ФЕЉТОН - ТИТО "РУШИ СВОЈИХ РУКУ ДЕЛО": "Либерали" су реализовали економско буђење Србије

ПОСЛЕ заједничког састанка српског државног и партијског врха, у јулу 1972. године, на коме су Дража Марковић и Петар Стамболић критиковали рад ЦК СК Србије, већини је било јасно да су они постали "Брозов џокер" у предстојећем обрачуну са Србијом.

Тито, Петар Стамболић и Дража Матковић, Фото архива "Новости" и "Борбе"

И Драги Стаменковић пише: "Тито је уприличио још један сусрет са Дражом. Од тада се Тито у свему ослањао на Дражу као на полугу за каснији наступ за рашчишћавање односа са српским руководством. Такву улогу Д. Марковић је коначно прихватио, а придружује му се Петар Стамболић и неки други, вероватно полазећи од оцене да је тако боље, а Титу је свеједно ко ће, ако га слуша, узети батину у руке, како је говорио Никезић."

О временима пре, за време и после "краћења Броза" Драги Стаменковић је оставио и овај запис: "За обрачун са хрватским националистима Тито је имао две опције: мирно, разговорима, и силом - употребом ЈНА. Пре него што је заказао седницу Председништва СКЈ у Карађорђеву 1. и 2. децембра 1971. код себе позива на састанак чланове Извршног комитета ЦК СКХ и најодговорније људе Хрватске у Федерацији. На том састанку долази до Титове критике и незадовољства радом Савке, Пиркера, Трипала, Срећка Бијелића, генерала Шибла.

Већи део чланова Извршног комитета је подржао Тита, а међу њима су били Милка Планинц, Јуре Билић, Јосип Врховец, Драгосавац, Бакарић и Јаков Блажевић. Тражило се да они који су распирили национализам, створили маспокрет, покренули Матицу хрватску и студенте на отпор, повуку консеквенце у смислу да јавно иступе с оценом да је то све било погубно и да поднесу оставке, иако им то није директно речено.

НА СЕДНИЦИ Председништва у Карађорђеву, 1. децембра 1971.године , неспорне су чињенице да је подржана Титова критика хрватског руководства. У истом месецу су уследиле оставке, а потом и промене у саставу ЦК СКХ.

Неспорно је и да је пре расплета било очигледно да је Тито размишљао на који начин да рашчисти тешку ситуацију у Хрватској: да ли кроз разговоре или, чак, употребом војске.

Током тих збивања, Трипало је изјавио да је дуго размишљао како да поступи, јер су ствари измакле контроли и његовом личном очекивању, па је, ипак, решио да поднесе оставке на све своје положаје, али да ће о томе претходно обавестити Тита, лојалности ради.

У ствари, утврдило се да је све време развијања планираног хода кризе у Хрватској дејствовао тзв. тајни Комитет педесеторице са тачно подељеним улогама: једна група чланова тога Комитета била је задужена за питања политичког и привредног система (Ђодан, Веселица и Туђман) док је друга бринула за организовање армије и органа безбедности. Остале групе водиле су бригу о сектору културе и медијима."

О СВЕМУ овоме ми у медијима тада ништа нисмо знали. Свакако да бисмо то на неки начин употребили. И логично је да је председник државе морао на то да реагује. Схватио сам да изношењем чињеница о студентском бунту, "хрватском пролећу" и "краћењу Броза" - не само за "Новости" , већ и за југословенско друштво - има основа за темељнија и комплекснија истраживања о нечем другом: не само о клијању, већ и бујању "партијског национализма", који је будио оно најгоре што нас је пратило кроз историју - неслогу сличних народа смештених на малом простору. Било је то више него интересантно за велике силе у Европи и свету, које су свој интерес увек решавале сукобљавајући нас баш на националном питању.

Дуго смо живели у заблуди. Тако смо се и понашали, поготово када је реч о рушењу уверења да "хрватски партијски врх" није повезан са круговима који су били носиоци идеје Маспока. Међу поклоницима Маспока били су и веома уважени Брозови генерали Фрањо Туђман и Иво Шибл. Тада активни генерал Шпегељ легално је наоружавао "територијалну одбрану"!

Био је то, дакле, период када се више није рађао, већ је сазревао "партијски национализам" у републикама.

ТЕШКО је наћи пример јасног разумевања да уставне промене слабе кохезију државе. Да шире терен национал-сепаратизму и рађању нових нација, нарочито тамо где постоје и верске разлике. Погибија тадашњег председника Савезног извршног већа Џемала Биједића у авионској несрећи била је, истина индиректан и чудан, упозоравајући пример.

Многима је пало у очи да у саопштењу о авионској несрећи, у којој је Биједић погинуо са целом посадом, сви, али сви - од председника СИВ-а, пилота до куварице - носе муслиманска имена. У исто време у Србији је било незамисливо да постоји иједан форум у коме по "кључу" није било Албанаца и Мађара. Уосталом, Албанац је био у "ротирајућем мандату" и председник Председништва СФРЈ!

"Либерали", заправо људи који су реализовали економско буђење земље, касно су схватили да ће се ускоро наћи пред "политичким стрељачким стројем".

И ДАНАС , после толико деценија, тешко је тврдити да се Броз није уплашио сопствених реформских идеја, или да је одиста хтео да "руши својих руку дело" - Југославију као федералну државу. Неспорно је да је Југославија имала углед и место у свету као ретко кад у прошлости. Идеја о несврстанима рођена је у правом тренутку. Несврстани су одговарали и Истоку и Западу. Другачије не би нашли место у историји. Некадашње колоније су у Југославији виделе могућност да и саме бирају свој пут развоја и националног идентитета.

Броз, а и други лидери несврстаних, били су опијени уверењем да су равноправни за столом са владарима света!

Јутославија се одрекла догми социјалистичке једнакости, увела је тржишне законе у економији и на површину су испливале несразмере у развијености, али и страх Словеније и Хрватске да ће губљењем дотадашњих привилегија изгубити и свој политички утицај.Колико се и да ли се Броз уплашио демократских помака? Одрицања од некадашњег диригованог "планског развоја", којим је на почетку руководио Борис Кидрич? Тек је буђење креативности у политици и економији учинило Србију друштвено утицајнијом.

Броз је осетио да му децентрализацијом државе, слабљењем моћи федерације не само код арбитрирања, већ и коначног одлучивања у сваком спору унутар СФРЈ, измичу конци неприкосновене власти. И да му остаје само ЈНА као гарант моћи налик оној коју имају председници држава на Истоку. И тражио је окружење које је могло да се носи са новим проблемима.

СУТРА: ТИТОВ "СВИЛЕН ГАЈТАН" ЗА СРБE

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - БРОЗОВА ДВОСТРУКА ПРЉАВА ИГРА: Тито - Не може свако да прича све што му падне на памет

03. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДОГОВОР УЗ ПАРТИЈУ ПРЕФЕРАНСА: Погром над медијима су тражили Никезићеви наследници

02. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ ТРАЖИ КАЗНУ: Тито је темељно припремао смену српског руководства

01. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - АТАК НА "НОВОСТИ" - КО ЈЕ КРАТИО ТИТА: Јуре Билић је своју улогу тужиоца одиграо до краја

31. 10. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације