ФЕЉТОН - СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО СПЛЕТ ТАЈАНСТВЕНОСТИ: Питање ко су масони намеће се пуна два века у целом свету

КО су ти "слободни зидари"? Шта управо хоће ти "масони"? - То је питање које се већ пуна два столећа намеће свим профаним људима целога света.

Иницијација у братство слободних зидара, Фото Архив Војводине

И поред свег љубопитства, ипак се никада није успело завирити у суштину тога питања дубље него што су то дозвољавали слободни зидари кроз своје популарне списе. Тих списа је у страноме свету приличан број, међутим, у нас их је мало, чак мање него што би требало да их буде с обзиром на старост наше масонерије.

Мада поборници тврде да у слободноме зидарству нема ничега ни тајанственога ни необичнога, изузев нешто традиционалних обичаја, ипак, ваљда због те слабе обавештености, у нашем јавном мишљењу се око слободнога зидарства снује читав сплет тајанствености и фантастичних бајки.

Протекло је готово пуно столеће од како је 22. марта 1925. у "Политици" објављен текст "Слободни зидари" из кога смо навели почетне редове. У извесном смислу, био је то сажето изнет поучник за најширу јавност у коме је аутор, потписан иницијалом "Д", изнео неке елементарне чињенице о масонима, у Европи и свету, такође и из наше историје.

ИАКО је од онда протекло много времена, мада су светови преврнути, а многе тајне изашле на видело, могло би се рећи да се и данас око масонства "снује сплет тајанствености и фантастичних бајки". Пошто питања ко су ти слободни зидари и шта хоће масони нису ни данас изгубила на значају, надамо се да ће овај фељтон привући пажњу поштованих читаца, утолико пре што ћемо се у овом штиву ослонити не само на мање познате, него и јавности сасвим непознате изворе.

У првом плану наше пажње је историја српског масонства и одређене етапе развоја тог загонетног савеза, чије се деловање везивало за битне међаше социјалне и политичке историје модерне Србије. Истовремено, овај историјат не би пружио потпунију слику о слободном зидарству код Срба, уколико не укажемо и на онај шири, европски и светски план загонетне организације и везе које су у тим размерама успешно успоставили српски масони.

Размишљајући о хронолошкој периодизацији историје масонства код Срба, разуме се условној, аутор је закључио да би она имала неких пет етапа. Прва обухвата период од 1764. до 1891, друга од 1891. до 1918, трећа је трајала од 1918. до 1940. а шире гледано до 1945, четврта се протеже од 1945. до 1991, а пета од онда до данас.

У ОВОЈ реконструкцији је из много разлога незабилазно навођење, макар у сажетој форми, текстова објављиваних у "Политици", оновремено најутицајнијем листу, не само у Србији него и у Краљевини Југославији, пошто су уредници овог листа, сарадници у њој запослени као новинари и сарадници "са стране", како се у оно време говорило, улагали доста труда да обавесте читаоце о историјату масонства, да јавност боље појми начела слободног зидарства и његову улогу у модернизацији српског и југословенског друштва. Томе су имали да послуже и текстови редовних сарадника овог листа "са стране", на најразличитије теме - од изворно литерарних до историографских текстова - пошто су сви они одреда припадали редовима српских масона - од Стевана Сремца до Слободана Јовановића, од Иве Андрића до Виктора Новака, од Косте Стојановића до Николаја Велимировића, од Јована Дучића до Михаила Константиновића.

Нека од најугледнијих имена редакције "Политике" припадала су, уосталом, масонском братству, да поменемо Владислава Сл. Рибникара, Димитрија Стевановића, Јована Тановића, Пјера Крижанића, Милана Гавриловића, Живојина Балугџића и Предрага Милојевића.

ЗА СЛОБОДНО зидарство после 1945. домаћа историографије није уопште марила, а онда је Владимир Дедијер 1966. године објавио чувену књигу "Сарајево 1914", штампану претходно на енглеском језику у САД и у свету. У расветљавању истине о сарајевском атентату и позадини акције Гаврила Принципа и другова, Дедијер је завршно поглавље своје студије посветио испитивању до тада изнетих тврдњи да су масони, директно или индиректно, били умешани у сарајевску заверу.

"Писац ове књиге није пронашао никакве доказе да су они дали иницијативу за атентат или да су пак учествовали у њему", закључује Дедијер и поручује да "за неког историчара у будућности рад слободних зидара међу Јужним Словенима у XX веку може бити предмет испитивања".

Међу историчарима ове речи нису наишле готово ни на какав одјек, а онда је 1984. године Зоран Д. Ненезић објавио монографију "Масони у Југославији 1764 - 1980". Ова књига, прекретница када је реч о историјату слободног зидарства код нас, изазвала је праву буру у јавности, оштре полемике, жустра оспоравања, али и подршку, чак и у кругу професионалних историчара, што је аутор том књигом скинуо један тешко схватљив табу с теме које се до тада нико није подухватио, из ко зна којих разлога.

ЗАХВАЉУЈУЋИ томе, истина стидљиво, постепено је ширен круг професионалних историчара и истраживача у друштвеним наукама који месту и улози масона у модерној историји Србије и Југославије посвећују више пажње. У први мах би се могло помислити да је то отварило пут отклањању многих заблуда и стицању јасније слике о свету слободног зидарства. Такав учинак је неспорно постигнут, али је на другој страни, захваљујући пре свега готово непојмиљивом расту снаге и утицаја интернета и друштевних мрежа, био праћен узнапредовалим обнављањем најцрњих оптужби против масона, тог модерног интернационалног братства, чији се почеци везују за стварање Велике ложе Енглеске 24. јуна 1717. у Лондону.

Корени слободног зидарства су неразговетни пошто се пружају у далеку прошлост, писала је "Политика" 22. марта 1925. године. Потписник текста "Д." наводи да се оно "тек у средњем веку јасније оцртава у ондашњим зидарским радионицама, у којима се у тајности одржавала и усавршавала неимарска вештина".

ПОШТО "верски притисак и злоупотреба Католичке цркве изазваше у шеснаестом столећу реформацију, уперену противу неограничене папске власти", масонски покрет "задахнуо је ондашње друштво жељом за слободу савести" и у "тој атмосфери почео је преображај зидарских ложа у скупове слободоумних људи под геслом: правде, истине, слободе, једнакости и братства".

Прва таква слободнозидарска ложа основана је у Лондону 1717, а безмало пет деценија касније у Глини је 1764. почела рад прва ложа "на територији наше проширене отаџбине", писала је "Политика". Била је то и прва масонска ложа на Балкану која је понела назив "Ратно пријатељство", пошто су је чинили искључиво официри из хрватског граничарског пука. Међу њима и официри Срби, чија су презимена сачувана од заборава: Кнежевић, Боговић, Орлић и Миксић.

СРБИ ГРАНИЧАРИ ЧЛАНОВИ ЛОЖА

ЛОЖУ "Ратно пријатељство" у Глини је основао гроф Иван Драшковић, а потом је на његову иницијативу 1773. у Вараждину основана и ложа "Савршени савез". Следеће године почеле су свој живот ложа у Загребу "Пруденција" ("Мудрост"), а у Осијеку ложа "Вигиланција" (Будност). Њихови чланови били су и официри Срби, граничари - Продановић, Богојевић, Петровић, Чолић и Микши.

У ложу "Пруденција" биће примљен и Максимилијан Врховец, професор у бискупском семеништу и каснији загребачки надбискуп, у чију ће част масонске ложе, касније осниване у Србији, носити његово име.

СУТРА: ЦРКВЕНИ УГЛЕДНИК СЛОБОДНИ ЗИДАР

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - КРАЉЕВА ВЛАДА ПОСТАЈЕ ТИТОВО МИНИСТАРСТВО: После повратка из Москве Титова позиција је ојачана

26. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 17

ФЕЉТОН - ТРАГИЧАН КРАЈ ВОЈСКЕ ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА: Американци су наредили Чича Дражи да се врати у Србију

25. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације