ФЕЉТОН - СПАСИЛАЦ БЕОГРАДА ИЗ ПЕНСИЛВАНИЈЕ: Многи Американци су оставили своје кости на српском тлу

ВЕЛИКЕ победе Српске војске, пустошење и надљудско трпљење кроз које је пролазио српски народ у егзилу у Грчкој, епидемија заразних болести која је бацила становништво у страшну пометњу - све то вешто и ефектно представљено и објашњено америчкој јавности, учинило је да много Американаца међу елитом и у политичким круговима гледају на српску нацију са поштовањем и дивљењем.

Емили Луиза Симондс, Фото Википедија

Спремно су отворили своја срца и новчанике, великодушно дајући прилоге. Многи од оних који су претходно учили медицину суспендовали су свој рад и отпутовали за Србију како би пружили помоћ из прве руке, а неки се никад нису вратили, оставивши своје кости на српском тлу. Током Првог светског рата, Српски потпорни комитет Америке и друге хуманитарне организације континуирано су организовали кампање за подршку и прикупиле помоћ за српску државу и народ у вредности од више милиона долара.

Пошто Сједињене Државе нису биле званично у рату, сву ту помоћ требало је дотурати преко америчког Црвеног крста и она је имала карактер милосрдног дара. Последично, до укључивања Сједињених Држава у рат, Србија није примала директну државну финансијску помоћ; индиректно, међутим, она је примила део америчких фондова из зајмова датих земљама савезницама које су заузврат повукле средства из Сједињених Држава у форми зајмова. То се променило уласком САД у рат и оснивањем Врховног савета за снабдевање и хуманитарну помоћ 1918. године. Преко тог комитета, САД су дале три милијарде долара савезницима у Европи, а нешто од тог новца је прослеђено Србији.

АМЕРИКАНАЦА који су у различитим својствима били на служби у Србији током Првог светског рата било је сувише много а да би били поменути у овом фељтону. Неке од њих читалац ће срести преко доживљаја описаних њиховим сопственим речима у наставцима која следе. Био би пропуст, међутим, ако не бисмо посебно осветлили бар неке од најистакнутијих појединаца и величанствен посао који су обавили. Ти племенити људи и жене - лекари, медицинске сестре, помоћно особље, носачи носила, возачи санитетских кола и разносачи помоћи - прешли су трећину обима планете Земље до непознате им земље, да би нахранили и оденули, понеговали до оздрављења рањенике, оболеле од заразних болести, и да би, опште узев, помогли да се ублажи бол и патња мушкараца и жена од њиховог, људског рода, када су били у часу највеће потребе, при чему су често доводили у опасност сопствено здравље и безбедност.

ЕМИЛИ Луиза Симондс је била једна од првих добровољаца који су пошли у Србију. Године 1914, она и њена пријатељица Флора Сендс су у Лондону присуствовале једном од предавања Мејбел Гордон Данлоп о очајничкој потреби Србије за радницима прве помоћи и медицинским сестрама. Потресене оним што су чуле, обе су се одмах уписале за радну туру у српском Црвеном крсту. Изречено њеним речима: "Као Британка, нисам могла припадати Америчком Црвеном крсту, а као америчка школована сестра нисам могла припадати Британском Црвеном крсту." Већ у септембру исте године, оне су се нашле на броду, упутивши се у Србију. Она (Е. Л. Симондс) је неговала рањене у Крагујевцу, преживела тифус у Ваљеву где је, због мањка лекара, чак извела неке хируршке интервенције.

Године 1915, претрпела је муке српског егзодуса преко албанских и црногорских планина и по доласку до јадранске обале била враћена у домовину. Вратила се у Сједињене Државе где се отиснула на турнеју предавања промовишући српску ствар и прикупљајући донације и потрепштине за српске избеглице. Вратила се на Крф и учествовала у евакуацији српских болесника и рањеника до српске болнице на Корзици, те српске деце на југ Француске.

Када је Српска војска премештена са Крфа на Балкански фронт, она је кренула за њима и одиграла велику улогу у оснивању уточишта за српску децу и српске избеглице у Македонији. У Америку се вратила 1921. године.

ПРВА медицинска мисија америчког Црвеног крста отишла је за Србију у септембру 1914. године. Мисијом је руководио др Едвард В. Рајан, родом из Пенсилваније, и чинила су је још два друга лекара и дванаест лиценцираних сестара. Две сестре из овог контингента, Мери Е. Гледвин и Агнес Гарднер, као што ће то бити и сам др Рајан, постали су поуздани заступници српске ствари када су се вратили у САД. По доласку у Београд, Влада Србије је др Рајану поверила руковођење Војном болницом. Када су Аустроугари бомбардовали Београд, у јесен 1914, и када је већи део високих српских власти побегао из града, др Рајан је постао управник укупног болничког комплекса Београда. Он је сместа развио огромну америчку заставу преко болничких кровова и одвратио Аустријанце од гранатирања тих зграда истицањем заставе једне неутралне земље. Тако је спасао хиљаде живота реконвалесцената негованих у том тренутку у болничким зградама. Када су Аустроугари заузели град у децембру 1914, помогао је да се заштите Срби од војничких злочина тако што их је сакрио у објектима Црвеног крста, а њега лично Аустријанци су ухапсили и касније пустили на слободу. За Србе, др Рајан је постао "спасилац Београда". Касније, у марту 1915, организовао је главне српске болнице за борбу против тифуса који је косио хиљаде људи. Аустријанци су поново затворили др Рајана у октобру 1916, те је морао да напусти Србију.

ГОДИНЕ 1915, када је у свету настала узбуна због вести да је епидемија трбушног тифуса, пегавца и повратне грознице захватила свеукупно становништво Србије, Рокфелерова фондација је одлучила да ту пошаље своју Комисију за ратну хуманитарну помоћ како би проценила ситуацију. Налази Комисије су послужили да се потврде њихови најцрњи страхови и призна претња здрављу не само српског народа него и читавог света уколико се дозволи да измакне контроли. Одлучено је да се у Србију пошаље једна санитарна комисија под покровитељством америчког Црвеног крста која би се побринула за тај проблем, а Влада Србије је гарантовала непоколебљиву подршку и давање овлашћења Комисији да уведе снажне мере како би се борила с епидемијом. С тим у складу, конституисана је Комисија под вођством др Ричарда П. Стронга, професора тропских болести на Харвардском медицинском факултету и вероватно највећег експерта за кугу у САД.

ДОПРИНОС ПОБЕДИ НАД ТИФУСОМ

АМЕРИЧКИ Црвени крст је у Србију доставио огромне количине потрепштина, нарочито оних за дезинфекцију - сумпора, гвоздених посуда, "холандских пекача" (котлића са добро приањајућим поклопцем), алкохола, много тона папира како би се зачепили објекти при надимљавању, четака за кречење, брашна за тесто, таблета бихлорида, формалина, сапуна, када за купање, петролеја, живине масти, калијум-перманганата итд. Исход тога напора је била победа над тифусом до касног пролећа 1915. године, док је до августа Санитарна комисија била у позицији да објави да према извештајима више нема ниједног случаја тифуса. Међутим, тај успех је био наплаћен људском трагедијом: двојица лекара укључених у борбу против пошасти, др Ернест Магрудер из Вашингтона и др Џемс Ф.

Донели из Бруклина заразила су се тифусом и постали жртве те зле коби.

СУТРА: Несебична и хумана дела

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ХЕРОЈСКА БОРБА ЗА НЕЗАВИСНОСТ: Уметници су својим сликама дочаравали агонију Србије

11. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ВАШИНГТОН ОТКРИВА БЕОГРАД: Први споразум, Конвенција о екстрадицији, потписан је 1901. године

10. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СТРАХ ОД КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА: Банкари праве сопствена рачуноводствена правила за цео свет

09. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КОНТРОЛА СВЕТА ИЗ ЈЕДНОГ ЦЕНТРА: Идеја либерала је да се човек споји са машинама

07. 04. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације