ФЕЉТОН - СОВЈЕТИ СЕ ПЛАШЕ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Југословенска политичка полиција озбиљно се бавила масонима

Слободан Кљакић

27. 08. 2022. у 18:00

О ИВИ Андрићу као припаднику масонског братства први је 1984. писао Зоран Д. Ненезић, износећи доцније у својим књигама и многа нова сазнања: "Познат је, тако, случај Иве Андрића и Густава Крклеца, који су били избачени из ложе 1926. због личне Андрићеве афере са Крклецовом супругом. Сличан случај се догодио и краљевским намесницима, Иви Перовићу и Раденку Станковићу. (Међутим, они су потом и враћени, па су те епизоде постале део њихове масонске прошлости)."

ФЕЉТОН - СОВЈЕТИ СЕ ПЛАШЕ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Југословенска политичка полиција озбиљно се бавила масонима

Густав Крклец

Када је примљен у редове слободних зидара 1925. године, Андрић је већ увелико био ангажован на дипломатским пословима, чије су га нити водиле и у кругове есеровског, "левог" крила руске белоемигрантске заједнице у Југославији. Одмах по доласку у Београд 1924, свој неприкосновени ауторитет у заступању интереса ове групације есера успоставили су Владимир Лебедев и Фјодор Махин, преко организације "Земгор", на чијем су челу били, али и преко Министарства спољних послова Краљевине СХС. Према једном тајном елаборату Удбе, Лебедев је министарству "користио у обавештајној служби, пошто је успео да убеди надлежне факторе да су есери ти који имају најбоље везе у СССР и следствено и најтачније информације о тамошњим приликама".

ВЕЋ ОД лета 1925. године Лебедев и Махин су "редовно и доста често подносили министарству извештаје о приликама у Совјетском Савезу у виду писмених елебората о индустрији, законодавству, судству, саобраћају итд..., а поједине написе из совјетске штампе пропраћали својим објашњењима. Ови су извештаји подношени непосредно министру спољних послова, док су на том положају били Нинчић и Маринковић, а касније су то чинили преко вишег дипломатског чиновника Станоја Павлиновића, који је радио по питањима у вези са Совјетским Савезом".

"Својом умешношћу и коришћењем разних његових утицаја Лебедев је успео да у круговима високих функционера југословенског министарства спољних послова створи себи пријатељске везе, међу којима су најважније биле са Станојем Пеливановићем, Божидаром Пурићем, Ивом Андрићем и Константином Фотићем", наводи се у поверљивом елаборату Удбе. У том документу је на листи "пријатеља белоемиграције", на двадесет шестом месту, наведено име Иве Андрића, који је "био у пријатељским везама са Владимиром Лебедевим".

ПОМИЊЕМО Лебедева и Фјорода Махина пошто су обојица били слободни зидари. Као "леви" есери стигли су из Прага у Београд баш захваљујући масонским везама између Томаша Масарика и краља Александра Карађорђевића. Али не само то: и Лебедев и Махин су своја знања, умећа и вештине ставили на располагање совјетским тајним службама, чији су се припадници снажно инфилтрирали у руску белогардејску заједницу у Краљевини Југославији.

Током рата, као совјетски обавештајац од формата, Фјодор Махин је до 1943. био и међу четницима Драже Михаиловића и међу Титовим партизанима. Већ у годинама, крај рата је дочекао као генерал-лајтнант Југословенске армије.

У трагању за обавештењима о српским и југословенским масонима, совјетски војни аташе у Београду, генерал Александар Самохин, очигледно се 1941. није ослањао само на обавештења која му је пружао Милош Миша Брашић.

БИЛО како било, у тексту о масонима, писаном на Голом отоку, а свакако на захтев који је несумњиво стигао с врха пирамиде Удбе, Милош Миша Брашић наводи да му је 1946. или 1947. секретар совјетске амбасаде Григоријев показао "овећи спис на руском језику, рађен на шапирографу, и нагласио да је то строго поврљив документ из Москве". "Преклопио је прву страницу свакако да не бих ја видео заглавље, печат и број, као и последњу страницу списа када сам га у појединим деловима читао, пошто ми је скренуо пажњу да читам само оне пасусе који су са стране маркирани оловком. Очевидно је да се радило о неком информативно-директивном распису НКВД".

У наставку овог есеја Милош Брашић наводи низ других занимљивости и пише следеће:

"Разговарао сам још са Георгијевом о тим наводима, за које ми је он тврдио да су проверени и аутентични, па ми је, најзад, дао налог да се подробније интересујем за рад масона у Југославији. Али у то време масони нису били обновили свој рад и сем личног међусобног додира у њиховим редовима није се запажала никаква активност. Једино прилично масона било је окупљено само на гробљу приликом погреба др. Војислава Кујунџића, претседника и оснивача друштва 'Огањ', које је требало да сагради први крематоријум у Београду."

"ИЗ ПРОЧИТАНИХ фрагменaта у овом информативно-директивном распису совјетске обавештајне службе и разговора с Григоријевом јасно излази да Руси - закључује Милош Брашић - знатно више него Ватикан, у масонима виде опасност за своју хегемонију и, нарочито, за своје сопствене империјалистичке циљеве, мада се хладне, одмерене и углавном културне методе масона не могу ни приближно упоредити са огавном џингискановштином совјетске бирократске касте, са њеном бестијалном експлоатацијом човека, са њеним уништавањем сваке људске слободе и са срозавањем људског бића на најнижи ропски степен од стране властодржаца у Кремљу."

Милош Брашић је последње наведене редове написао, по свему судећи, као неку врсту потврде да је "ревидирао" у односу на политику Стаљина и Москве, како се у оно време захтевало од заточеника на Голом отоку.

По свему судећи, управо је његово сведочење допринело да у оквиру свемоћне политичке полиције Удбе доцније буде формиран посебан реферат о српским и југословенским слободним зидарима, укључујући и историју масонске организације у свету. О томе сведочи и један јавности непознат, опширан документ, систематизован у чак шеснаест поглавља, који су написали аналитичари Удбе у јесен 1957. године. У сваком случају, историја српских масона од 1945. до данас једнако је интригантна, често врло узбудљива, као и у периоду о коме је било речи у овом фељтону.

ПОУЗДАНИ ОБАВЕШТАЈАЦ

ПО СВЕМУ судећи, Милош Брашић, док је радио "на специјалним пословима у Озни Србије, све до одласка совјетских стручњака из земље", најнепосредније је сарађивао управо с тим совјетским стручњацима, али је до данас остало отворено питање када су кључни људи Озне потом Удбе, Александар Ранковић и Слободан Пенезић Крцун, сазнали да је Брашић од 1932. поуздани обавештајац совјетске службе - НКВД.

Крај

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове