ФЕЉТОН - ШТА ДОНОСИ МОЋ НОВИХ МЕДИЈА: Кинези прете да ће постати водећи светски иноватори

ГОТОВО да је опште место да „после короне ништа неће бити исто“. Није само досетка да ћемо после године у којој је кључна реч lockdown (закључавање) време делити на пре короне (енгл. В. С.) и после короне (енгл. Р. С.). Али, какве промене следе готово нико не уме да целовито опише. Процес је сложен, непрегледан, са безбројним рукавцима.

Бил Гејтс, Фото "Принтскрин"

Несагледив. Што још више јача „пандемију страха“ у „корона-капитализму“. За потребе овог фељтона подсетижемо на  поглед на будућност, Наоми Клајн, објављен у лондонском „Гардијану“ 13. маја 2020. године.

Доба у коме живимо има две велике непознанице:

1) шта нам спремају моћни кругови на Западу и

2) како ће на то одговорити Кина, главни стратешки конкурент чији ће утицај на нашу будућност бити све већи.

У извештају од маја 2019. Националне безбедносне комисије за вештачку интелигенцију (NSCAI) - која саветује амерички Конгрес у вези са „напретком у области вештачке  интелигенције, машинског учења и сродних технологија“, са циљем да се то искористи за „потребе националне и економске сигурности Сједињених Америчких Држава, укључујући и економске ризике“ - разматране су „предности“ Кине у процесу који, наводно, следи.

Кажемо, наводно, јер је председник те Комисије Ерик Шмит, који „поседује деонице Алфабета (’Гуглова’ родитељска компанија) у вредности већој од 5,3 милијарде долара, као и деонице у другим технолошким компанијама“. Шмит је први човек и Одбора за иновације у одбрани, који америчко Министарство одбране усмерава на што већу употребу вештачке интелигенције у војсци. „Оба одбора су препуна извршних директора из Силицијумске долине и људима из врха компанија као што су ’Оракл’, ’Амазон’, ’Мајкрософт’, ’Фејсбук’ и, наравно, Шмитове бивше колеге из ’Гугла’“, подсећа Наоми Клајн.

ВАЖНО је разумети да ова врста концентрисања моћи око технологије „нових медија“ није новост за Америку. Ваља се вратити до јуна 1940, кад је председник Френклин Делано Рузвелт позвао иновативног архитекту са МИТ-а Ваневера Буша да „успостави сарадњу између војске, индустрије и академских истраживача. Тада се уз политичку подршку успоставља непредвидиво моћан и тоталитаран комплекс у друштву које ће се и даље представљати као плурално и у коме, по либералним принципима на коме је подигнуто, грађанин треба да има последњу реч и контролу над процесима. Међутим, шта може јединка пред ’гвозденим трианглом’ (војска, индустрија, академици)? Али, био је рат и то је питање остављено за касније. Кад се заврши рат ’војноиндустријски комплекс’ ће се ширити и јачати. И: „Гвоздени триангл је имао одлучујућу улогу у историји нових медија (у подржавању и усмеравању многих важних пројеката).“

Овај моћни лоби у корона времену види своју досад највећу шансу да премрежи и подведе под контролу америчко друштво, а тако успостави и глобалну контролу. „У суштини, његова улога је да у Вашингтону врши притисак у име Силицијумске долине. Основна сврха ових одбора је да захтевају од владе да драстично повећа инвестиције у истраживања вештачке интелигенције и технолошких инфраструктура као што је 5Г мрежа, тј. инвестиције од којих ће директно профитирати компаније чији су деоничари Шмит и други чланови ових одбора.“

УКРАТКО „предности Кине“ у Шмитовом извештају: неупоредиво више купаца преко интернета, „одсуство уређеног банкарског система“ па може да се прескочи употреба готовог новца и кредитних картица и уђе у „тржишта дигиталних услуга“; или недовољан број лекара што даје простор компанијама као Тенцент да ради на развијању вештачке интелигенције у медицинске сврхе; у Кини компаније „имају моћ да брзо превазиђу законске препреке, док су у САД сличне иницијативе суочене са безброј захтева за поштовање закона и стандарда“; Кина је, по проценама из тог извештаја, спремна за „јавно-приватна партнерства у области масовног надзирања и прикупљања података“.

„У презентацији се хвали ’нескривена подршка и улога кинеске владе у, рецимо, области технологије препознавања лица’. Тврди се да је ’надзирање једна од ’првих и најбољих’ потреба за тржиште вештачке интелигенције, као и да је ’масовно надзирање врхунска област за унапређење дубинског учења’“. Надзирање?!

Оваква интерпретација кинеског стања је, у ствари, управо оно „што ’Гуглова’ родитељска компанија Алфабет промовише... као визију будућности кроз свој огранак Сајдвок лабс, изабравши велики део докова Торонта за прототип ’паметног града’.

МЕЂУТИМ, пројекат је угашен после двогодишње контроверзе око огромне количине личних података које би Алфабет прикупио, одсуства заштите приватности и упитне користи за град.“ Опет, надзирање!?

Кад је оглашена пандемија, Шмит је појачао кампању. У „Њујорк тајмсу„ је крајем фебруара објавио текст „Управљао сам Гуглом. Кина може да порази Силицијумску долину“ и позвао на „партнерство јавног и приватног сектора без преседана“ и активирао је аларм за узбуну: „Вештачка интелигенција свуда отвара нове границе, од биотехнологије до банкарства, а представља и приоритет министарства одбране [...] Ако се текући тренд настави, очекује се да ће улагања Кине у истраживање и развој престићи улагања САД током наредних десет година, а отприлике у исто време, према пројекцијама, њихова привреда постаће већа од наше. Ако се ови трендови не промене, 2030. године ћемо се такмичити са економијом која има већу привреду, већа улагања у истраживање и развој, бољи научни сектор, обухватнију примену нових технологија и јачу компјутерску инфраструктуру [...] Коначно, Кинези се такмиче да постану водећи светски иноватори, а САД не играју на победу.“

ИЗ ТАКО постављеног оквира недопустиво је да се било ко супротставља „фокусирању на телемедицину, учењу на даљину и широко појасном интернету“. Наши домови неће бити приватни простор него школе, докторске ординације, теретане, а ако држава одлучи и - затвори. Наруџбине ће стизати кући. „То је будућност у којој је неупоредиво мање радних позиција предвиђено за наставнике, докторе и возаче.“ Гувернер савезне државе Њујорк Ендрју Куомо је већ објавио партнерство са Фондацијом Била и Мелинде Гејтс за развој „паметнијег едукативног система“. У додатном партнерству с истом фондацијом гувернер Куомо је заташкавао да је у „старачким домовима у држави Њујорк од ковида 19 преминуло више од 15.000 људи, а држава је објавила само 8500.“ Чланови скупштине Њујорка били су „бесни“ због заташкавања. Вероватно зато што не разумеју шта је прави циљ Била и Мелинде Гејтс.

Једна менаџерка фирме за наплату паркинга у Мериленду нема тај проблем и зато има право да каже: „Људска бића су биолошка опасност, машине то нису.“ Између инвестирања у људе и инвестирања у технологију то друштво готово да неће имати дилему.

ПРЕСУДНИ ДРУШТВЕНИ ПРОЦЕСИ

У СВЕТУ будућности, сасвим је  извесно, сва брига са људских бића ће бити пребачена на машине и њихове могућности. Ма колики били профити Ерика Шмита и друштва, становништво ће драматично осиромашити и друштво ће бити изузетно нестабилно. Приче о слободама и правима грађана ће бити смешне. Демократија ће ту постати неупотребљива.

Као кад је, у стању сличног распада капитализма, Адолф Хитлер преузео је власт у једној од најразвијенијих држава - Немачкој. Вође су ту важне, али су друштвени процеси пресудни.

СУТРА: КОНТРОЛА СВЕТА ИЗ ЈЕДНОГ ЦЕНТРА

Препоручујемо

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - МАСАКРА НА ТЈЕНАНМЕНУ НИЈЕ БИЛО: Капитализам је систем који је покренуо два светска рата

05. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - УТИЦАЈ НА ЕМОЦИЈЕ ЈАВНОСТИ: Средства манипулације у демократском систему су дозвољена

04. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

2 3

ФЕЉТОН - УСАВРШЕНА ГЕБЕЛСОВА ЛОГИКА: Заборавило се да је "слободна штампа" "четврти стуб демократије"

03. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЛАЖ ПОКРЕНУЛА РАТНУ МАШИНЕРИЈУ: Само 17 одсто Американаца је подржало интервенцију у Ираку

02. 04. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације