ФЕЉТОН - ГЕСЛО - НИКАДА НЕ ОБЈАВИТИ ЛАЖ: "Новости" су често биле "несташне", понекад "непослушне" али никада поданичке

СТАСАЛЕ су и пеле се "Новости" ка трону најтиражнијих и утицајних новина - најчешће у кризним друштвеним периодима. Издржале су конкуренцију листова сличне концепцје. Биле су често на удару републичких политичких руководстава. Још чешће су локални функционери покушавали да се обрачунавају са дописницима.

Земунци Бранко Пешић и Марко Никезић / Фото архива "Новости"

Истрајност у намери да новине буду озбиљне, читљиве, без дугих текстова, храбре да кажу истину и укажу на грешке - никада, ни у једном друштвеном уређењу, није "пловидба по мирном мору", без опасних хридина, које је објективно тешко избећи. И све се то богато плаћало.

Оно око чега се никада нисмо спорили у то време је било - никада не објавити неистину зарад могућег тренутног тиража. И никада не бити увредљив, чак и када је реч о криминалцима. Знали смо да само изношење злодела карактерише кривце и нема разлога "убијати" га и речима.

"Новости" су често биле "несташне", понекад "непослушне" - али у периоду о коме сведочим - никада поданичке. Увек патриотске у оном прастаром облику, баштинећи наслеђе генерација које су одржале Србију на раскршћу туђих путева. Ризично је било играти се са владајућом политиком. Са људима на власти ваљало је избегавати отворене сукобе. Могуће је било критиковати, али крајње документовано.

МНОГО је партијских челника из свих република долазило у "Новости", али Никезић никада. Он је био човек чији је животни мото био - нада умире последња. Памтим његову причу из времена ослободилачког рата. Остао је са илегалцима у Србији. Са земунском групом илегалаца, нашао се негде у атару Карловчића. Имали су земуницу усред кукурузишта. Неко их је одао. И немачки војници су претресали сваки кутак управо те њиве. Када су чули бат војничких чизама по својој земуници, један од илегалаца је већ хтео да активира ручну бомбу, како не би живи пали у руке непријатеља. Никезић га је у томе спречио. По његовим речима, тиме што је рекао - " а шта ако оду"?! И отишли су.

Том логиком се Марко Никезић служио и у свим покушајима Јосипа Броза да испровоцира српско руководство да му се јавно супротставе и пруже му шансу да их смени и пре хрватског, у Карађорђеву 1. децембра 1971. године.

Сигурно је он имао замерке на оно што су "Новости" писале, али нама је јавно саопштавао само неке. Једном, преко шефа кабинета, тражио је објашњење због карикатуре.

ПРЕДРАГ Кораксић је за "Недељне новости" направио карикатуру - како словеначки председник партије Франц Попит испија чашу воде у којој су ликови директора "Горења", "Литостроја", ТАМ-а и железаре "Јесенице". А наслов - Попи/т/!

Јавио се шеф кабинета Марка Никезића са поруком -

"Тражио је шеф објашњење за карикатуру у недељном броју, али без оног - вађења - то је урадио дежурни уредник без ичијег знања"! И додао: "у том случају, није потребно објашњење". После неких десетак дана, шеф кабинета ме је подсетио - "пита шеф шта је са објашњењем". Одговорио сам: - "дежурни је одиста пустио карикатуру, а да је нико није видео. Био сам на викенду. Зар шеф није рекао да му у том случају није потребно објашњење"? Више није питао за тај случај.

Никезић ме је, када је реч о текстовима у "Новостима" једном, и то у ходу ка сали где је заседао ЦК, упитао: "А шта ће вам она вест да ће Србија за годину дана достићи Хрватску и Словенију у националном дохотку по глави становника?"

Током седнице сам бар три пута прелистао "Новости" и никако да нађем ту вест. Најзад, угледам је негде при дну прве стране са крајње ситним насловом. Уз то у потпису - Танјуг. У паузи приђем Никезићу да му покажем да је то "званична вест Танјугова, а не 'Новости'".

Никезић је хладно одговорио - "А зар мислите да ће Словенци због тога бити срећнији"!

ЗА ЧЕТИРИ године мандата у ЦК СК Србије на брифингу за главне уреднике београдских медија догодило се и следеће: Никезић говори о коментару о Борису Крајгеру. И када ми је већ постало сумњиво да он мисли на мене, пошаљем преко стола цедуљу Латинки Перовић: - Наслов "Усамљени коњаник" је одличан, али нажалост није из "Новости".

Крајичком ока Никезић је прочитао цедуљу коју је добила Латинка и директно ми се обратио: "Да, није то коментар из 'Новости', већ из 'Борбе', али ви сте у тој кући и могли би да водите рачуна о тим стварима." И то је све.

Бар из угла "Новости", доста говори о Марку Никезићу, али и атмосфери коју је стварао у Србији када је реч о медијима. Углавном је интервенисао када смо покушали на било који начин да критикујемо људе из врха партије СФРЈ или других република.

Са другим републикама, где смо тиражно надмашивали не само њихове званичне дневнике, већ и по неколико других дневених листова заједно, искуства су била другачија.

Словеначке руководиоце никад нисмо покушавали да наговоримо да дођу и разговарају са колективом "Новости". Једноставно, због језичке баријере, били смо тиражно "неважни" за њих.

Са руководством из Скопља смо имали солидан однос. Увек су нам била отворена врата за сваки разговор или интервју.

ПОЛИТИЧКИ из Босне и Херцеговине смо сами избегавали, још док је Слободан Глумац био на челу "Новости". Јер, када смо заједно ишли на заказан састанак код Цвјетина Мијатовића, он нас је удостојио да се са нама сусретне у туђој канцеларији и остави "задатак" да преселимо дописника из Тузле, јер је увредио Пашагу Манџића.

Е, са хрватским врхом је већ било другачије. Имали смо уговорен састанак са Савком Дабчевић Кучар у Загребу не бисмо ли је убедили да буде гост редакције у Београду. Жарко Божић и ја смо седели цело преподне код секретара ЦК Пере Пиркера и ћаскали, јер је, наводно, другарица Савка на састанку ван зграде, ма да сам је у два маха чуо у ходнику. И када смо се већ вратили у загребачку редакцију, стигао је позив - другарица Дабчевић вас очекује око 18 часова. Одговорио сам да имам резервисану карту за авион и да морам те вечери да будем у Београду. Никад се нисмо лично упознали.

Једини проблем није био са врхом из тадашњег Титограда. Видоје Жарковић, истина са њим сам завршио и Високу школу политичких наука, без речи је дошао са Ђурановићем и Ћулафићем и до дуго у ноћ су одговарали на свако питање новинара "Новости".

Српско руководство ми је ставило до знања да није згодно да долазе, јер је Србија оснивач "Политике", а не "Борбе"?!

Иако су ово више анегдотске занимљивости, него чињенице за доношење закључака, вредно их је забележити због разумевања многих ситуација у којима су "Новости" одиста често долазиле до ивице провалије, али никад се нису нагињале или гледале доле.

САКУПИО МНОГА СВЕТСКА ИСКУСТВА

КАДА је реч о периоду шездесетих и седамдесетих година прошлог века, "Новости" су имале срећу да је Србија управо у том времену имала Марка Никезића на челу свог Савеза комуниста. Човека, који је као амбасадор у Вашингтону, а затим и министар иностраних послова, имао прилику да сакупи многа светска искуства, али и увиди заблуде о деловању тржишних закона. И бранио је тек освојени простор у коме су привредници и креатори друштвених односа могли да покажу своју способност. Српске фабрике су почеле да прелазе и границе Југославије.

СУТРА: ПУЦАЊЕ ШАВОВА ПОКОРНОСТИ ВОЂИ

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НОВИНЕ СА ГЕНОМ ЗА ОПСТАНАК: "Новости" су се само једном, на почетку, суочиле са опасношћу да буду укинуте

10. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИЗАЗОВ У ОПАСНОМ ВРЕМЕНУ: "Новости" новине које су надживеле свог родитеља - "Борбу"

09. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - САВЕЗНА КУТЛАЧА У СРПСКОЈ ЧОРБИ: Запис о генерацији која је текстовима "крала слободу"

08. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВЛАСТ КРИМИНАЛИЗУЈЕ ОПОЗИЦИЈУ: Било је претњи и притисака на медије и новинаре

07. 10. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације