ФЕЉТОН - НАЈБОЉИ СЕ НЕ УМАРАЈУ ОД УЧЕЊА: Лидер зна да резултати зависе највише од њега, а не од среће

ОД свих мојих спортских успеха издвојио бих два: Светско првенство у Индијанаполису 2002. и освајање Евролиге са Барселоном на Final Four 2003.

Кари и Дејан Бодирога, Фото Из приватне архиве Светислава Пешића

Не само због освајања најзначајнијих титула у професионалној кошарци ван НБА, већ посебно са којом тактиком смо стигли до тих успеха. На оба ова такмичења морао сам да примењујем тактику напада која по свему не припада мојој кошаркашкој филозофији.

Користио сам у одлучујућим утакмицама на Светском првенству у Индијанаполису - и против САД и у финалу против Аргентине - не transition offense, што карактерише моју филозофију напада, већ control basketball, јер смо проценили да је fast break иi transition offense предност и Американаца и Аргентинаца. Исту тактику смо применили и у финалу Final Four 2003. против Бенетона, екипе која је такође била у то време једна од најбољих у нападу у транзицији. Наша предност је била control basketball и inside game и то из још једног разлога: имао сам такве играче. Бодирога, Фућка, Јасикевичијус, Дуењас, Дела Фуенте, Фемерлинг - а само два - Наваро и Варежао, који су били "транзитни играчи", али још млади и недовољно искусни.

ЗНАЧИ, нисам применио моју генералну филозофију игре, већ сам је прилагодио индивидуалним могућностима мојих играча и предностима, односно слабостима противника. Имали смо свој тактички план у ужем смислу који се односио на ове утакмице и који је зависио и од противника, али и од могућности и тренутног стања моје екипе.

Можда увек не решавам најбоље проблеме, али сам увек знао моје недостатке и био свестан недостатака мог тима. Врло често сам успевао да недостатке сакријем од противника, али и да истакнем моје предности и да их демонстрирам.

Наравно, стратегија и тактика се односила и на припрему и пре утакмице и за време утакмице, у полувремену и за време тајм-аута, код измена играча, као и јасан план за завршетак утакмице.

БИЛО је то и време када сам ја већ имао до краја дефинисану своју кошаркашку филозофију, не само напада и одбране, већ и начина како сам водио играче кроз тактички план игре и био спреман да доносим врло важне одлуке за време утакмице. Свака утакмица је другачија и врло често се дешавају непредвиђене ствари. Треба бити спреман, адаптирати се на нове, изненадне ситуације, али увек задржати фокус на сопствени план игре и постојеће тактике. Као што играчи понекад донесу неку непредвиђену одлуку, захваљујући способности креирања, тако и тренери, захваљујући својој интуицији и способности предвиђања, повлаче неки потез који нема неког логичног оправдања, али крајњи успех им за то даје право. То је нешто што је понекад у теби јаче од свих логичних решења. Не треба се превише ослањати на интуицију, али понекад тај унутрашњи глас може да одлучи не само утакмицу већ и судбину тренера.

ТРЕНЕР ЈЕ ШЕФ

УСПЕХ се може постићи на неколико начина. Мислим да на високом нивоу, без знања, не можеш ни да уђеш у дворану. Играч на самом почетку мора да створи слику о тренеру и сам ће знати шта ти као тренер знаш, а шта не знаш.

Вечито питање: може ли тренер бити пријатељ и обрнуто?! Оно што мора да постоји је људско поштовање и да тренер не гледа играча само као играча, већ пре свега као особу.

Играчи као и тренери имају своје проблеме, али разлика је у томе што тренер треба да покаже пут играчима да се проблеми реше. На тај начин тренер стиче поштовање и ауторитет. Узајамно поштовање мора да постоји, али тренер је шеф.

КО МОЖЕ ДА БУДЕ ТРЕНЕР

ДОСАДАШЊА пракса је показала, у највећем броју, да су тренери били бивши играчи.

Предност, наравно, имају бивши играчи који су направили завидне клупске и репрезентативне каријере, али има и пуно примера да су врхунски тренери постајали и они који нису били сјајни играчи.

Такође има и много добрих тренера који нису играли на професионалном нивоу. И на крају, до сада још нисам упознао кошаркашког тренера који није активно играо на било ком нивоу. Немали број тренера се развијао и сазревао радећи у стафу неког искусног тренера (као асистент, скаут). Највећи број тренера у врхунској кошарци су активни тренери који су као играчи заузимали позицију бека, али има и оних који су играли на осталим позицијама: крила, центри. Ако је неко био велики играч, не значи да ће бити и велики тренер. Те две ствари нису у директној вези. Дешава се да легенде клубова, врхунски играчи, прескоче неколико степеница у послу тренера. Они би морали да науче макар основе посла тренера пре него што преузму велике клубове. Од тога би сви имали користи.

ТРЕБА СЛУШАТИ ИДЕЈЕ ДУГИХ

ТРЕНЕР треба да има вољу да слуша идеје других, а не да због своје сујете (ега), да све зна, и не напредује даље. Треба знати учити. Постоји разлика у могућности учења и употребљавања информација. Пуно се учи на искуствима играча, али тренер треба да настоји да играч ради на развоју елемената игре у које тренер верује да играч може да их испуни.

Треба бити умерен и скроман, остат и на земљи, без обзира на успехе, прихватити да неко нешто боље ради. На то није увек лако пристати, али то је најбољи пут до зацртаног циља.

ТРЕНЕР КАО ВОЂА - ЛИДЕР

ЛИДЕР зна да резултати зависе највише од њега, а не од среће. То је онај који нема страх од грешака. Грешку претвара у предност и учи из тога. Има висок степен одговорности, код њега је емоционална интелигенција веома изражена. Спреман је да саслуша играча и да му да време и пажњу.

Доносити одлуке и носити одговорност за некога је привилегија, па из тог разлога тренер-вођа има обавезу да све то третира као веома озбиљну ствар. Ја то сматрам и као поверење које сам добио да би некога учинио бољим и као особу и као спортисту.

Тренер не би требало да се ставља изнад екипе, али играчи морају да знају да је тренер прва особа на коју они могу да се ослоне. Прошло је време када су играчи слепо пратили то што је тренер захтевао. Они су данас много свеснији, знатижељнији и критички отворенији него што је то било пре.

У СУБОТУ: ДА СЕ ЈУГОСЛАВИЈА НИЈЕ РАСПАЛА...

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КАРИЈЕВА КОШАРКАШКА ФИЛОЗОФИЈА: Тренеров основни посао је да учи играче да играју заједно, то је највећи изазов

05. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЖИВОТ ТРЕНЕРА НИЈЕ БАЈКА: Овај посао треба радити док има смисла и завршити га на време

04. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УВЕК У СЛУЖБИ СРПСКЕ КОШАРКЕ: У Београду је Каријев најлепши део дана био у дворани

03. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - КАРИ НЕ ЖИВИ ОД МЕЧА ДО МЕЧА: Услови у Звезди су били на нивоу највећих клубова у Европи

31. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације