ФЕЉТОН - МАСОНИ ОСНИВАЧИ ДРУШТВА НАРОДА: Већина људи је навикнута на политику свршених чинова

У ЧАСОПИСУ слободних зидара "Неимар", у броју за октобар и новембар 1925. годинe, објављен је и текст под насловом "Једна импровизација", реч очигледно изговорена на свечаном раду у београдској ложи, из кога наводимо само уводне редове: "Поколебан морал и вера човека у себе самога, отежани услови за частан живот, губљење смисла за златну средину, трка за прибирањем материјалних добара, појачана чежња за уживањима и чулним насладама, нагло опадање оданости јавним интересима и љубави према људској заједници, врше битне промене у друштвеном организму и у погледима на свет и живот.

Дамјан Бранковић

Бојати се да се витешки дух, врлине, беспримерно пожртвовање и самоодрицање нашег народа не изопаче, јер се у јавном друштву јавља извесна клонулост и склоност за лаким животом. После светскога рата груба материјална култура кобно се коснула нашега друштва. Дошао је тренутак кад треба дубље заграбити у људски живот.

Сексуални морал је у страховитом паду и почиње да подсећа на повесницу Рима и Јеладе, а корупција подрива јаван живот. Остати равнодушан према свим тим појавама, значило би огрешити се о најпрече дужности нашега савеза. Питање је веома тешко и сложено. Рад у јавности је отежан, јер је закон о штампи јако пооштрен и донекле спречава слободно исказивање мисли. Социјални односи стоје у знаку крупних промена. Пустоловине све више избијају на видик. Све се теже љуља. Само се наша вера одупире сваком искушењу, јер је она вера у себе самога и одраз спонтане воље, да слушамо глас своје савести. Савест је истина крајња мета свих религија, а сазнање свих наука. Речима се не потврђује ничија религија, већ само делима великодушности и милосрђа. Великодушност и милосрђе су одломци наше савести и нашег сазнања, да је интерес целине тесно везан за појединца. 'Ко не види свет у својим пријатељима, тај не заслужује да га свет уопште примети', рекао је наш брат Гете."

У ОНОМ узаврелом времену, као што је то показао и описани масонски конгрес у Београду, рад у прилог европском и светском миру био је једна од кључних идеја водиља слободних зидара. Потврђују то и нагласци из једног масонског извора (1926. године) у коме се наводи следеће:

"Најважнији савремени проблем светске масонерије то је проблем мира, да би се човечанству обезбедиле тековине културе и цивилизације и омогућио миран развитак духовних и привредних моћи у човчанству. Нажалост мир је одлика само уравнотежених духова и стања. Зато је он у сталној опасности. Ми држимо да су ослободилачки ратови у Европи завршени. Свака национална јединица основала је своју засебну државу. Због мешавине народности и географски сувише истакнутих делова, немогућно је извести идеално етнографско заокружење, али је учињено све што се могло, да се обезбеди национална индивидуалност и право слободног самоопердељења. Стога је европској масонерији рад на измирењу народа и умирењу духова прилично олакшан. Али таквој једној акцији мора безусловно предходити рад на тешњем зближењу европске масонерије.

Кад то тврдимо, ми не превиђамо факат, да у Европи има масонерија са одвојеним интересима, јер се не налазе у центру догађаја. То су скандинавске земље, или масонерије оних земаља, којих је главна привредна тежа уже отаџбине (Енглеска и Холандија). Зато ће се ова акција масонског зближења (мисли се на београдски конгрес - прим. аут.) по логици догађаја и прилика морати ограничити на оне земље између којих постоји тешња морална и материјална, па следствено и политичка повезаност. Ми знамо да нема правила без изузетка, али обзиром на високи циљ то не треба да нас обесхрабри и одврати од наше идеје водиље. Кад овај покрет добије свој конкретан облик, њему ће из моралних разлога спонтано прићи и она масонерија, која данас можда са скепсом гледа на његов успех. Људи су навикнути на политику свршених чинова."

У НАСТАВКУ текста се наводи: "Ово разлагање мисли има своје нарочито оправдање у месту и времену. То је реч са вратница Балкана па следствено и ближег Истока. Балкан је тло живог темперамента, дубоко укорењених традиција, горућих страсти, племенских пожуда и, што је најгоре, лаких одлука. Прожета убеђењем, да је рад на одржавању мира не само императивна дужност, но и историјска улога масонерије, Велика Ложа Срба, Хрвата и Словенаца 'Југославија' верује да чини добро дело, кад преко овако одличних представника европске масонерије апелује на њихова висока масонска тела, да удруженим напорима убаце маслинову гранчицу мира на Балкан, у интересу општег мира и човечности.

Нека ова акција у корист мира у Европи одјекне широм културног света и нека се на делу посведочи, да је масонерија стожер мира, реда и законитост и да она, као духовна и морална сила, као један нарочити свет, заиста ради на свему што је лепо, узвишено и племенито."

У ОВОМ документу, читамо даље: "Ратну психозу - која је обузела духове и код многих замаглила моћ хладног, непристрасног расуђивања ствари и догађаја, треба енергично сузбијати. Духовне и душевне заблуде створене у ратној вреви и њеним последицама треба систематски разбијати, како би се корену затро култ мржње, неповерења и освете...

Масонерија је духовни покретач Лиге народа; она треба да покрене оснивање и ове, па и других потребних међународних установа, ради проширења међународне правне јурисдикције на све случајеве, који ремете миран живот међу народима."

АУТОР текста из кога смо дали шире изводе посвећене питању мира био је један од најугледнијих српских и југословенских слободних зидара Дамјан Бранковић, чије дело је било врло добро познато и масонима у европским земљама. У прилог мира деловали су и они српски и југословенски масони, њих више од 190, који су били чланови и у иностраним, тзв. мешовитим слободнозидарским ложама, каквих је највише било у Француској, али и у Енглеској и Белгији.

У својим радовима Зоран Д. Ненезић наводи имена неколицине тих угледника: Алексанадар Авакумовић, посланик Краљевине СХС у Букурешту; Вукашин Животић, генерални конзул у Лондону; др Велизар Нинчић, југословенски дипломата између два рата, а онда и до 1953. године, брат Момчила Нинчића; Бошко Христић, посланик у Италији; др Александар Вукчевић, посланик у Атини; др Светислав Петровић, дописник "Политике" из Париза; др Душан Зарије Милачић, који је докторирао на Сорбони с тезом о позоришту Онореа де Балзака, на основу непознатих докумената; Милутин Мирковић, саветник посланства у Риму; др Владимир Рибарж, саветник посланства у Вашингтону; Миша Цукић, такође дипломата и неко време секретар државног савета; Душан Томић, дописник Пресбироа из Париза; Момчило Јуришић, посланик у Берну; др Илија Шуменковић, посланик у Турској, као и низ других личности.

Отуда се и догодило да француску масонску ложу "Генерал Пење" оснују дванаест француских и тројица српских слободних зидара: Ђорђе Вајферт, Миша Цукић и Душан Миличевић.

СРАМОТА ЗА ЉУДСКИ РОД

ДАМЈАН Бранковић, један од најугледнијих српских и југословенских слободних зидара, писао је још 1926. године: "Злочине почињене за време рата и политичке злочине за време мира који су досад под заштитом нације и државног суверенитета остајали некажњени треба подврћи нарочитој међународној кривично-судској институцији, која би била аташирана Лиги народа, ради целисходних санкција. Крвожедности и животињски нагони треба да исчезну; оне срамоте род људски и вређају његово достојанство."

СУТРА: У СРБИЈИ ЈЕ ДЕЛОВАЛА И ЈЕВРЕЈСКА ЛОЖА

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ИЗМИРЕЊЕ ФРАНЦУСКИХ И НЕМАЧКИХ МАСОНА: Слободни зидари су подржали пријем Немачке у друштво народа

10. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НОСИОЦИ ИДЕЈЕ ПРАВОГ НАРОДНОГ ЈЕДИНСТВА: Београд је постао важно историјско место у аналима масона

09. 08. 2022. у 18:00

Друштво

0 1

НАЈНОВИЈИ БРОЈ СРПСКОГ КОМАПСА ДОНОСИ: Отровна Кампања - Како је Вучић постао архетипско зло

24. 06. 2026. у 20:36

Друштво

0 1

НЕСТАО ЗЛАТАН ИЗ СЕЛЕВЦА: Породица моли за помоћ (ФОТО)

24. 06. 2026. у 20:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације