ФЕЉТОН - РУСКЕ И АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОБИГРАВАЈУ ОКО МАСОНА: Врхунски обавештајац завршио је у Петровој рупи на Голом отоку

СВЕДОЧЕЊА Милоша Мише Брашића несумњиво имају велику важност у расплитању крајње сложених чворова из српске и југословенске историје у првој половини 20. века. Нажалост, колико нам је познато, тим сведочењима домаћа историографија није посветила дужну пажњу, из којих разлога, такође нам није познато.

Вилијам Донован се срео са београдским масонима, Фото"Википедија"

Брашић је нека своја сазнања и непосредна искуства из времена од 1932. до 1954. године изнео на тражење Владимира Дедијера, који је у то време, 1982. године, припремао за објављивање трећи том "Нових прилога за биографију Јосипа броза Тита", књигу посвећену сукобу Југославије и Коминформа између 1948. и 1956. године.

У тој преписци Брашић је посведочо како је, као поуздани совјетски обавештајац, добио радио-станицу, како би у Београду основао нови совјетски обавештајни пункт, поред центра који је деловао у Загребу.

ОВА РАДИО-СТАНИЦА је 1941. дошла до Тита који ју је користио све до почетка немачког десанта на Дрвар у мају 1944. године. Када је реч о историографским реконструкцијама, низ аутора је за ову радио-станицу везивао име чувеног научника Павла Савића, а Брашић није помињан. У сведочењу Владимиру Дедијеру, Брашић је описао како је почео да ради за совјетску обавештајну службу 1932. године. Догодило се то у Бечу, пошто је успео да преко границе пребаци свог кума Стеву Лилића, који га је потом упознао с неименованим делегатом Коминтерне, с којим је имао "дуже разговоре". После тих сусрета, Брашић је у коначници прихватио да ради за совјетску обавештајну службу НКВД, преко везе у Софији. Његов кум Стева Лилић погинуо је касније у Шпанији као добровољац.

"Таквом мом опредељењу", сведочи Брашић, "нарочито је допринела околност што сам, као професионални новинар и доцније политички уредник дневника 'Време', имао прилике да, до танчина, упознам политичку и економску структуру Југославије, затим њен монархо-војни и управно-полицијски комплекс, као и спољне и унутрашње тајне утицаје, планове и тенденције дипломатских иностраних представника, верских конфесија, масона и наших одлучујућих фактора у државној управи."

НЕПРЕКИДНО изложен различитим искушењима и највећим ризицима током рата, укључујући хапшење и неко време проведено у затвору Гестапоа у Краљеву, половином 1944. склонио се у Румунију, у околину Темишвара, да би се у Крајови прикључио једној јединици Црвене армије и затим вратио у Београд.

"По повратку у земљу", сведочи Брашић, "одмах ме је примио Слободан Пенезић Крцун, који ме је, кад сам се одморио, посетио и код куће. Његово мишљење било је да сам за НОБ допринео колико и једна активна борбена јединица, па је то мишљење чешће износио и пред пуковником Светом Лазаревићем."

Отуда и не чуди што је Миша Брашић затим радио "на специјалним пословима у Озни Србије све до одласка совјетских стручњака из земље".

"После Резолуције Информбироа, 1948. ухапшен сам и, када су завршена уобичајена саслушања, спроведен на Голи оток, објекат Р 101. Укупно скоро пет година остао сам изолован из друштва. После мене била је ухапшена и моја старија кћерка, матуранткиња, која је у Пожаревцу и на Голом отоку задржана 13 месеци", наводи Миша Брашић сталоженим тоном у документу који је упутио Владимиру Дедијеру 17. септембра 1982. из Врњачке Бање.

ГОТОВО тридесет година пре тога, 29. јула 1953, у поменутом објекту Р 101 на Голом отоку, познатијем под називом "Петрова рупа", ставио је тачку на свој текст о масонима. У том документу Миша Брашић је изнео и низ личних сведочанства, уз остала, и како је добио налог НКВД-а да већу пажњу посвети деловању српских и југословенских масона.

У овом фељтону ексклузивно, први пут у домаћој јавности, објављујемо краће наводе из Брашићевог сведочења. "У Првом светском рату" - пише наш аутор, "за чије су изазивање оптуживани, масони, играли су замашну улогу, нарочито приликом редиговања Версајског уговора. То је уочио и тадашњи српски државник Никола Пашић, који се за помоћ у остварењу југословенских захтева обратио на масоне, чија је интервенција преко Вилсона и других слободних зидара била ефикасна, што је Пашић више пута истицао.

Тенденције масона изражавале су се пред Други светски рат, за време његовог трајања и после капитулације Немачке, па је интересантно навести о томе неке податке из извора совјетске обавештајне слжбе; која им је је очевидно придавала особиту важност.

Као бившем обавештајцу совјетске обавештајне службе, односноНКВД-а, познато ми је да су се још пре рата Руси знатно интересовали за стање масонске организације код нас, за потенцијал њеног политичко-економског утицаја и за њен политички став.

ПРЕД 27. март 1941. године, пуковник Донован, шеф америчког Сикрет сервиса, већ је био пропутовао кроз Београд и напустио Балкан. Тада, једне вечери, седео сам код Григоријева у београдском дописништву ТАСС-а, у Ђорџа Вашингтона улици, када је дошао шофер совјетског посланства и дао Григоријеву неку цедуљу. Он је прочитао, додао мени и напоменуо да се њена садржина на мене односи. На цедуљици било је само неколико речи, и, по прилици, писало је овако: 'Нека Џин одмах провери да ли се Донован састао и разговарао с југословенским масонима. Самохин'.

Под именом 'Џин' ја сам вођен у совјетској обавештајној служби и под тим именом, после капитулације Југославије, примио од совјетског војног аташеа генерала Самохина, радио-станицу посланства, са налогом да образујем обавештајни центар 'Павлодар' и одржавам сталну везу са Москвом."

"У СМИСЛУ ових инструкција генерала Самохина" - наставља своје сведочење Миша Брашић - "отишао сам одмах код свог пријатеља, масона, др Мише Божића, лекара, но он о томе није знао ништа да ми каже. Обратио сам се мајору Жики Кнежевићу, с којим сам преко његовог брата Николе био кум, да се распита код Радоја Кнежевића или како му је згодније, пошто се патријарх Српске православне цркве лично заинтересовао за тачне податке о тој ствари (Миша Брашић је дуго обављао и дужност секретара за штампу српске Патријаршије). Изабрао сам овакав изговор јер се у то време много полагало на држање православног епископата. Жика ме је обавестио да је Донован имао контакт с неким од масона... У даљем проверавању ове информације, др Миша Симовић, професор Медицинског факултета у Београду, казао ми је да могу да обавестим партијарха да су масони имали могућност да Доновану уруче своје писмено гледиште у односу на стање у Југославији, истичући да масони на угрожавање самосталности и слободе земље гледају исто тако као и православна црква и чине све што је могуће. Све ово саопштио сам генералу Самохину", наводи Милош Брашић.

ЈАКА МРЕЖА ИНФОРМАТОРА

ЗАХВАЉУЈУЋИ положају политичког уредника провладиног листа
"Време", раније успостављеним познанствима и блискост "са појединим председницима влада, министрима, војним командантима, члановима вођстава грађанских странака и извесним масонима", Милош Брашић је развио своју обавештајну мрежу, која је пружала "ненадмашне и непроцењиве могућности". Утолико пре што је његова мрежа информатора "покривала све кључне тачке, протежући се од Софије, преко Вршца, све до Темишвара и Арада".

СУТРА: МАСОНИ ПРЕД СУДОМ НЕДИЋЕВИХ ВЛАСТИ

Препоручујемо

Фељтон

4 2

ФЕЉТОН - КРАЉ АЛЕКСАНДАР БРАНИ ЈЕДИНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ: Католичка црква је одувек била суревњива на снагу масонства

22. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ВЕЋИНА МАСОНА БИЛИ ИСКРЕНИ ЈУГОСЛОВЕНИ: У Краљевској шестојануарској влади углавном били масони

20. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације