључних одлука које су се тицале готово искључиво Србије. Тај парадокс се на драматичан начин испољио у споровима о правном регулисању сарадње са Хашким судом, којом је условљена обнова сарадње са међународним организацијама у првој половини 2001. СНП се оштро супротстављао изручењу држављана СРЈ, чак и када су из ДОС указивали да се тако угрожавају темељи СРЈ. Парадоксално, СНП се годинама, снажно и истрајно залагао за очување заједничке државе у сукобу са Ђукановићем и ДПС.

ТАКВА ситуација извирала је из недемократског и недовољно промишљеног начина образовања и функционисања нове државе, као и из двочлане структуре федерације. СРЈ је била необична федерална држава у којој је Србија заузимала више од 90% становништва и ресурса. У тренутку дезинтеграције социјалистичке федерације, када су се друге републике определиле за независност, у неким случајевима и по цену грађанског рата, Србија и Црна Гора су задржале федералне установе на суженом простору, ослањајући се на блиске етничке, историјске, економске и политичке везе. Та врста легитимности ублажила је негативне последице недовољно промишљеног склапања новог федералног аранжмана од стране недемократске власти у обе републике, без консултација са опозиционим странкама, цивилним друштвом и широм јавношћу, и праћеног ауторитарним изборима за савезну Скупштину. Пошто је растакање старе федерације ојачало власти у Србији и Црној Гори, СРЈ је настала као слаба држава. Вишевековно упоредно искуство говори да успешне федералне установе почивају на владавини права и децентрализацији прилагођеној обележјима федералног друштва, а не само на формалној подели надлежности између савезног нивоа и федералних јединица. Свођење федерализма на "инструмент државне структуре у једном етатоцентристичком систему владања и управљања", типичном за обе републике, било је извор разних проблема.

ОБЕ републике су пред распад старе државе новим уставима успоставиле полупредседнички систем, а СРЈ накнадно парламентарни систем, што је додатно ослабило савезни ниво власти. У таквој ситуацији, федерална држава је углавном "фингирала државност" и "попуњавала неке рупе" у функционисању републичких власти. Асиметрија у расподели моћи између савезног и републичког нивоа одговарала је онима који су контролисали кључне полуге моћи јер су их користили без ограничења уобичајених за кохерентне уставноправне оквире. Поред тога, упоредно искуство говори да нема успешних примера двочлане федерације. Чехословачка се тако распала убрзо после демократских промена.

СУТРА: ЂИНЂИЋ КОНТРОЛИШЕ ПОЛУГЕ МОЋИ

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СУКОБ У ВЛАДАЈУЋОЈ КОАЛИЦИЈИ: Спор око изручења Милошевића гурнуо на споредни колосек друге ствари

01. 10. 2021. у 18:00

Политика

0 0

ФЕЉТОН - СОЦИЈАЛИСТИ СЕ ПОНОВО ДИЖУ: Померене су границе преиспитивања прошлости

29. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ И ПРАВДЕ: Политика суочавања с прошлошћу је залог за будућност

28. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЈАВА ПРВИХ "СПИН ДОКТОРА": Само због разума Коштунице и интервенције Русије није дошло до "Вартоломејске ноћи"

27. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ОПОЗИЦИЈА РАЧУНА НА ИНСАЈДЕРЕ: Ретки захтеви за "шестим октобром" одбачени су на почетку

26. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУКОБ "ХАШКЕ" И "СЛАВСКЕ" ПАРТИЈЕ: По неким тумачењима, 5. октобар је нека врста пуча

25. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације