МАСОНИ ПОТУКЛИ ПОБУЊЕНЕ ЈАНИЧАРЕ: Када је 1804. букнуо устанак, уз Карађорђа је био масон Јанко Катић

Слободан Кљакић

31. 07. 2022. у 18:00

О РАДУ прве масонске ложе у Србији Војислав М. Росић пише 1913: "Ова прва ложа радила је док тадашње дахије нису продрле у београдски град и удавиле Мустафа пашу...

МАСОНИ ПОТУКЛИ ПОБУЊЕНЕ ЈАНИЧАРЕ: Када је 1804. букнуо устанак, уз Карађорђа је био масон Јанко Катић

Доситеј Обрадовић је узорао просветитељску бразду у Србији, Фото "Википедија"

Карађорђе, који је судећи према многим знацима био члан ове ложе, под њеним утицајем продужио је рад против дахија и сломио их... Људи који су се истицали на челу побуњеника били су довољно сведочанство ко је прави покретач устанка, јер су они припадали првој слободнозидарској ложи. Покрети су били помагани и од самих Турака, чланова ове ложе, јер су и они налазили да се тим путем може да учини крај беснилу појединих Турака. После извесног времена нестало је и Петра Ичка. Изгледа да је трагика тог великог и умног човека уједно била и трагика те прве слободнозидарске заједнице".

Тачно двадесет година раније, слободни зидар Сретен Срета Стојковић је 1893. у књизи "Слободно зидарство, писма бр. С. једном непосвећеном брату", написао следеће редове:

"У то доба, кад су по целом Балк. полуострву били додијали зулуми бесних јаничара, људи, задахнути идејом човечности и слободе, радили су на ослобођењу балканских народа испод несноснога јарма турског, радили су на општем устанку. Центар тога рада био је слободно зидарство. Ложе у Влашкој, Београду, Видину и другим местима Балканског полуострва, беху у међусобној вези и споразуму".

И ЗАИСТА, када су побуњени јаничари 1797. кренули ка Београду и заузели Пожаревац и Смедерево, сударили су се са здруженом турско-српском војском. Србе су предводили Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин и Никола Грбовић, побуњени јаничари су потучени, а средином јануара 1798. ослобођени су Пожаревац и Смедерево. Следеће године јаничари су се на основу одлуке Порте вратили у Београд, а 15. децембра 1801. убили су Мустафа пашу.
Према казивањима Петра Ичка, одлука о погубљењу убрзана је због сазнања да се припрема буна Срба против јаничара. Ичков план је предвиђао формирање хајдучких чета од по 400 српских бораца, у свим крајевима Србије и преотимање Београда. Ичко је стајао и иза неуспеле, заједничке српско-турске буне планиране за 1802. годину.

Када је на Сретење 1804. букнуо Први српски устанак, непосредно уз проглашеног вожда Карађорђа Петровића био је масон Јанко Катић, а брзо му се придружио, дошавши из Аустрије, и масон Петар Новаковић Чардаклија. Обојица су преузели део дипломатских послова устаника, у Аустрији и Русији, где је делегацију предводио прота Матија Ненадовић. Делегацији се придружио професор права и историје на Харковском универзитету, масон Божидар Грујовић (Теодор Филиповић). У Петрограду је устаничке дипломате примио кнез Адам Чарторијски, тада министар спољних послова царске Русије, такође масон.

ПОСЛОВИЧНО вешт и одлучан, а од великог Карађорђевог поверења, нарочито важну улогу у дипломатским пословима имао је Петар Ичко, који је с Портом договорио споразум о великим уступцима Србији. Познат као Ичков мир, овај споразум није остварен пошто су догађаји кренули другим током - устаници су заузели Београд а Русија је прогласила рат Турској.

