ФЕЉТОН - САРАДЊА КОМУНИСТА И СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Српска православна црква је била толерантна према масонима

АДОЛФ Хитлер је дошао на власт у Немачкој 1933. и убрзо започео обрачун са свим политичким и идеолошким противницима национал-социјализма.

Драгиша Васић, масон и сарадник светске службе, Фото Архив САНУ

У првом реду, на удару нациста нашли су се Јевреји, утолико пре што је политичко поље у Немачкој већ одавно, с почетка 20. века, било засејано снажним антисемитизмом у немачким националистичким, десничарским и крајње конзервативним политичким круговима. На тим засадима Адолф Хитлер је у својој књизи "Мајн кампф" формулисао нацистичке поставке расистичког антисемитизма, према којима су Јевреји нижа раса, опасна по наводну вишу, аријевску, немачку расу, коју треба бранити од јеврејске опасности.

Пошто је преузео власт, Хитлер је врло брзо почео да примењује разноврсне антијеврејске мере, тако да су прво бојкотоване њихове радње и послови, што је проширено на забрану Јеврејима да се баве одређеним делатностима. Нацисти су увели "нумерус клаузус", на основу кога је ђацима и студентима Јеврејима ограничена могућност образовања и отворен пут за прерано пензионисање Јевреја у државним службама. Пошто су уведени тзв. нирнбершки закони о држављанству и заштити немачке крви - проглашени за грађане другог реда - Јевреји су прикраћени за политичка и грађанска права и изложени беспримерним погромима. Под удар су паралелно дошли слободни зидари и комунисти, уз Јевреје оптужени за све недаће Немачке и немачког народа. Овај талас муњевито се ширио по Европи.

У СПОЉНОЈ политици, Хитлер је брзо ставио до знања да ће рушити безбедносну структуру Европе произашлу из мировног уговора потписаног у Версају. Империјални апетити Муслонијеве Италије били су све снажније изражени и потврђени упадом италијанских трупа у Абисинију. Друштво народа показивало је све већу немоћ.

После убиства краља Александра у Марсељу 9. октобра 1934. године, у име малолетног краља Петра Другог владало је намесништво кнеза Павла Карађорђевића, такође масона, што су били и намесници Раденко Станковић и Иво Перовић. Унутрашње прилике у земљи су заоштраване, хрватско-српска спорења била су све дубља, а слободни зидари су кроз јавне активности настојали да дају сопствени допринос превазилажењу кризе.

Снажније везивање премијера Милана Стојадиновића за политику Немачке и Италије додатно је оптерећивало прилике у земљи, а нападе на масоне подстицао је, давао им лични допринос или их је усмеравао, министар унутрашњих послова Антон Корошец, католички свештеник, словеначки и југословенски политичар. Ови напади систематски су, укључујући Јевреје и комунисте, објаљивани у католичкој штампи која је била под директном контролом надбискуа Алојзија Степинца.

У КЊИЗИ "Степинац и Холокауст у НДХ", професор др Предраг Илић, између осталог пише и следеће: "На световном и политичком плану, Степинац је доводио у директну везу Јевреје са либералима, масонима и комунистима, које је, иначе, сматрао највећим непријатељима и Римокатоличке цркве и хрватског народа. Оптуживао их је и за ширење неморала, порнографије, корупције и других зала у Југославији и Хрватској."

Крајем 1936. започета је, а у лето 1937. кулминирала конкордатска криза, пошто су разне политичке струје и организације, укључујући Српску православну цркву, слободне зидаре и илегалну Комунистичку партију Југославије (КПЈ), дигле глас оштрог противљења потписивању конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије.

За разлику од Католичке, Српска православна црква увек је била толерантна према масонима, због чега су, као што смо видели, неки њени великодостојници постављали и камен темељац српском масонству. Отуда не чуди што је у време конкордатске кризе посебно снажан глас критике против споразума с Ватиканом долазио од владике Николаја Велимировића, својевремено примљеног у редове слободних зидара.

ЗБОГ све оштријих католичких напада и притисака заступника политике нацистичке Немачке и фашистичке Италије, јачала је сарадња, наравно тајна, између појединих масона и неких чланова илегалне КПЈ који су такође приступили слободним зидарима.

Успостављање таквих веза подстицали су, на пример, члан КПЈ Мирослав Крлежа, близак масонима, и његов пријатељ Драгиша Васић, масон и сарадник совјетске обавештајне службе, и угледни масон Иван Рибар који је 1937. напустио ложу, али је и данас отворено питање да ли је то учинио по сопственој иницијативи или по налогу ложе.

Када је реч о овим везама и контактима, не може се никако заобићи улога познате београдске даме Кристине Ђорђевић, супруге масона др Ђурице Ђорђевића, иначе блиске рођаке сликара Саве Шумановића.

Кристина Ђорђевић је одржавала поуздану везу са Мошом Пијаде, Ивом Лолом Рибаром, Милованом Ђиласом и Јосипом Брозом који је илегално боравио и у њеној кући. Али не само то - Кристина Ђорђевић је припадала уском кругу повереника Коминтерне, који је у дубокој илегали организовао у Београду Мустафа Голубић. У овој дубоко конспирисаној групи деловали су још Љубица Ђурђевић Поповић, супруга Павла Поповића, Вук Драговић, сарадник "Политике", Стефан Христић, директор Београдске опере, и др Војислав Вучковић.

Непосредну везу са Мустафом Голубићем држала је Марија Туцаковић Гргић, просветна радница, припадница најелитнијег буржоаског круга из Загреба, повезана и са тамошњим слободним зидарима.

ЗА АНТУНА Корошеца је непобитно утврђено да је као активан сарадник немачке обавештајне службе достављао Гестапоу спискове чланова масонских ложа, те не чуди што је у новогодишњој поруци 1940, по нацистичкој матрици, прогласио масонство, комунизам и јеврејство за подривачке, плаћеничке и издајничке организације. Неколико месеци раније с предикаонице је загрмео надбискуп Алојзије Степинац, који је поново оптужио Јевреје, масоне и комунисте за "тровање хрватског народа".

О поменутим везама између појединих слободних зидара и припадника илегалне Комунистичке партије Југославије, нарочито занимљиво сведочанство оставио је 1975. Јосип Броз Тито, када је проговорио изнео преко којих канала је добио обавештење да Хитлер спрема напад на Совјетски Савез:

"Ми смо упозорили Совјетски Савез. Ја сам се, на примјер, састао са совјетским војним аташеом и рекао му да се њемачка војска креће према њиховој граници и да сам сигуран да ће доћи до напада. Имао сам информације из Загреба од неких 'слободних зидара', који су били упознати са оним што се спрема. Све сам му то саопштио и казао да треба примити озбиљно."

Личност коме је Тито поверио ово сазнање био је совјетски генерал Александар Самохин, што нас враћа раније поменутом раду Милоша Мише Брашића, у коме је он саопштио и низ чињеница мемоарског караткера.

УСПАВЉИВАЊЕ СВИХ ЛОЖА

СИТУАЦИЈА у Југославији подстакла је праву поплаву антимасонских текстова у католичким гласилима и у провладином листу "Време". Истовремено су забрањиване масонске публикације, а 17. маја 1940. власт је саопштила да ће се "наредба о забрани зборова и скупова најстроже примењивати и на ложе слободних зидара". Управно веће Велике ложе "Југославија" због свега тога је 1. августа 1940. донело одлуку да обуставља "свако деловање и да изврши ликвидацију своје и свих подручних јој ложа на територији Краљевине Југославије". Била је то одлука о "самоуспављивању".

СУТРА: РУСКЕ И АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОБИГРАВАЈУ ОКО МАСОНА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОВИ ПОХОД ПРОТИВ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Масонство наступа као калеидоскоп са хиљадама нијанси

23. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

4 2

ФЕЉТОН - КРАЉ АЛЕКСАНДАР БРАНИ ЈЕДИНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ: Католичка црква је одувек била суревњива на снагу масонства

22. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ВЕЋИНА МАСОНА БИЛИ ИСКРЕНИ ЈУГОСЛОВЕНИ: У Краљевској шестојануарској влади углавном били масони

20. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације