ФЕЉТОН - ИДЕОЛОШКИ ЖАНДАРИ КУЦАЈУ НА ВРАТА: Једина забрана "Новости" догодила се у Загребу

И КАДА се променило хрватско руководство и када је са јавне сцене привремено уклоњен маспок, мислили смо да је најзад отворен простор и нашем латиничном издању.

Карикатура Ранка Гузине због које су "Новости" забрањене, Фото архива "Новости"

Сасвим супротно: наивно смо прихватили убеђивање новог хрватског руководства да престанемо са штампањем латиничног издања у Загребу. "Новости" су га, дакле, укинуле после пада хрватског руководства Дабчевић Кучар - Трипало, верујући да и таква "ситница" може да смири духове.

На крају смо "оптужени" да смо издање латиницом покренули из "политичких мотива", о чему у том тренутку нисмо размишљали. Те 1972. године "Новости" су могле да забележе фантастичан годишњи просек и да пређу границу од 400.000 примерака дневно.

Слободан Глумац је имао неки посебан новинарски нерв и крајње заштитнички принцип. Не као директор куће, већ као творац "Новости", ниједног тренутка није покушао да нас обесхрабри, нити је улазио у чарке између "Новости" и Тадића, фактички другог човека у листу "Борба".

Глумац је волео да експериментише, пуштао је и друге да то чине, али ако би се десила грешка или би се споља мешала политика није му падало на памет да одговорност пребаци на неког другог. У томе је био јединствен.

Једино признање за латинично издање стигло је од човека од којег сам се најмање надао.

Наиме, једног дана ми је секретарица пребацила везу и само рекла: "Друг Владимир Бакарић." Никада нас дотад није звао. Тада је рекао: "Хвала вам што сте пренели део мог говора. То је први пут после дугог времена да се моје речи пренесу у Хрватској ијекавицом и латиницом." Лепо признање, зар не?

ЗА ЛАТИНИЧНО издање је везана и једина забрана која се догодила "Вечерњим новостима". Важила је, додуше, неколико сати, и то само у Загребу. Ћирилично издање се нормално продавало. Питам се да ли је тадашњи хрватски јавни тужилац, презименом Будак, читао само латиницу...

Јављено ми је, наиме, да је јавни тужилац Хрватске забранио продају латиничног издања "Новости", и то само у Загребу. Зашто? Кажу - због карикатуре Ранка Гузине: сто са карираним столњаком, типично за српске друмске механе, за нас. Али за њих - алузија на "шаховницу", са микрофоном на столу.

Одмах смо ангажовали познатог адвоката Анту Младинеа, али и директора куће Слободана Глумца, да види текст који смо припремили као одговор на забрану.

Глумца до почетка штампања нисам нашао. Пустили смо текст. Глумац се појавио када је издање већ кренуло. Показао сам му текст који је био у листу и обавестио да сам добио повратну информацију од Младинеа да је забрана у међувремену повучена.
На питање где је нестао Глумац ми је уз осмех наивчине узвратио: "А зар си ме тражио?" Све ми је било јасно, осим - како је изашао из зграде.

ГЛУМЧЕВ шеф кабинета Бата Бритвић много касније ми је "продао" причу да је Глумац и пре мене имао информацију да су "Новости" забрањене у Загребу те да је својима у кабинету рекао: "Знају они шта је потребно да ураде, а мене нема." И онда је изашао из зграде. Али како? Према причи шефа кабинета - низ елеватор којим се новине из експедиције утоварају у камионе. Мало вероватно. С друге стране, Бритвић није био нарочито маштовит човек...
А сутрадан смо објавили још једну карикатуру, и овога пута без речи - будак забоден у сто застрт истим оним столњаком...

Креирање јавног мњења врло је моћна полуга, био тај процес перфидан или груб и наметљив. У годинама о којима пишем Броз је кроз Покрет несврстаних покушавао да се нађе за истим столом са онима који су тежили да учврсте своје позиције у зонама утицаја.

Медији у Београду су трагали за формом која би помирила и утицај државе и Партије, али и слободу медија. У том турбулентном времену, за "Новости" је било питање дана када ће оне изгубити своју самосталност. Наиме, у свим новинским кућама друштво је преко савета које су постављали оснивачи држало врло чврсту контролу. "Новости", међутим, нису имале савет. Крили смо се иза Савета "Борбе", који је бирао Савезни одбор ССРНЈ, али га једноставно нисмо признавали.

БИЛИ смо ваљда и једини лист који није имао свој савет. Логично је било да су и нама "идеолошки жандари", "чувари идеолошке припадности" људи из Савета "Борбе", и у почетку нам то није сметало. Нити су се они мешали, нити смо присуствовали њиховим састанцима.

Отуда сам се изненадио када је Вељко Милатовић, тадашњи председник ССРН Југославије, дошао на прославу шеснаесте годишњице "Новости", малтене са целим Секретаријатом ССРН Југославије. Тада још нисмо помпезно славили годишњице, само су јубилеји "Борбе" обележавани свечано, једном у Дому ЈНА, а други пут у згради Скупштине Београда, уз Брозово присуство. Ово је пак била скромна прослава у нашем радничком ресторану, прва откад сам званично постао главни уредник.

ВЕЉКО Милатовић мало-мало па пита: "А када ће "Новости" да објаве да смо вам ми оснивачи?" Ако сам то у почетку и схватао као шалу, убрзо сам му ипак озбиљно рекао: "Када и "Вечерњи лист" у Загребу!" То га је наљутило. Не бих рекао с правом. Јер, "Вјесник" је издавао загребачки "вечерњак" и самим тим он је био под паском савета ССРН Хрватске, који је контролисао и "Вјесник".

Аналогија - логична. Разлика је само у томе што смо се ми већ толико осамосталили да смо почели да бринемо о финансирању " Борбе", уместо да буде обрнуто. Уз то, осећали смо се "српским листом" и били чврсто уверени да имамо право на савет који би именовао неки српски политички форум.

Дијалог на ту тему Милатовић и ја смо наставили у мојој канцеларији и бар два сата се озбиљно препирали. Гости су се дотле разишли.

Како бисмо избегли да се нађемо под "савезном капом", ми из "Новости" обратили смо се републичким органима да нам они именују савет. И - нисмо наишли на симпатије у руководствима Србије. Зато је ситуација почела да се компликује онда када је требало решити ко има друштвене ингеренције над "Новостима". Добрим делом је то потицало и од Драже Марковића. Били смо уверени да ће Србија стати иза нас и да ће градска или републичка организација ССРН без проблема формирати Савет "Новости".

СУТРА: СВИ БЕЖЕ ОД "ВРУЋЕГ КРОМПИРА"

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЛАТИНИЦА ИЗ ЛИЧНОГ ПРКОСА: Иза кулиса "играла се игра" да се "Новости" зауставе

25. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛИ НА ЧЕЛУ МАСПОКА: У Загребу су веровали да могу да прескоче време

24. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ХРВАТИ ПРОТИВ ИЗГРАДЊЕ "ЂЕРДАПА": Не говори што мислиш ако живиш од тога што говориш

23. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЈОЖЕ СМОЛЕ РЕШАВА ЕНИГМУ: Новости нису имале среће са совјетским маршалима

22. 10. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације