ФЕЉТОН - ПОСЛОВИЧНА НАДМЕНОСТ ЕНГЛЕЗА: Влада није имала податке о трупама које се нису предале

ДОШАВШИ на тло британске ратне територије, представници југословенског избегличког апарата, нашли су се у веома незавидном положају. Оптерећени брзим војним сломом и губитком отаџбине у једном неславном рату, без значајније војне силе која ће државу заступати у општој савезничкој борби, нашли су се лицем у лице са цивилним и војним структурама једне колонијалне силе, чије ће се ауторитативно гостопримство манифестовати на путу од покровитељства до непосредне контроле.

Југословенски авијатичари у Aбукиру 1941. године / Фото Из књиге "Југословенска војска ван отаџбине"

При проучавању учинка и услова рада југословенске емигрантске владе, мора бити подразумевана њена буквална условљеност деловања и фактичка зависност од различитих британских инстанци. Велику несразмеру у односима одаје чињеница да се заправо радило о интеракцији једне империје и једне савезничке земље, која након свог априлског слома није више имала ниједан од атрибута државности, како је то сматрао Слободан Јовановић – ни територију, ни власт, ни становништво.

Проблеме са својим високим домаћином, имали су и представници других нација (Пољаци, Чеси, Грци) тако да Југославија у том контексту, не представља никакву особеност и било би неправедно судбину њених експонената у иностранству искључиво уписати на рачун британског колонијалног менталитета.

ПОЛИТИКА Уједињеног Краљевства користила се баластима и односима које је влада са собом понела у иностранство, као што су: односи између цивилног и војног фактора, односи у самој војсци, хрватско питање и питање преуређења државе. Још с почетка могло се назрети да међу Jугословенима, највећу наклоност савезника уживају припадници њене војне силе. Извођење двадесетседмомартовског преврата, сврстало је Краљевину Југославију у антиосовински табор у моменту када се Велика Британија на бојишту нашла сама са Хитлером, што је по аутоматизму начинило његове извршиоце пријатељима Енглеске.

Њихово дело било је отелотворење њене балканске политике, доведене у питање променом оријентације кнеза – намесника Павла Карађорђевића и потписивањем трипартитног споразума. Пуч од 27. марта био је уједно и једини политички капитал који је влада изнела из земље, на чијим ловорикама су почивале и претензије њеног војног елемента. Међутим, својим држањем приликом прихвата југословенских изгнаника на ратни простор под својом искључивом ингеренцијом, британски сервиси нису испољили претерано саосећање. Третман коме су били подвргнути југословенски изгнаници тешко је могао подсећати на предусретљиви однос двеју ратних савезника. Из првог сусрета јасно се уочавао став британске политике исказан још 13. априла, да у Југославији има услова за герилско ратовање и да стога њен државни врх не би требало да напушта земљу, већ да настави отпор.

КРАЉ Петар II из двора високог комесара Палестине преселио се у зграду југословенског генералног конзулата у Јерусалиму 24. априла, затим у једну закупљену вилу у Јерусалиму од 2. маја 1941. где је остао до даљњег током свог боравка на Средњем и Блиском истоку. Југословенска краљевска влада била је смештена у италијанском манастиру малтешког реда Тантуру, који се налазио на пола пута између Јерусалима и Витлејема. Манастир је био опасан високим зидинама и на његовој капији стајао је наоружани енглески војник, који је легитимисао све посетиоце. Изолованост и дезорганизацију на војном пољу можемо најбоље уочити кроз упирање владе да се обавести о својим трупама које се нису предале.

Убрзо по доласку на Блиски исток, у југословенском конзулату у Јерусалиму ђенерал Душан Симовић упитао је Василија Трбића колико се дивизија југословенске краљевске војске у том тренутку налази у Грчкој. „Одговорио сам му да о неким дивизијама не може бити речи. У Грчку су прешле пограничне страже, жандармерија, железничко особље и остало чиновништво јужно од Скопља. Рекао сам му да је генерал Јован Наумовић између 8. и 11. априла био у Охриду али да није било никаквих трупа.“, забележио је војвода велешки.

НА СЕДНИЦИ министарског савета 28. IV 1941. у манастиру Тантуру, министар Јован Бањанин резимирао је суштинске проблеме са којима се југословенски државни апарат до тада суочио: „Ми смо сломљени отприлике као Данска, али Југославија је имала углед војнички јаке силе. Слом је запрепастио све нас. Могу све ствари да су се догодиле онако како нам је приказано. Има и данас читавих наших крајева, који нису били мобилисани. Ми смо били извештавани да су се 3-4 наше дивизије придружиле грчкој војсци. Касније се то попело. А данас се види да тога нема. Немамо сад ни командног кадра, официра за спремање нове војске.“

На седници одржаној сутрадан, ђенерал Симовић изјавио је да је на захтев маршала авијације Лонг Мора, уступио Енглезима три ловца и четири "савоја маркети", констатујући притом да је маршал регулисао евакуацију ваздухопловаца у Аман (Трансјорданија) где ће им се дати школски авиони за обуку. Упркос овим сазнањима, као у неверици, ђенерал Симовић се преко министра иностраних послова Момчила Нинчића обратио југословенском посланству у Каиру 9. V 1941. речима: „Известите да ли су наше трупе са Пелопонеза пребачене, уколико и где се сада налазе тачно проверити у енглеској Врх. К. Симовић.“

ОДГОВОР енглеске Амбасаде уследио је преко посланства у Каиру 14. маја 1941. Једино обавештење са којим је амбасада располагала било је да је на дан 3. маја било у Египту 68 официра и 103 подофицира и војника југословенског ваздухопловства, као и 35 подофицира и војника југословенске војске. Амбасада је назначила да су потребни аранжмани учињени како би југословенске трупе биле упућене што пре у Палестину, одговарајући да није била у могућности да прибави бројне податке о југословенским трупама које би се могле налазити на Криту или у Палестини.

Ваздухопловни војници и официри пристигли у александријску луку, одвожени су аутобусима даље до Абукира, затим железницом до Кантаре, где су се укрцавали на скеле и пребацивали преко Суецког канала, да би након тога возом кроз Палестину стигли у место Рамле, на енглески аеродром. Одмах при првом контакту са савезницима, дошле су до изражаја велике менталитетске разлике. Командант енглеског ваздухопловства дошао је да поздрави придошлице у име Британског величанства. За вечеру, одржану овом приликом, Британци су доцније испоставили рачун. Настављајући свој пут са аеродрома у Рамлеу даље на простор Блиског истока, југословенски изгнани ратници убрзо су се упознали са његовим природним одликама.

ПАКЛЕНА ВРУЋИНА У ТРАНСЈОРДАНИЈИ

НЕЂЕЉКО Плећаш, који се нашао у конвоју официра који су успели да се избаве из Југославије, у свом дневнику је забележио је: „Аутобуси овуда полако гмижу, стењући. Да би побољшали хлађење, шофери застају и скидају покрове са мотора, да би опет зашкрипале мењачке кутије, још један трзај, и полако крећу напред. У сваком аутобусу је отприлике двадесетак ваздухопловних официра, уморних од дугог пута. Ова врућина нас је, пошто смо били у зимским униформама, потпуно дотукла.“ Прешавши мост на реци Јордан, обрели су се у Трансјорданији и коначно сместили на британском аеродрому у Аману.

СУТРА: ПОСЕБАН СТАТУС ЗА ЗАВЕРЕНИКЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ХЕРОЈСКИ ПОДВИЗИ ПИЛОТА: Недостатак директиве за одступање надоместила је пожртвованост официра и војника да наставе с отпором

21. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - КРАЉ ПЕТАР II НАПУШТА ЗЕМЉУ: Влада није учинила ништа да своје оружане снаге изведе из земље

20. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊИ ЧИН ПОСРНУЛЕ КРАЉЕВИНЕ: Први пут после смрти краља Александра, војска је испољила свој утицај пучем 27. марта 1941.

19. 05. 2022. у 18:00

Друштво

0 0

"Крсташи" - очи и уши заточеника нишког логора (3. део)

20. 05. 2022. у 17:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације