ФЕЉТОН - ЛИКВИДАЦИЈА КРАЉЕВСКИХ БАНАКА: Власт је 1944. приступила изградњи социјалистичког банкарства
ДРУГИ светски рат донео је измену друштвеног уређења. Југославија је од монархије постала сложена комунистичка република.
Као што се већина ствари променила из корена, тако је дошло и до драматичних претумбација на пољу банкарства. Више ништа није било исто. Банке које су грађанима биле познате од Вардара, па до Триглава, једноставно су нестале, а основане су нове финансијске институције.
Банкарски систем после Другог светског рата прошао је више развојних фаза. Прва, од 1944. до 1946. године, значајна је по томе што је тадашња власт приступила изградњи тзв. социјалистичког банкарства, ставивши прво под контролу, а затим под ликвидацију, приватно банкарство старе Југославије. Један број приватних банака био је конфискован због, како се тада тврдило, сарадње са непријатељем. Основана је нова савезна банка - Индустријска банка Југославије. Такође су оснoване и државне банке у свим седиштима тадашњих република а једна од њих, Денарни завод Словеније, основана је још за време рата, марта 1944. године. При крају ове прве фазе било је седам савезних банака: Народна банка ФНРЈ, Индустријска банка Југославије, Поштанска штедионица, Занатска банка ФНРЈ, Здружена и пољопривредна банка, Државна инвестициона банка, Југословенска извозна и кредитна банка. Постојало је и шест републичких банака: Привредна банка НР Србије, Земаљска банка за Хрватску, Денарни завод Словеније, Привредна банка БиХ, Македонска стопанска банка и Привредна банка Црне Горе. Осим тога, било је и 59 локалних банака: 22 у Србији, 11 у Хрватској, 23 у Словенији, 21 у БиХ и једна у Македонији.
САВЕЗ И РАЗМЕНА ИСКУСТАВА
НОВЕ комуналне банке и штедионице, као самосталне банкарске организације, схватиле су од самог почетка рада да су оне само део јединственог кредитно-монетарног система земље. Уочена је потреба међусобних саветовања за размену искустава из практичног рада и давање сугестија у погледу доношења нових законских прописа који регулишу банкарско-кредитни систем у Југославији. Саветовање одржано у јесен 1954. године у Словенији представља зачетак рада будућег Савеза. На овом саветовању биле су присутне само штедионице и расправљало се о унапређењу штедње и развоју штедионица.
ДРУГА фаза, од 1946. до 1948. године, обележена је спајањем банака што је знатно упростило наш банкарски систем. Крајем 1947. године спојене су све банке у јединствену Народну банку и Инвестициону банку, али је осим њих остало још 59 општинских штедионица.
Трећа фаза, од 1948. до 1952. године, карактеристична је по томе што су створене две нове врсте банака: државне банке за кредитирање зeмљорадничких задруга и комуналне банке.
Државне банке за кредитирање земљорадничких задруга основане су као инвестиционе банке сељачким задругама и другим задругама општег типа. У целој држави било је укупно шест таквих банака са 43 филијале и 93 представништва при сeдиштима Народне банке.
Оснивање комуналних банака уследило је ради пружања јачег подстрека локалној привреди и комуналној дeлатности.
Четврта фаза била је од 1952. до 1954. године. Уредба донета 1952. године озаконила је спајање Државне инвестиционе банке ФНРЈ и државних банака за финансирање земљорадничких задруга, а комуналне банке су укинуте. Народна банка ФНРЈ остала је једина банка у земљи. Овако велика банка имала је 463 филијале у сваком већем месту у земљи.
ПЕТА фаза трајала је од 1954. до 1961. године. Њу карактерише децентрализација и специјализација кредитне функције банкарског система, уводе се нове кредитне организације, комуналне банке, градске и задружне штедионице. Народна банка је поново постала централна банка земље. Прве комуналне банке појавиле су се крајем 1954. године.
Од маја 1956. године до маја 1957. године долази до бржег оснивања комуналних банака као последица јачања и сређивања нових срезова и општина и повлачења Народне банке из седишта укинутих срезова. Важан је био и утицај у то време основаног Савеза комуналних банака и штедионица које су охрабривали поједине локалне одборе да оснивају нове банаке.
У Југославији је било 66 среских комуналних банака, које су заједно са филијалама чиниле 241 организациони део, и 67 општинских комуналних банака. Од свих република тадашње Југославије Србија је имала највећи број, 31 среску комуналну банку, 71 филијалу и 21 општинску комуналну банку без филијала. У 1957. години у Србији је радила једна градска штедионица. Градске штедионице постојале су и у Хрватској и Словенији. Оснивањем комуналних банака престале су да се отварају нове градске штедионице. Народна банка ФНРЈ на ове банкарске јединице преноси послове платног промета, кредитирања и контроле друштвеног обрачуна привредних организација, трговина на мало, угоститељства, занатства и стамбено-комуналне делатности, као и пословања са земљорадничким задругама. Истовремено, комуналне банке преузимају од Народне банке и вођење књиговодства извршења буџета народних одбора, срезова и општина, као и службу друштвених инвестиционих и стамбених фондова ових политичко-територијалних јединица.
На тај начин обављала се постепена реорганизација банкарског апарата.
КОМУНАЛНЕ банке обављале су више различитих послова: кредитирање обртних средстава привредних организација, трговине на мало, угоститељства, занатства, стамбено-комуналне делатности и мањих предузећа из осталих привредних области, кредитирање народних одбора и одобравање потрошачких кредита становништву. Осим тога, воде жиро рачуне и рачуне фондова својих комитената и обављају платни промет за њихов рачун, воде друштвену евиденцију за своје комитенте, обављају благајничку службу и воде књиговодство по буџетима народних одбора, пружају услуге друштвеним инвестиционим фондовима народних одбора, прикупљају улоге на штедњу и примају све остале депозите.
Највећи пласман комуналних банака у привреди одлазио је на индустрију и рударство, пољопривреду, трговину на мало и велико, спољну трговину итд. Потрошачке кредите одобравају комуналне банке и градске штедионице а Народна банка и задружне штедионице само у местима где не постоје пословне јединице комуналних банака. Од укупно пласираних средстава за потрошачке кредите пласмани комуналних банака су 83%.
Комуналне банке имале су са 31. 12. 1957. године укупно 12.850 службеника. Највећи број запослених у банкама имала је Србија 5.178, од тог броја 3.478 су биле жене. После Србије највише банкарских радника имала је Хрватска 2.976 и Босна и Херцеговина - 2.031. Треба истаћи да је у свим републикама највећи број службеника био женског пола, преко 2/3. Од укупног броја службеника са непотпуном средњом школом радило је 35,6 %.
СУТРА: Први ауто-кредити за грађане
Препоручујемо
ФЕЉТОН - КАСИЦА ЗА БУДУЋЕГ КРАЉА: Банке су посебно неговале култ штедње код деце
06. 12. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ДЕТЕКТИВИ ЈУРЕ ДУЖНИКЕ: Сваки кредит повлачио је за собом велики ризик
05. 12. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ: Београдске банке биле су спремне да помажу
04. 12. 2021. у 18:00
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)