ФЕЉТОН - ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ: Београдске банке биле су спремне да помажу

Душан Стојаковић

04. 12. 2021. у 18:00

ДАНАС банкари прослављају сто година од оснивања Удружења банака.

ФЕЉТОН - ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ: Београдске банке биле су спремне да  помажу

Милан Стојадиновић је био потпредседник Удружења банака , Фото Документација "Борбе"

Пре једног века такав покушај био је храбар, али као у већини развијених земаља постојала је потреба да се занемаре пословне и конкурентске разлике и да се нађе заједнички интерес. Да ова заједница проба да своја права, али и захтеве формулише у колективном интересу. На овакав корак их је натерала и нелојална конкуренција. Банке су имале законски прописана правила рада, али у послератној Краљевини СХС многе друге институције су без ограничења и санкција могле да позајмљују новац и на њему зарађују.

Тако су агенције за промет некретнина, свој назив у ствари користиле осим основне делатности и да пласирају позајмице са високим каматама или да награђују људе који код њих положе новац иако им закон то није дозвољавао. На тај начин су били обманути и грађани, али и држава јер се стварао паралелни финансијски свет без правне сигурности.

Неретко се дешавало да овакве фирме банкротирају, а да грађани који су им поверили свој иметак остану кратких рукава. То је био један од сигнала да се мора делати и да је неопходно имати потпуно уређен финансијски систем. Управо је реакција на ову "конкуренцију" један од успеха тек основаног Удружења, јер су од државе тражили да се поред имена ових агенција објаве и подаци о власницима. Те газде су биле све само не банкари или угледни пословни људи.

ИПАК, да се вратимо на почетке банкарског удруживања. Идеја о оснивању удружења ко је ће заступати интересе банака није била нова, јер су се и раније јављале извесне банке да у име свих новчаних завода траже потребну заштиту код владе или код неких других институција у земљи. Потреба оснивања једног банкарског удружења које ће пуноважно представљати све банке и у њихово име предузимати потребне кораке ради заштите заједничких интереса као што су: питање регулисања мораторијума, пореза, промета девиза, и сл., посебно је била уочљива када је на дневни ред дошло питање о унутрашњем седмопроцентном државном инвестиционом зајму.

Београдске банке показале су пуну решеност да у том послу помогну држави. Тада се јасно показало да Трговачка комора не може да буде представник новчаних завода, а још мање да их заступа. Због специјалних интереса и нарочитог положаја банака представници новчаних завода одлучили су да приступе оснивању Удружења банака. Још у мају 1921. године, 15 новчаних завода из Београда утврдило је нацрт статута, будућих Правила Удружења банака. Та Правила је, 17. новембра исте године, својим решењем потврдио и министар трговине и индустрије др Мехмед Спахо. Крајем 1921. године било је 48 новчаних завода којима је главно седиште било у Београду.

Овим бројем нису обухваћене стране банке које су такође постојале у Београду: Француско-српска банка, Енглеска трговинска банка, Бечка Банк-Фераин, Прашка кредитна банка и Француска хипотекарна банка. У број новчаних завода нису биле укључене ни филијале банака из Загреба, Скопља, Осијека и других места, као ни хипотекарне банке које нису биле акционарске установе. Некако у то време отпочеле су са радом и три нове банке у Београду: Српско-американска банка, Српско-швајцарска банка и Руско-словенска банка.

БОРБА ЗА ПРАВА БАНАКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

УДРУЖЕЊЕ је у 1923. години било посебно активно на измени појединих закона, као што су: Закон о таксама и Закон о порезима. Од Народне банке тражено је да измени своју одлуку којом се укида кредит свим новчаним заводима са уплаћеним капиталом који је мањи од три милиона динара. То је погодило, пре свега, предратне новчане заводе у границама бивше Краљевине Србије, који су пре рата имали уплаћен капитал у златним динарима али су у току ратног вихора тешко страдали. Њихово опорављање дуго је трајало јер је Ликвидациона банка била веома спора око реализације предратних потраживања. Иако је Удружење поводом овог проблема потрошило много времена у преписци са Народном банком, она није позитивно на то одговорила. Очигледно да нова државна заједница није много марила за интересе предратне Србије која је буквално све што је имала у њу уложила.

У НЕДЕЉУ, 4. децембра 1921. године у Београду, одржана је оснивачка скупштина Удружења банака. Седници Скупштине у Прометној банци присуствовали су представници 29 од укупно 39 новчаних завода који су потписници Правила Удружења банака у Београду. На седници Скупштине усвојена су Правила удружења, изабрано је 18 чланова Управног, пет чланова Надзорног и пет чланова Извршног одбора. За председника Управног одбора изабран је Михаило Драгићевић, директор Прометне банке, а за потпредседнике Радивоје Глумац, директор Филијале Прве хрватске штедионице, и др Милан Стојадиновић, директор Енглеске трговинске банке, за председника Надзорног одбора изабран је Михаило Бакоњић, директор Прве српске земљорадничке задруге. У Правилима су истакнути најзначајнији задаци Удружења банака: "Задатак удружења је да чини представке надлежним властима по питањима од опште важности и заједничког интереса новчаних завода, да пред властима као и у разним комисијама и изасланствима представља Удружење банака као целину и да говори у њихово име, да преко свога листа расправља сва важнија питања из области економске и финансијске и да ствара према потреби заједничке установе, ради што боље заштите својих интереса. Члан удружења може бити сваки новчани завод."

ВЕЋ у првим годинама рада Удружење банака је постигло видне резултате и стекло ауторитет код новчаних завода. У 1922. години Удружење већ има 131 чланицу, што довољно говори о његовом угледу и статусу. У тој години Удружење је било ангажовано на увођењу више слобода у берзанском раду и утемељењу здраве девизне политике. У више махова узимало је у за штиту своје чланове тражећи да се више рачуна поведе о њиховим интересима који су били угрожени ограничењима у девизној политици. Било је у сталном контакту и преписци са Народном банком оштро критикујући неке њене одлуке.

Министарство финансија и Трговачка комора често су се обраћале Удружењу банака ради добијања мишљења и података из домена пословне политике банака. Удружење је било у преписци и са другим професионалним установама, као што су Савез новчаних и осигуравајућих завода у Загребу и Друштво банчиних заводов у Словенији. Ван граница земље таква сарадња постојала је са Савезом чехословачких банака из Прага. Октобра 1922. године одржана је у Београду, Конференција представника ова два удружења на којој је разматрана тешња сарадња банака Чехословачке Републике и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

СУТРА: Детективи јуре дужнике

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА ПРЕВАРИЛА НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч

РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.

15. 11. 2024. у 23:36

Коментари (0)

Кулинарски спектакл укуса и иновација у Београду