Доситеј Обрадовић, великан српског просветитељства на прелому XVIII и XIX века, масон од 1783, стигао је у Сремске Карловце у јуну 1806, у септембру се тајно састао са Карађорђем у Смедереву, обавио важну дипломатску мисију и у лето 1807. стигао у устаничку Србију. Вожд му је одмах поверио васпитавање сина Алексе, али ће његов просветитељски и масонски рад оставити много важнију бразду у модерној културној и политичкој историји Србије, него у васпитању вождовог сина.

Доситеј ће основати Велику школу у Београду 1808. и као први министар просвете бринути о просвећивању народа, слично ономе што чини његов масонски брат Стратимировић у Аустрији. Узаврела у револуцији, Србија се показала као погодно тло за Доситејев рад, за оживотворење његових идеја антиклерикализма, природног права, рационализма и толеранције, као и других начела исписаних на застави слободног зидарства.

ПОСЕБНЕ заслуге Доситеј је имао код успостављања веза и глађењa спорова са Русијом, у формулисању "Основанија правитељства српског", такође и у супротстављању аустријској пропаганди. Боравећи у Београду, становао је у кући масонског брата Петра Чардаклије, такође личности од великог Карађорђевог поверења. Када је Доситеј умро 28. марта 1811. године, Карађорђе "који је неутешан остао" присуствовао је сахрани великог просветитеља са свим устаничким војводама и старешинама.

После гушења устанка 1813, Карађорђе је напустио земљу, али то није значило крај деловања српских масона.

У познатој студији "Стварање Југославије", академик Милорад Екмечић је исписао и ове редове:

"У Београду је још 1813. постојала масонска ложа. Карађорђе је постао члан ове тајне организације и био се обавезао да ће по доласку на власт поново подићи народ на устанак, рачунајући ту не само покрет Срба и Грка, него и Бугара. Руски генерални конзулат у Јашију постао је главно упориште ове завере и преко њега је Карађорђе наумио да се поново врати у Србију. Пре тога је био у руској престоници, где га је примио и руски цар (Александар I, слободни зидар - прим. аут.) У Србију се вратио са лажним пасошем и пошто је обојио седе власи.

СЛУЖБЕНА је верзија била да је из Русије побегао, иако је сам тврдио да му је на руском двору била дата усмена инструкција да диже нову револуцију. Царска је дипломатија иза 1815. водила политику очувања постојећег поретка и не ради на новим превратима... Тамо ће се брзо прећи на тајни рад и ковање завера. Стварање грчке Philiki Etairie више је користило Русији него балканским народима: она је тим путем ставила под свој надзор све

балканске ослободилачке покрете."
"У бурно доба 1848. године масонска ложа је била у Горњем граду, у оној згради која је прва на ударцу при улазу у град са Великог Калемегдана. Тој ложи припадали су и Доситеј Обрадовић и Сима Милутиновић - Сарајлија", писала је "Политика" 22. марта 1925. у поменутом тексту "Слободни зидари", који је донекле одшкринуо врата историјата ове дискретне организације и допринео бољем разумевању њеног рада у широј српској јавности.

Средином XIX века, док је Србија после Другог српског устанка и извојеваних дипломатских победа кнеза Милоша Обреновића још увек зависила од Отоманске царевине, у слободном граду Београду, деловала је масонска ложа "Али Коч".

ПОД БУДНИМ "ОКОМ" БЕЧА

ДЕЛОВАЊЕ масонске ложе "Али Коч" пратили су полицајци Хабзбуршке монархије, остављајући занимљиве документе из којих се види да је ложа окупљала Турке, Србе и Јевреје и била, како се то каже, матица ложа за све хришћанске покрајине Турске царевине. Под њеном заштитом радиле су масонске ложе у Видину, Свиштову, Рушчуку, Варни и Нишу, односно у Румунији, Молдавији, Бугарској и Старој Србији. Старешина ложе био је Мехмед Саид Исмаил, а секретар чувени устаник и војвода из Другог српског устанка Тома Вучић Перишић, како се наводи у неким изворима.

СУТРА: KАРАЂОРЂЕ ПОСТАЈЕ СЛОБОДНИ ЗИДАР

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE