ФЕЉТОН - НОВИ ПОХОД ПРОТИВ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Масонство наступа као калеидоскоп са хиљадама нијанси

ПОЧЕТКОМ 1933. године у Цириху, Лајпцигу и Бечу, објављена је књига "Слободни зидари" еминентног европског масона Еугена Ланхофа из Беча, намењена најширој публици. Њен поднаслов гласи "Историја, суштина, деловање и тајне Краљевске уметности".

Храм Врховног Савета Србије, касније, Велике ложе "Југославија", Фото "Википедија"

Мада несумњиво апологетска, завређује да из ње наведемо неке нагласке, пошто је била читана и међу српским и југословенским масонима и несумњиво утицајна у њиховом кругу.

Наводе дајемо према приказу насталом у готово нестварним околностима, током опскурног робијања преводиоца на Голом отоку у лето 1953. године. Реч је о Милошу Миши Брашићу, професионалном новинару и политичком уреднику предратног полуслужбеног листа "Време", који је од 1932. године почео да ради за совјетску обавештајну службу.

Допавши Голог отока где је био заточен пет година, Брашић је на тражење УДБ-е написао студију о масонима која се и данас, треба се надати заједно с другим његовим списима из тог времена, налази у затвореним архивима тајне службе. Овде доносимо како је у свом спису о масонима, с којим се први пут упознаје јавност, представио књигу Ланхофа.

ОКО МАСОНСТВА води се од краја Првог светског рата опет необично жестока борба. Изгледа, као да "грађански мир", који је владао по овој тачци у годинама велике катастрофе, треба да буде "компензован" нарочитом жестином нападаја.

Овај нови поход против Савеза масона, чије је гесло "хуманост", разбуктао се на много широј основици него икад раније. Док је пре рата у првом реду католичка црква анатемисала масонство, то је после 1918. године против њега устао читав низ других сила и група. У Мађарској био је масонски рад после обарања совјетске владавине забрањен од стране државе, у Италији је Мусолини на основу фашистичког антимасонског закона начисто истребио ложе, у Немачкој су десно-националистички кругови, нарочито око Лудендорфа објавили масонству рат до уништења, у Француској шовинистичке, антимасонске групе војују против савеза, а и московски совјети су више пута саопштавали да ће се енергично оборити на масонство ако би се оно осмелило да продре у Русију.

Разноврсне су, као што је и чета противника, методе којима се служе и боре против масона. Једни - особито војинствени језуити - боре се против масонства као против опасне атеистичке "противцркве", "синагоге сотоне", други тврде да је масон заклети непријатељ сваког националног осећања, а ложе да су тајно огњиште светске револуције, бољшевичког преврата. Трећи пак обележавају масонство као организацију која је у савезу са - језуитима, са циљем да успостави капиталистичко-јеврејско светско господство. Да и не говоримо о онима који клевећу масонске храмове као места дивљег неморала где се врши култ фалуса и проводе оргије црних миса.

НЕМА заиста злочина којим не би теретили масонство и када бисмо веровали тврђењима других противника масона могли бисмо поћи да отворимо широм врата робијашница читавог света и да њихове станаре пустимо на слободу, јер шта је убиство и пљачка појединаца према масовним неделима, која масони наводно свакодневно чине?! Ти исти масони који се у многим списима такође оптужују да су били извршиоци или бар потстрекачи свих убистава царева и краљева у последња два века.

Безбројни су памфлети у којима "упућени" објављују како су неки тајни настојници неуморно запослени, да светска збивања усмере по својим тајним плановима и да је сво зло што се од памтивека сручило на човечанство - дело масонских руку. Доказује се то на врло једноставан начин: сваког који је код којегод групе на злу гласу, жигошу као масона! И вичу тако дуго "масон", "злотвор"! доглегод будале не поверују.

И у широким слојевима, који се иначе равнодушно односе према масонима, укорењена је вера да оно претставља огромну силу, руковођену од невидљиве централе и да, ако зажеле те непознате дрмаџије, обавијене у плашт тајности, могу да се распире покрети џиновских размера. И мада сви не верују да масони само на томе раде да поруше све државне границе и створе светску републику под њиховим руководством и да униште религије, ипак су уверени бар у то да масонски савез претставља велико друштво за узајамну протекцију и осигурање, које тајним путевима прибавља својим члановима положаје и добре послове.

СВЕ ТЕ бајке о масонима препричавају се да се о томе ништа и не мисли. Ко мари за то да вапијуће противречности у самим оптужбама показују њихову неодрживост, ко води о томе рачуна да масонство не може у исто време да служи или чак да заповеда монарсима и краљевима, крупном капиталу и социјалним револуционарима, да не може у исто време бити уточиште и ортодоксног протестантизма и екстремног слободоумља? Њих је врло, врло мало! Слепо се све прима и доста се често дешава да установе које масони подупиру и које се признају као добре, изненада постају рђаве кад им једног дана противник прикачи плаву заставу ложе.

На све ове нападе масони често уопште не одговарају. Има, додуше, сијасет масонских публикација, велики умови давали су дивна сведочанства за "Краљевску уметност" како називају масонство, али ипак нема сувише дела која би могла да просвећују. А ако је последњих година бујица противничке литературе изазвала и јак пораст одбрамбених списа, то ови великим делом посматрају ствари са једноставног гледишта - једностраног. Једнострано, мање у односу на третирање противничких аргумената него у погледу става према самим масонским проблемима. То није нова појава.

ОНАЈ који би се озбиљно потрудио да испита масонску литературу, утврдио би такво једнострано посматрање скоро за читава два века. Он би на своје безгранично чуђење открио да се све што се говори о светској завери, светској организацији и слично већ због тога мора назвати легендарним, што масонство никада не оличава грандиозно јединство него напротив пружа слику распарчаности.

Масонима у 28.000 ложа, у стотинама великих ложа - заједничка је само идеја, или боље речено символика, која окружује ову идеју и која се негује у нарочитој форми, што подсећа на старе мистеријске савезе. Али њено тумачење, њено остваривање било је различито у појединим земљама од самог почетка масонства. О некој централној "влади", о заједничком деловању нема ни говора. Више него то: неке водеће организације, obedience масонства, толико су различите и раздвојене као цркве. Док понеки савез који је настао по узору масонства представља интернационалу са јединственим обележјем, само масонство иступа као калеидоскоп са хиљадама нијанси.

КРАЉЕВИ НА ЧЕЛУ ЛОЖА

БИЛО је и има великих ложа чији су руководиоци краљеви, или бар чланови краљевских кућа, док се друге нарочито поносе одбраном демократских гледања. У неким земљама, нарочито у Америци, масонство је ствар најширих кругова, а у Европи је брижљиво чувано деловање танког интелектуалног слоја. Ко тражи дефиницију масонства добиће их безброј. И није лако извући из њих оно што је од општег значаја.

СУТРА:ТАЈНА САРАДЊА МАСОНА И КОМУНИСТА

Препоручујемо

Фељтон

4 2

ФЕЉТОН - КРАЉ АЛЕКСАНДАР БРАНИ ЈЕДИНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ: Католичка црква је одувек била суревњива на снагу масонства

22. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ВЕЋИНА МАСОНА БИЛИ ИСКРЕНИ ЈУГОСЛОВЕНИ: У Краљевској шестојануарској влади углавном били масони

20. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СТРАНАЧКА ЉУТА БОРБА РЕАЛНОСТ КРАЉЕВИНЕ СХС: Масони морају бити мајстори у толеранцији туђег мишљења

19. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације